gle 011

Belgrade Beer fest

Ušće, 17 - 21. avgust. Predstavljamo kompletan muzički progrma Belgrade Beer Festa [...]

Sreda 17.08.2016.

Counterfate 18:00 - 18:45
Elektro Kvartet 19:00 - 19:45
Viva Vox 20:00 - 21:00
RUDIMENTAL LIVE 21:15 - 22:30
Elemental 22:45 - 23:45
Let 3 00:00 - 01:00
James Brown tribute band 01:15 - 02:00


Četvrtak 18.08.2016.

Evolucija 18:00 - 18:30
Irvas 18:35 - 18:55
Empathy Soul Project 19:00 - 19:20
Degeneza - pobednik BRM Festivala 19:25 - 19:45
Zvonko Bogdan 20:00 - 21:00
BAJAGA & INSTRUKTORI 21:15 - 22:30
Kolja i Grobovlasnici 22:45 - 23:45
YU Grupa 00:00 - 01:00
ZAA 01:15 - 02:00


Petak 19.08.2016.

Garlic 18:00 - 18:45
Danilo Petrović trio 19:00 - 19:45
Mostar Sevdah Reunion 20:00 - 21:00
DUBIOZA KOLEKTIV 21:30 - 22:45
Sunshine 22:45 - 23:30
Who See 23:45 - 00:15
Orthodox Celts 00:15 - 01:45
Irie FM 02:00 - 02:50
Bijelo dugme tribute band 03:00 - 04:00


Subota 20.08.2016.

Itch 18:00 - 18:45
Blues Rezervat 19:00 - 19:45
Bilja Krstić & Bistrik Orchestra 20:00 - 21:00
S.A.R.S. 21:30 - 22:45
Vatreni Poljubac 23:00 - 00:00
Vlatko Stefanovski 00:15 - 01:30
Dino Dvornik tribute band 01:45 - 02:45
Bane Lalić & MVP 03:00 - 04:00


Nedelja 21.08.2016.

VIS Perfect Game 18:00 - 18:45
Džon Vejn 19:00 - 19:45
S vremena na vreme 19:45 - 21:00
MASIMO SAVIĆ 21:15 - 22:30
Sajsi MC 22:45 - 23:30
Psihomodo Pop 23:45 - 00:45
Ritam Nereda 01:00 - 02:00


Leto na Gardošu

Kulturna manifestacija "Leto na Gardošu 2016" počela je, 8. jula, u 21h, na Letnjoj sceni na Gardošu [...]

... predstavom "Veliki talas", koju će izvesti glumci Ljiljana Stjepanović, Tanja Bošković, Pavle Pekić i Nina Janković, Rade Marković i Stevan Piale.

"Leto na Gardošu" tradicionalno i ove godine posetiocima pruža nezaboravan umetnički ugođaj, koji traje sve do 29. avgusta.

Nedelja i ponedeljak su rezervisani za dečje predstave i bajke, dok je petkom i subotom forma teatra na otvorenom i posetiocima nudi sve pozorišne forme, od kabarea i monodrame do komedije.

Za one koji bi da uživaju u muzici i možda i zaplešu, za to će se pobrinuti sjajni muziči izvođači: "Garavi sokak", "Ničim izazvan", "Zemlja gruva" i Marko Mandić. Njih takođe očekujte petkom i subotom.Cena ulaznica za odrasle je 100 dinara, dok je ulaz za decu besplatan.

Program

11. jul
„ČAROBNI PASULjKO“
20:30 Dečija predstava

14. jul
„ŽENSKI RAZGOVORI“
predstava po delu Duška Radovića
21:00

15. jul
„GOSPOĐA MINISTARKA“
21:00 Igra: Ljiljana Stjepanović

16. jul
MARKO MANDIĆ
21:00 Koncert

17. jul
„PRINC GUSAR“
20:30 Dečija predstava

18. jul
„NAŠA DECA“
20:30 Dečija predstava

22. jul
„DA, TO SU BILI DANI“
21:00 Igraju: Nebojša Dugalić, Boris Pingović, (Nataša Tasić, Nina Ćosić) Snežana i Peca Stanković

23. jul
NIČIM IZAZVAN
21:00 koncert

24. jul
„MAČKE IZ „VISOKOG“ DRUŠTVA“
20:30 Dečija predstava

25. jul
„PIPI MENjA ČARAPE“
20:30 Dečija predstava

28. jul
„NEDOSANjANI SAN O BALKANU“
21:00
Igraju : Ivan Nikolić, Aleksandra Manasijević, Nina Pantić, Tamara Simić i Alesia Ćustić

29. jul
„DAMSKI GAMBIT“
21:00

30. jul
„SVLAČENjE“
21:00 Igraju: Katarina Žutić i Jelica Sretenović

31. jul
„LEPOTICA I ZVER“
20:30 Dečija predstava

1.avgust
„PORODICA KREMENKO“
20:30 Dečija predstava

5. avgust
„HOTLINE“
21:00 Igraju: Mirka Vasiljević, Igor Damnjanović i Nemanja Janičić

6. avgust
„POZOVI „M“ RADI UŽITKA“
21:00 Igraju: Snežana Savić, Katarina Žutić i Ivan Jevtović

7. avgust
„KAPETAN DžON PIPLFOKS“
20:30 Dečija predstava

8. avgust
„MAGIČNA LIRA“
20:30 Dečija predstava

12. avgust
„VOLI ME DO KRAJA“
21:00 Predpremijera, Igraju: Ivan Zekić, Mirka Vasiljević, Nemalja Jančić

13. avgust
„GARAVI SOKAK“
21:00 Koncert

14. avgust
„SMEHOTRESNI KALAMBUR – PEĐOLINO“
20:30 Dečija predstava

15. avgust
„ČUDESNA AVANTURA ŠAŠAVOG ZECA“
21:00 Dečija predstava

18. avgust
„METAR I PO DO CEZARA“
21:00 Igraju : Vesna Stanković, Lepomir Ivković,Marija Veljković

19. avgust
„DOBRODOŠLI U KABARE“
21:00 Igraju: Rade Marjanović, Tanja Bošković i Uroš Martinović

20. avgust
„KLACKALICA“
21:00

21. avgust
„ALADINOVA ČAROBNA LAMPA“
20:30 Dečija predstava

22. avgust
„PINOKIO“
20:30 Dečija predstava

26. avgust
„ČORBA OD KANARINCA“
21:00 Igraju: Mina Lazarević i Ljuba Bandović

27. avgust
„ZEMLjA GRUVA“
21:00 Koncert

28.avgust
„PUT OKO SVETA“
20:30 Dečija predstava

29. avgust
„ŠUMA ČUDA“
20:30 Dečija predstava

Nišville Jazz festival

Niška tvrđava od 11. do 14. avgusta. Za predstojeći Nišville Jazz Festival u prodaji su i polukompleti – ulaznice za dva dana [...]

Niška tvrđava od 11. do 14. avgusta. Za predstojeći Nišville Jazz Festival u prodaji su i polukompleti – ulaznice za dva dana (polukomplet 1 za četvrtak i petak, 11 i 12.avgust i polukomplet 2 za subotu i nedelju, 13 i 14.avgust – pozicija parter) po ceni od 1.800 dinara. Komplet ulaznica po ceni od 3.000,00 rsd, pojedinačna ulaznica – po danu 1.200,00 rsd, VIP komplet po ceni od 4.500,00 rsd i VIP Pojedinačna ulaznica 1.800,00 rsd. Evo i prigrama festivala:

Glavni program, EARTH/SKY STAGE, (19.30 – 03.00h)

ČETVRTAK/THURSDAY - 11.08.
1. NAISSBLUE (SRB)
2. BELGRADE DIXIELAND ORCHESTRA (SRB)
3. CYRUS CHESTNUT, BUSTER WILLIAMS, LENNY WHITE TRIO (USA)
4. AL DI MEOLA (USA)
5. GOLDEN BUDDHA JAZZ BAND (CHN)
6. PODUENE BLUES BAND (BUL)

PETAK/FRIDAY - 12.08.
1. STANISLAW SLOWINSKI QUARTET (POL)
2. JAZZ PUNT BIG BAND (SVN)
3. BILJA BISTRIK (SRB)
4. ORLAN JAZZ BAND (RUS)
5. THE JAZZCOTECH DANCERS (UK)
6. SOWETO KINCH (UK)
7. DIRTY PURCHASE (BUL)

SUBOTA/SATURDAY - 13.08.
1. QUINDEPENCE (POL)
2. TANGO & JAZZ QUARTET (ARG)
3. EYOT & FRIENDS (SRB)
4. BILL EVANS BAND (USA)
5. SHAKATAK (UK)
6. EL JAZZYRA (SRB)

NEDELJA/SUNDAY - 14.08.
1. MILAN PETROVIĆ QUARTET (SRB)
2. YUICHIRO TOKUDA'S RALYZZDIG (JAP)
3. YURI HONING QUARTET (NLD)
4. REMI PANOSSIAN TRIO (FRA)
5. JOSS STONE (UK)
6. MARKO MARKOVIĆ RUBIKONS BAND (SRB)

Prateći program, RIVER STAGE, (20.00 – 00.00h)

Utorak/Tuesday 09. avgust
Plesni studio Revolution (SER)
Kafe Ball (SER)
Balkan Lovers Band (SER/CH)
Sreda/Wednesday 10. avgust
Very Naiss (SER)
Golden Buddha Jazz Band (CHI)
Nema problema (ITA)

OPEN, (20.00 – 00.00h)

Četvrtak/Thursday 11. avgust
1. The Baswing feat: SU Jazz Fusion Team Project (SU)
2. Trojica trio (BG)
3. Blues Halter (NS)
4. Bosque (BG)

Petak/Friday 12. avgust
1. IOUEA (PI)
2. Jasna Jovićević i Gabriela Koso (SU/NS)
3. Rolin Humes (CRO)
4. Proces (NI)

Subota/Saturday 13. Avgust
1. Key Cohesive (NI)
2. Moba (NI)
3. Gandy & Sin Experience (NS)
4. Vakuum (KG)
5. The Wild Side (NI)

Nedelja/Sunday 14. avgust
1. Balkan Express Band (BL)
2. Wake Up Groove (BG)
3. Rebel Brass Band (NS)
4. Rebel Band - ZZ TOP Tribute (BG)

YOUTH STAGE: (20.00 – 00.00h)

Četvrtak/Thursday 11. avgust
1. Strangers from South (BU)
2. Epiocoustic (NI)
3. Bricks and Cans (BG)
4. Miljan Mitrović Quintet (LE)
U pauzama nastupaju laureati Niassus guitar festivala

Petak/Friday 12. avgust
1. Update (BUL)
2. El Sistem – projekat podržan od EU - predstavljanje
3. Stevan Miljanović Band (ČA)
4. Jazzmo (KŠ)
5. Quindependence (POL)
U pauzama nastupaju polaznici škole “By Heart”

Subota/Saturday 13. Avgust
1. Jayus Jazz (NI)
2. Duo Katarina i Ljubica (BG)
3. Ethno trip (SLO)
4. Stanislav Slowinsky Quintet (POL)
U pauzama nastupaju polaznici škole Snežane Spasić

Nedelja/Sunday 14. avgust
1. El Sistem (EU)
2. MJMS Quartet (VR)
3.Bojan Cvetković Quintet (LE)
4. Duško Šobat group (BL)

DRUM CHALLENGE AND BLUES STAGE: (20.00-00.00h)

Četvrtak/Thursday 11. Avgust
1. Petting blues band (NS)
2. Benny Brickman Band (NI)

Petak/Friday 12. Avgust
1. Kolege (NI)
2. The Highlanders (UE)

Subota/Saturday 13. Avgust
1. Slide Ride (NI)
2. Soul Steamers Blues Band (PA)

Nedelja/Sunday 14. Avgust
1. Projekat (NI)
2. Take A Walk (NI)
Pre, u pauzi i po završetku nastupa bendova – održavaće se bubnjarski dueli u sklopu Drum Challenge programa.

WELCOME STAGE: (18-20h)

Četvrtak 11. avgust
1. Škola “By Heart” (NI)
2. Bojan Cvetković Quintet (LE)
3. Tune (NI)

Petak 12. avgust
1. Škola “By Heart” (NI)
2. Miljan Mitrović Quintet (LE)
3. Soul Steamers Blues Band (PA)

Subota 13. Avgust
1. Škola “By Heart” (NI)
2. MJMS Quartet (VR)
3. Duško Šobat Band (BL)

Nedelja 14. avgust
1. Vakuum (KG)
2. Strangers from South (BU)
3. Saxs & Mixs (NI)

Intervju: Lidija Jelisavčić Ćirić

Lidija Jelisavčić Ćirić

Samo neka se šljaka i raduje!

Majka, pisac, mala privrednica, aktivistkinja... Moglo bi se navesti još toga čime se bavi Lidija Jelisvačić Ćirić autorka romana "Rekvijem za jedan dan". Nedavno je objavljeno drugo izdanje (izdavač Solaris iz Novog Sada) ovog romana čija se radnja događa u samo nekoliko sati na beogradskoj Čuburi u okolnostima gde se pet sestara i majka nalaze u stanu posle očeve sahrane. Da ne bi mnogo prepričavali roman prepuštamo autorki da kaže kako je i šta "nateralo" da uđe u ovaj poduhvat.

- Časovnik u „hodniku“ kuca i nosi trku živih, trku mrtvog i živih. Nema tu mudrosti, sela sam i napisala nešto što najbolje poznajem. Porodični odnosi, njihove mučne situacije uz ogromnu dozu humora baš onako kako sam i sama odrastala, u ratu i miru. Ako misliš na pisanje uopšte, na to sam više puta odgovorila, da nisam u braku sa piscem, i da to nije jedini lek za opstanak zajedništva, možda ja ne bih pisala. Pitanje je sledeće, šta bih radila da sam supruga plaćenog ubice? Šalu na stranu, moj roman je nastao od pozorišnog komada, koji sam prvo napisala, jer sam majstor da u svakoj situaciji napravim dobar dijalog, kaže Lidija Jelisavčić Ćirić.

Pročitaj više

Koliko si iznenađena reakcijom čitalaca i da li je neko s kim si pričala našao poentu o kojoj nisi ni razmišljala?

- Događaj ko događaj i sad je nesreća ali energije su energije i pre i posle nesreće. Kraj ili blistav ili redak, mogla sam da biram. Nisam iznenađena, mislim da temu romana REKVIJEM ZA JEDAN DAN, nije niko dotakao poslednjih dvadeset godina, da šest ženskih likova „izopačenih“ na neki način i njihove poroke zgusne u jedan dan i da tu ispliva sva porodična štroka i ljubav u isto vreme, mogla me je voditi samo ruka Božja. Stala sam iza svog dela, onako kako stojim iza svega što u životu činim, ili radim ili ne radi, ili volim ili ne volim. Prvo me je podržala Snežana Milčić, „Kancelaija za ravnopravnost polova i nasilje nad ženama“ opštine Vračar, i napravila mi je promociju u Beogradu, tek tada sam shvatila poentu onoga što sam pisala.

Da li su te akteri knjige koji nisu fiktivni likovi iznenadili rekacijom kada su je pročitali?

- U pitanju je porodična priča, koristila sam prava imena i likove, iako je sve što stavimo na papir umetnost ovde se odajem u nekim scenama koje ni Stiven King u realnom životu ne bi mogao izmisliti. Akteri ko akteri, i dalje igraju svoje uloge, neko više neko manje sa novim naslednim faktorima. Ako me razumete. Ništa nisu rekli osim „ko će ovo da razume osim nas" a onda se ovde prepoznalo mnogo i žrtava i dželata!

OK pošto je priča romana smeštena na Čuburu, ukratko ili naširoko mi objasni šta je ono što ti smatraš gradskim duhom pošto se danas toliko barata tom frazom da mi se čini da ponekad gubi smisao?

- Priču sam mogla da smestim i u London, Pariz, možda bi Almodovaru najviše odgovarala kao scenario za film. Čubura je svet za sebe, na neki način su je naseljavali otpadnici kojima smo kasnije zidali spomenike. Tako je u svakom društvu. Gradski duh ne mogu reći da je isčezao, jer ja sam još u gradu, kao i ljudi koje biram ili oni biraju mene. To je ono što vas i pored sve muke, majka i otac nateraju da naučite, ne gledaj u tuđe kese i dvorišta, ne pričaj o tuđem grehu, seti se svog, ne pitaj pitanja na koja bi te bolelo da odgovaraš, ne gledaj ko je šta obukao i gde se rodio u kakvoj kući živi, već kako se ophodi prema tuđoj deci. Ništa ne može da izgubi smisao sve dok verujem.

Da li danas imamo romantičniji odnos prema vremenu odrastanja, mada ga ja pamtim i po "mangupima" iz kraja koji su svašta radili jedni drugima (kao likovi iz komada i filma "Bure baruta") i da li je tako nostalgičan odnos ustvari posledica žala za godinama koje ne mogu da se vrate, i šta generalno misliš o tome da ljudi konstatno govore kako je nekad bilo fantastično?

-Nisam patetična osoba. Ne mislim da ono što je bilo u nekim drevnim vremenima vredi više od ovog sada. Mislim da su se roditelji izopačili, a ne vreme. Vreme ne postoji, beskrajno je ili zabavno ili dosadno, kako ga uredite. O mangupima bih mogla naširoko i nadugačko, sa njima sam odrasla na neki način su me gajili, jer nisu mogli pobeći od moje radoznalosti, bilo je važno samo držati jezik za zubima, što činim i danas. Više ih nema, ali zato postoji neko ko piše o njima. A oni koji žele da se vrate, pa oni ustvari nikada nisu krenuli napred.

Kako se Beograda sećaš iz vremena odrastanja?

- Sećam se da su mi pričali da ličim na onaj „nekrsti“ bunar koji je za vreme Turaka natkrivao stari dud. Tu su svraćali putnici i dokoličari da se osveže pitkom vodom, po njemu je Čubura dobila ime, kraj gde ljudi i životinje ne umiru prirodnom smrću. To je moj Beograd. Zato sam napravila jedini MANIFEST PRAVE BEOGRAĐANKE.

Da se manemo prošlosti i da vidimo kako ti Beograd i Čubura izgledaju danas pre svega po pitanju stanja duha? Da li možda preterujemo u odnosu na klince koliko ih kritikujemo?

- Rano sam postala mama, otuda mi razumevanje za klince koji se u našoj porodici konstantno rađaju. Naravno da ljudi preteruju, jureći za lovom, dobrim prilikama i titulama zapostavljaju njihovu krv i meso. Ne bih ja tu ništa dirala, da nije to bilo bi nešto drugo. Beograd ko Beograd uvek se gradi iznova, možda je tako najbolje za sve, neke prošlosti vredi obrisati a neke koje želimo čuvamo na starim fotografijama.

Koji ti omiljen film koji se dešava u Beogradu, isto to pitanje i za knjigu?

- “Čuburci zabavišta“ Miodraga Pekovića i “Čubura negde u Kaliforniji“ Svetozara Toze Vlajkovića od knjiga, a film ću ja napraviti . Kikikikiki

Čime se ti sve zapravo baviš u životu i ako uzmemo da je sve to tvoj izbor šta poručuješ onima koji sede kući i bogoradaju po ceo dan?

- Svakoga dana čujem „jebote, kad sve to stigneš“ i pomislim, dok ti naričeš na fejsu i ostalim društvenim mrežama, ali prećutim, jer sam shvatila da je ljudima uzalud govoriti. Prvo i osnovno zanimanje mi je majka. Radim u svom dečijem frizerskom salonu Petar Pan na Čuburi, koji jedini radi i sa decom sa posebnim potrebama, pišem kad sam u mogućnosti, imam završenu zbirku priča, dva pozorišna komada sa mužem i još mnogo toga. Pomažem Nataši Anđelković oko organizacije promocija knjiga u knjižari PLATO Knez Mihailova 48. Objaljivala sam priče u književnim časopisima Polja i Istok, Vladimir B Popović mi je dramatizovao priču „Predavanje“ na Radio Beogradu 2, sa „Rekvijemom“ sam obišla ove godine sve sajmove većinu biblioteka i prva sam pozvana iz Srbije na 1.internacionalni sajam knjiga u Podgorici u novembru, a knjiga mi se rodila u oktobru, docekala sam drugo izdanje pre dve nedelje. Tako sam u mogućnosti a nisam član, uvlakač niti me bilo ko stoji iza mene osim Kosmosa. Ne poručujem im ništa osim da gledaju svoja posla makar bilo naricanje na tuđim sahranama, samo nek se Šljaka i Raduje.

Doktor Sava Damjanov je dao preporuku za tvoj roman koja glasi „Neobičan roman, bujan, uzbudljiv, iako u realnom vremenu traje samo par sati kao svojevrsna porodična mini saga. Upravo to rasprostiranje izvan realno zacrtanih koordinata otvara vrata iznenađujućem čitalačkom doživljaju, koji bi se slikovito mogao opisati kao susret sa minijaturnim jezgrom atoma u kome je skriven beskrajan kosmos...“ koliko je važno za tebe a i za roman da neko ko je književni istoričar, esejista i univerzitetski profesor magistrirao kod Pavića da ovakav opis jednom novom delu i mladom piscu koga ti nazivaš Ocem, i svojim i Tatom srpske književnosti a za njega znamo da retko piše recenzije?

- Otac Sava me je usvojio još kad sam se rodila, ne znajući da nas negde u deliću tog Kosmosa od davnina vezuje nešto posebno I slično osim meseca u vodoliji i detinstva koje ni njemu nije bilo lako, rekao je” ti ćeš biti pametna pa ćeš živeti kako ti se hoće!” i tako i bi. Ima dve kćeri koje nije usvojio. Elem, da se vratim na pitanje, među prvima je pročitao I rakao ZNAO SAM ŠTA SE KRIJE IZA TE TVOJE RADOSTI, I u mejlu mi je poslao ovako napisanu “kritiku” koja me je rasplakala a ja kao iskusno žensko dete, posle par dana uz “huškanje” mog izdavača Saše Radonjića SOLARIS.NS koji mi je takođe napisao izvrsnu prepruku, upiatah umilnim glasom da li ovo ide na koricu mog romana, rekao je DA. Meni je važno, ali što bi rekli i muž Ćirić (pisac Zoran Ćirić op.a) i Otac Sava i Saša najvažnija je kritika čitalaca, zajebi sve “književne” ljude ne očekuj da ti tapšu i da te nagrađuju. Ja sam nagrada koju niko ne može odbiti ili dobiti, a da se postidi, ako me razumeš?

Vladimir Đurđić

muzika

Objavljen EP The Cyclist Conspiracy – “A Night At Café Constantinople”

The Cyclist Conspiracy je desetočlani bend iz Srbije koji ovim svojim izdanje pokušava da poveže tradicionalu balkansku muziku sa nešto modernijim indie zvukom. [...]

Prvi EP je prvi deo trilogije koja je isplanirana da zaokruži jednu celinu. Stilu muzike sa početka dvadesetog veka, poznatog pod imenom Rembetico, ili u Grčkoj Laiko su dodati elementi rock i blues kulture. Iako ne vole da budu dovedeni u vezu sa površnim pristupom karakterističnim za new age muziku, teško je izbeći poređenja sa estetikom Dead Can Dance, ali i značajnih spojeva grčke tzv. vizantijske muzike sa rock muzikom, poput makedonskih bendova Padot na Vizantija ili Anastasija. Kyria Katerina ima prelepi, senzualni glas koji privlači slušaoca da se nanovo vraća ovim pesmama i ako ne zna grčki. EP “A Night At Café Constantinople” objavljen je kao digitalno izdanje etikete Balkanosapiens Recordingz

Download/Streaming/Social

A Night At Café Constantinople

Sjajni novi album grupe The Immigrants – „I need help“

Iznenađujući i sveži, snažni i potpuno nepredvidivi, jednom rečju – briljantni novi album grupe The Immigrants „I Need Help“ objavljen je sa ambicijom da oživi učmalu evropsku muzičku scenu. [...]

The Immigrants su veoma mladi, još uvek u ranim dvadesetim, a već imaju album kakav drugi bendovi objavljuju jednom u životu. Ovaj trio atomske energije sa bazom u Budimpešti predvodi harizmatični autor, bas gitarista i pevač Adorio Badrić. Adoriovi roditelji su iz Beograda i Zagreba, on tečno govori mađarski, nemački, srpski/hrvatski i oseća živu vezu sa rock muzikom sa prostora bivše Jugoslavije koja je važan deo njegove estetike, ali odlučio je da piše i peva na engleskom jer apetiti grupe The Immigrants s pravom sežu dalje i šire od Mađarske i Balkana.

The Immigrants su na ovom albumu spojili zapanjujuće harmonijesa ubedljivim emocijama, koje rezultiraju lavinom potencijalnih hitova, počevši od uzbudljivog aktuelnog singla Grapefruit sa njegovim neuporedivim gruvom, preko tripozne naslovne numere “I Need Help” sa njenim nezaustavljivim brejkbitovima i promenama ritma, do nežne i pomalo jezive pesme Times We Had koja objedinjuje atmosferu „Belog albuma“ The Beatles sa dodirom Led Zeppelin, hipnotičkom melanholijom The Smiths „Asleep“ i cyberspace harmoničnošću The National, ili himnične „Kings and Queens“. Ovi momci zaista umeju da stvore važne pesme, koje lako mogu da postanu generacijske za naraštaj rođen poslednje decenije XX veka.

The Immigrants su nešto NOVO, a njihov album „I Need Help“ pomoći će svim iskrenim dušama da se prisete trenutka u njihovim životima kada je muzika postala nešto važno.

Ovaj album je važan.Do koske. Slušajte ga pažljivo.

Album The Immigrants „I Need Help“ dostupan je je na vinilu, CD-u i u digitalnoj formi na svim relevantnim digitalnim platformama od 14. marta 2016. u izdanju beogradskog nezavisnog izdavača Ammonite Records.

Download/Streaming/Social:

Grapefruit (New second single)
I Need Help (Album)

Video klipovi singlova sa novog albuma:

The Immigrants - Grapefruit (Official Video)
The Immigrants - Forever Young (Official Video)

Novi album Hornsman Coyote & Soulcraft – "Safe Planet"

Hornsman Coyote & Soulcraft imaju novi album ''Safe Planet'', objavljen kao zajedničko izdanje beogradske nezavisne izdavačke kuće Ammonite Records i zagrebačke nezavisne etikete PDV. [...]



Hornsman Coyote & Soulcraft su jedan od najboljih roots reggae bendova u region koji svoju autentičnost baziraju na duvačkim linijama trombona. Frontmen Nemanja Kojić alias Hornsman Coyote je na našim prostorima poznat kao gitarista i vocal grupe Eyesburn, dok je nasvetskoj reggae sceni ostavio trag kao aranžer duvačkih sekcija na poslednjem albumu reggae velikana Lee Scratch Perryja i saradnik važnih reggae autora kao što su Max Romeo, Jah Mason il iLutan Fyah. 

„Safe Planet“ je kolekcija od deset zadivljujućih reggae gruvova koji istovremeno pokazuju saobraznost sa najboljim ostvarenjima roots reggae tradicije i unose veoma sveže i zanimljive producentske i izvođačke inovacije koje će ovo izdanje učiniti zanimljivim i važnim najprobirljivijim ljubiteljima reggae muzike na planeti.

Pesma ‘Rise’ je sledeći singl koji promoviše “Safe Planet”, a u toku je rad naspotu u režiji Marine Uzelac koji će biti premijerno prikazan u aprilu.

Hornsman Coyote & Soulcraft planiraju festivalsku turneju u Nemačkoj, Holandiji i Madjarskoj, a očekuju se i nastupi u regionu. Datumi će biti naknadno objavljeni.

Album je dostupanna 12-inčnom vinilu, CD-u i u digitalnom izdanju zajedničkim izdavačkim poduhvatom beogradske izdavačke kuće Ammonite Records Iizagrebačke etikete PDV od 21.03.2016.

Linkovi:
Facebook
YouTube
SoundCloud

Hladno pivo

Rovovi tvrđave u Nišu, 27. avgust. Već 28 godina nastupaju na najvećim rok dogadjajima i scenama u regionu, a svaki od osam objavljenih albuma zauzima posebno mesto medju poštovaocima rok-pank zvuka. U prilog tome govori i činjenica da su dva puta bili nominovani za MTV nagradu EMA Best Adriatic Act. Cena ulaznice je 700 dinara.

Steve Bug

Doajen nemačke i svetske house i techno scene, Steve Bug u petak, 19. avgusta, u beogradsku Barutanu donosi novu muzičku selekciju, koju će ovog puta predstaviti pod otvorenim nebom.

Jedan od omiljenih likova ovdašnje publike, kojem je Beograd nezaobilazna stanica na planetarnim putovanjima, nastupiće u okviru žurke zagrevanja za predstojeći Apgrade Weekend koji će i ove godine ugostiti neka od najtraženijih imena svetske elektronske scene kao što su neprikosnoveni vladar Resident Advisor liste Dixon, najtraženiji svetski DJ tandem Tale of Us, „live techno“ majstor Recondite, te elektro-heroina Miss Kittin. Domaću podršku za Steva Buga 19. avgusta pružiće Kristijan Molnar i Vlada Janjić, a ulaznice za žurku „Prepare to Apgrade“, prodaju se na blagajnama Eventima po pretprodajnoj ceni od 600 dinara.

Gitarijada

Komplet ulaznica za tri večeri 50. jubilarne Gitarijade, koja će biti održana od 11. do 13. avgusta na Gradskom stadionu na Kraljevici u Zaječaru, može se kupiti po ceni od 1.000 dinara, dok će pojedinačna karta za svako veče koštati 400 dinara. Kompletan program 50. GITARIJADE u tri festivalska dana izgleda ovako:

ČETVRTAK 11.8.2016.
19:00 Takmičarski deo Prvo polufinale
21:00 Zlatni prsti
22:00 Teška industrija
23:00 Ritam nereda
00:00 Orthodox Celts
01:00 Van Gogh

FREE ROCK CINEMA uz Zaječarsko
1. Janis: Little Girl Blue
2. Dorfanks

PETAK 12.8.2016.
19:00 Takmičarski deo Drugo polufinale
21:00 Bjesovi
22:00 Eyesburn
23:00 Riblja čorba

FREE ROCK CINEMA uz Zaječarsko
1. Joy Division
2. Joy Division CONTROL

SUBOTA 13.8.2016.
19:00 Takmičarski deo Finale
21:00 Love Hunters
22:00 Kerber
23:00 Proglašenje pobednika 50. Gitarijade
23:30 Uriah Heep

FREE ROCK CINEMA uz Zaječarsko
1. THE DOORS WHEN YOU'RE STRANGE -
2. NICK CAVE 20,000 Days on Earth



film

... Film “Dan nezavisnosti” (1996) dobio je svojevremeno u beogradskom časopisu Ritam kritiku sa naslovom “Sutjeska iz kosmosa”, i ocenu 1. Možda je pogrešno vrednost filmova procenjivati na osnovu njihove ideološke pozadine, ali ovo ostvarenje nemačkog režisera na privremenom radu u Holivudu, Rolanda Emericha, kao i njegov aktuelni nastavak, toliko su nametljivo propagandistički filmovi, da bi bilo opravdano ovaj prikaz nasloviti “Veliki transport iz kosmosa”.

Emerich u svom opusu ima i poneki pristojan film, poput “Moon 44”, “10 hiljada godina pre Hrista” ili “Godzila”, ali i tone katastrofičarskog smeća poput “2012”, “The Day After Tomorrow” ili “Napad na Belu Kuću”, koje su ga ustoličile kao američkog Veljka Bulajića.

Sklonost ka grandioznim scenama, globalnosti i kolektivnoj panici, prisutna u celom Emerichovom opusu, u filmu “Dan nezavisnosti – nova pretnja” narasta do besmislene megalomanije. Okupatorski svemirski brod u prvom nastavku “Dana nezavisnosti” bio je najveći objekat viđen u dotadašnjoj svetskoj kinematografiji, ali njegov naslednik u “Novoj pretnji”, kako kaže jedna replika u filmu, veliki je kao država Francuska! Pouzdan način da pridobije oduševljenje publike uzrasta između 8 i 11 godina.

Dramaturški, “Nova pretnja” uspeva da se održi na granici podnošljivosti, ako zanemarimo fakat da je dušmanin kleti nasrnuo na ljudski rod ponovo baš na američki Dan nezavisnosti. Vrhunska glumačka ekipa, na čelu sa Jeffom Goldblumom, uspela je da iz suve drenovine neubedljivog i konfuznog scenarija iscedi poneku kap životnosti. Naučnofantastični podžanr invazije jedan je od najokoštalijih i obično je prepun klišea, koji ni ovde ne izostaju, naročito u domenu izgleda vanzemaljaca i specijalnih efekata. Ipak, ako ste u to imalo sumnjali, američka hrabrost, pamet i sposobnost njihovih vojnika po ko zna koji put na filmskom platnu nesebično su spasli čovečanstvo od propasti. I opet će, jer neumorni Emerich sprema nam i treći nastavak ove epopeje.

Pored toga što predstavlja reklamni spot opravdanosti postojanja američke vojne mašinerije i naročito njene najveće propale investicije – “Raptora” – ovaj film slučajno u jeku predsedničke kampanje prikazuje i ženskog predsednika SAD kako spasava ne samo Ameriku već i celokupni ljudski rod. Sve to film “Dan nezavisnosti – nova pretnja” vrednosno izjednačuje sa dugometražnom reklamom za koka-kolu.

Ocena: 2, Imdb ocena: 5.6/10

Vladimir Krakov

... Road movie o osmogodišnjem dečaku mutantu koji sa svojim ocem, njegovim prijateljem i kasnije majkom beži od raznih centara moći koji žele da zloupotrebe njegove neobične sposobnosti. Na tragu su im FBI, američka vojska i članovi jedne religiozne sekte koji obožavaju dečaka i smatraju ga za proroka i iscelitelja. Tema paralelnog kosmosa je jedan od središnjih Sci Fi motiva ovog filma, obrađen donekle slično kao u TV seriji Fringe ili prošlogodišnjeg sjajnom filmu „Tommorowland“.

Pored svih ostalih nevolja i poternice za otmicu, zbog koje su glavna vest na svim TV kanalima, roditelji moraju da se bore i sa dečakovim zdravstvenim stanjem i osetljivošću na sunčevu svetlost. Road movie, slično pikarskom romanu ili vesternu, donosi niz iskušenja koja ovaj film kvalifikuju i kao dobar akcioni film, a od scena koje se ne viđaju uobičajeno izdvaja se pad vojnog satelita kog dečak obara zahvaljujući tome što čuje i kontroliše radio talase. Bekstvo nije besciljno, a u završnim scenama filma dešava se čudo koje će zauvek promeniti čovečanstvo. Svojim maštovitim i dobro režiranim rešenjima ovaj film izlazi iz sfere predvidivog i već viđenog i nudi dobro provedeno filmsko veče.

Ocena: 4/5, Imdb ocena: 7/10

... Iznenađujuće, Ridley Scott je snimio štreberski film. Celi niz visokobudžetnih Sci-Fi filmova novijeg datuma su štreberski, više science nego fiction: Gravity, Interstellar, Ex Machina, Self/Less... Ti filmovi su verovatno odlična zabava za studente prirodnih nauka jer mogu da obnove svoje poznavanje naučnih teorija, dok ostali u sali zevaju od dosade. Sve je u „Marsovcu“ već viđeno i predvidljivo. Čak je i osrednji „The Last Days on Mars“ (Ruairi Robinson, 2013), tematski i vizuelno veoma sličan, značajno maštovitiji film.

Američki kosmonaut Mark Watney (Mat Damon) ostao je na Marsu prilikom evakuacije posade u peščanoj oluji. Kada se otkrije da je ipak ostao živ, celo čovečanstvo angažuje svoje najbolje resurse za njegovo spasavanje. Pošto je priča linearna i hepiend se podrazumeva, jedini dramski zaplet čine komplikacije na terenu – pucanje vazdušne komore u staklenoj bašti i neizvesni let dvoje kosmonauta u otvorenom svemiru, veoma nalik na scene iz filmova „2001 Space Oddissey“ i prošlogodišnjeg gnjaveža „Gravity“. Tema kolonizacije Crvene Planete ne prestaje da golica maštu ljudskog roda – sva je šteta što uprkos basnoslovnom holivudskom novcu uloženom u filmsko osvajanje Marsa, prvi film koji će zaista jednog dana biti snimljen na Marsu neće biti na engleskom već najverovatnije na mandarinskom ili indijskom.

Ocena: 3/5, Imdb ocena: 8.2/10

... Nova verzija „Knjige o džungli“ nateraće vas da promenite svoja uverenja. Istini za volju, nova verzija ima više toga što je čini suštinski različitom nego što ima zajedničkih elemenata sa dugometražnim Diznijevim crtaćem (1967) uz koji smo odrastali.

Zajednički su priča koju je napisao britanski književnik Radjard Kipling, producentska kuća Disney i... poneki kadar koji pomalo podseća na stari crtać. Sve što je različito predstavlja novi kvalitet koji je veoma mudro iskorišćen. Nova „Knjiga o džungli“ je fantastični akcioni film, sa veoma pametno i upečatljivo iskorišćenim kompjuterskim animacijama i specijalnim efektima. Režiser John Favreau (Cowboys and Aliens, TV serija Revolution...) stvorio je vizuelno remek delo sa neverovatnim kadrovima zadivljujuće lepote i dinamike koja nema pandan u poznatoj kinematografiji. Jedini mogući nedostatak ovog fascinantnog ostvarenja je možda prejako bombardovanje čula, koje ovaj film čini veoma nepodesnim za decu mlađih uzrasta – pojedine scene svojim naturalističkim, brutalno realnim prikazom napada i ranjavanja mogu izazvati uznemirenost i odraslih gledalaca.

Drugi nedostatak je preskupa ulaznica (610 din), međutim prilikom izlaska iz sale nećete zažaliti za novcem i vremenom uloženim u verovatno najbolji akcioni film ove godine.

Ocena: 5/5, Imdb ocena: 8.1/10

... Dvadeset godina pauze od poslednjeg nastavka priče i nova glumačka ekipa govore u prilog rimejka, s druge strane, isti režiser i velikim delom nova priča čine ovaj film nastavkom. Razumljivo je zašto je takav epski junak poput Pobesnelog Maksa vraćen u bioskopski život – za proteklih 20 godina, nije se pojavilo mnogo filmskih junaka koji mogu da nadmaše njegovu snagu i ikoničnost.

Holivudski lepotan Tom Hardy u ulozi koja je proslavila Mela Gibsona deluje prihvatljivo. Charlize Theron unosi neophodnu dozu seksualne tenzije, i uverljivo dočarava lik odmetnice Furioze. Kao da odnos između Maksa i Furioze nije dovoljno senzualan da iznese zaplet, u filmu se pojavljuje još pet vrhunskih manekenki, koje pretvaraju ovaj akcioni film u seriju spotova za Fashion TV.

Ključni problem ovog filma je naracija. Maks pada u zarobljeništvo kod neprijatelja koje je u prethodnim nastavcima uništio. Predvodi oslobođene seksualne robinje Besmrtnog Džoa ka zelenoj oazi koja više ne postoji, iako je u prethodnom nastavku postojala. Priča je konfuzna i nedorečena, a efektne masovne akcione scene ne doprinose utisku da ste išta razumeli – koliko god napadačkih vozila Maks uništi, njih je i dalje jednako mnogo. Ako prosto uživate u dobroj tabačini i pucačini začinjenim zapaljenim kamionima, trakerima (džipovima sa ogromnim točkovima) i lepim ženama, možda se ipak fino provedete. Da rezimiramo: pompezna bezvezarija.

„Ostario si“, kaže Kyle Reese (Jay Courtney) u replici koja će verovatno postati zaštitni znak ovog filma Terminatoru (Arnold Schwarzenegger). Sara Connor (Emilia Clarke) na to objašnjava da je Terminatorovo biološko tkivo ljudsko, i da je zato podložno starenju. „Star sam, ali nisam zastareo“, replicira Švarci u više navrata u filmu.

Nakon rekapitulacije gradiva iz svih prethodnih nastavaka serijala o Terminatoru, priča zapada u fazu pogubne demistifikacije, iz koje odlazi u Gordijev čvor beskrajnog komplikovanja slojevima problema vezanih za putovanje kroz vreme. Tek kada dobrano iza polovine filma postane jasno ko je zapravo ključni negativac ovog filma, „Terminator Genisys“ pretvara se u ono po čemu je naslov prepoznatljiv – uzbudljivi akcioni Sci-Fi film. U redu, možda je uništeno malo više prevoznih sredstava nego što dobar ukus dopušta (uključujući i školski autobus koji pravi trostruki salto uzduž na Golden Gate mostu!) Dakle, ako istrpite sva vređanja vaše inteligencije u prve dve trećine filma, poslednja trećina opravdaće dolazak u bioskop i utrošeno vreme.

Neprijatelj koji je mnogo teže uništiv nego zloća od tečnog metala iz prethodne epizode ima i filozofsku crtu – snažan je jer svoju moć crpi iz lakoverne vezanosti ljudskog roda za društvene mreže i druge pošasti interneta. Čovečanstvo koje se dobrovoljno odriče svoje slobode i svoje budućnosti možda je glavna tema ovog filma. Sada već očigledna kreativna nemoć Holivuda da stvori nove heroje, izvukla je još jedan poslednji put iz staračkog doma ofucanog Terminatora, koji je optrčao ovaj ne preterano opravdani ali ipak zasluženi počasni krug, jer svi dosadašnji nastavci ovog serijala bili su bez izuzetka visokog kvaliteta. Povratka ovoj temi nadamo se više neće biti, iako Terminator Genisys na kraju ipak preskače letvicu pristojnog filmskog ostvarenja.

Ocena: 3.5/5, Imdb ocena: 6.9/10

... u kojoj bogataši žive na idealnoj svemirskoj stanici Elysium (raj u rimljanskoj mitologiji) u orbiti Zemlje, dok nesrazmerna siromašna većina živi na prenaseljenoj Zemlji u očajnim uslovima i bez zdravstvene nege. Očekivano, dolazi do pobune. Prostoj i predvidljivoj priči, sa brutalnom estetikom srodnom prethodnom Blomkampovom filmu Distrikt 9, crtu ubedljivosti daje gluma Mata Damona (Max) i Jodie Foster (premijerka Delacourt). Ali, kažu da je film dobar onoliko koliko je snažan njegov glavni negativac. Glavni zlotvor ovog filma, plaćeni ubica Kruger (Sharlto Copley), jeftini dvodimenzionalni psihopata C klase, prilično degradira ovaj film.

... koji produkcijski, idejno i glumom staje u red sa najboljim ostvarenjima žanra u poslednjih nekoliko godina, “Predestination” ima samo jednu “slabost” zbog koje nije postao globalni blokbaster: nije proizveden u Holivudu već u Australiji. Prstenasta naracija, koja završava tamo gde i počinje, vodi nas kroz detektivsku misteriju dostojnu najboljih dostignuća krimi žanra, sa jednom suštinskom razlikom: glavni junaci imaju na raspolaganju vremensku mašinu nalik na kofer za violinu. John (Ethan Hawke) je briljantni agent koji, slično detektivu Harryju Angelu u filmu Angel Heart, otkriva da je zločinac za kojim traga niko drugi do – on sam, u poodmakloj fazi šizofrenije.

Putovanje kroz vreme kao pomalo pohabana tema filmskih i TV scenarija od prečeste upotrebe postalo je predvidiva i u velikoj meri stereotipna skupina motiva – ali braća Spierig u velikoj meri izbegavaju mnogo puta viđene prizore i specijalne efekte. Možda za to zasluga ipak pripada jednom od klasičnih autora naučne fantastike, Robertu A. Heinleinu, čija priča "All You Zombies" je poslužila kao potka za scenario ovog filma.

Ocena: 4.0/5, Imdb ocena: 7.4/10

Nejasno je zašto ovaj film nosi naslov "Bitka za Sevastopolj", kada veoma upadljivo predstavlja biografsku priču o Ljudmili Pavličenko snajperistkinji Crvene armije i heroju Sovjetskog Saveza. Herojsku odbranu grada Sevastopolja teško je sagledati u celini tokom ovog filma, jer je lik glavne junakinje u potpunosti „preoteo“ priču. Neizbežno se nameće poređenje sa tematski sličnim filmom „Neprijatelj na vratima“ (Jean-Jacques Annoud, 2001), gde takođe srećemo muškarce i žene snajperiste, heroje Staljingradske bitke, ali je dramaturgija tog remek dela neuporedivo snažnija od ovog kvaziholivudskog spektakla koji leluja na ivici romantične drame, istorijske priče i postmodernističkog kolaža.

Borbene scene prikazane su brutalno naturalistički, što ovaj film čini donekle srodnim po senzibilitetu sa američkim filmom od II svetskom ratu „Bes“ („Fury“, David Ayer 2014). Glavna junakinja predstavljena je kao nedopadljiva, pomalo psihopatska ličnost, čija glavna osobina je to da je ubila 309 nemačkih vojnika snajperom. Neke od njih poubijala je i dok su nenaoružani proslavljali Božić, a na nekima se iživljavala ranjavajući ih u jedan po jedan deo tela.

Svi njeni ljubavnici, sva trojica, bili su njeni saborci i stradali su za nju, ali iz fragmentarnog scenarija i potpuno ravne glume prelepe Julije Peresild ne možemo da zaključimo ni da li ih je Ljudmila zaista volela. Jedino je podtema o prijateljstvu između Ljudmile Pavličenko i Elinor Ruzvelt, supruge američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, nastalom tokom propagandističke posete sovjetskih heroja Vašingtonu 1942, blagodareći pre svega glumačkim kvalitetima Joan Blackham u ulozi gospođe Ruzvelt, uspela da udahne poneku notu ljudskosti liku glavne junakinje. „Bitka za Sevastopolj“ je gledljiv film sa izvanrednom fotografijom i sjajnim vizuelnim aspektima režije. Ali znajući na kakve standarde ratnog filma nas je navikla ruska škola, ovaj film je blago razočaranje.

Ocena: 3.0/5, Imdb ocena: 7.3/10

Na talasu popularnosti filmskog i televizijskog serijala koji u naslovu ima glavni grad Urugvaja nastao je još jedan „sportski“ film: „Bićemo prvaci sveta“ režisera Darka Bajića. Da zbrka bude veća, i glumačka ekipa je velikim delom preuzeta iz „Montevidea“, pa mnoštvo dece u bioskopskim sedištima radosno usklikuje „Balerina! Tirke! Valerija!...“ Ne treba zaboraviti ni roman Slavoljuba Stankovića „Prvaci sveta“ (Geopoetika 2014) kao još jedan izvor mogućih pozajmica ili koincidencija. Kada se ostave po strani sva pitanja „zašto“ i sve sličnosti sa već viđenim, „Bićemo prvaci sveta“ je dobar film koji je ne samo valjan razlog za odlazak u bioskop nego i primer pre svega najmlađim generacijama gledalaca da je nekada sport umeo i da oplemeni ljude, stvori zajedništvo, inspiriše pozitivne vrednosti, za razliku od današnjeg sporta koji je jedva nešto bolje od izgovora za divljanje na stadionima, procvat kladioničarskog biznisa i modernog gladijatorstva.

Izvanredna ostvarenja kamermana, direktora fotografije, scenografa, kostimografa i ostalih čarobnjaka koji filmu daju filmičnost stvaraju utisak da gledamo film svetskog kalibra, dok ostali segmenti filmskog zanata – gluma, scenario ili narativnost dobijaju zaslužene dobre ocene. Režija je ipak neujednačena: u zanatskom, vizuelnom delu Bajić briljira, kadrovi su dopadljivi i upečatljivi; faktografski, on pošteno prenosi sve što žanr periodne drame zahteva, ali ostaje površan u građenju dramaturgije. Ako se držimo pravila da je film onoliko dobar koliko je snažan njegov glavni negativac, „Bićemo prvaci sveta“ dobiće dve ocene niže od zaslužene, jer major Udbe Štukalo je beskrvna karikatura, a Komunistička partija je pre nedosledna viša sila nego jasan negativac. „Jugoslovenstvo“ ovog filma je najčudniji a sveprisutni element, prikazano idiličnim koloritom, monolitno i neupitno, kao da gledamo dokumentarac o Štafeti mladosti a ne dramaturško ostvarenje sa solidnom istorijskom distancom koja je mogla da izbaci i poneki znak pitanja.

Autori filma nisu našli za shodno da podignu haubu mašine koja je nekoliko decenija štancovala košarkaške medalje. Kakvi su zapravo bili odnosi među igračima reprezentacije, da li je bilo međusobnog rivalstva ili nečeg goreg, da li je bilo iskrenog drugarstva među njima, kakve su zakulisne igre pratile jugoslovensko košarkaško čudo... Sva ta pitanja ostala su nenačeta, a sami prvaci sveta – članovi prve šampionske reprezentacije su u ovom filmu više statisti sa zadatkom nego likovi od krvi i mesa. Ipak, „Bićemo prvaci sveta“ zaslužuje našu preporuku za veče u bioskopu – ako ništa drugo, kao injekcija kolektivnog optimizma.

Ocena 3.5/5, Imdb ocena: 6.8/10

Film Josepha Kosinskog, predstavlja visokoestetizovano ostvarenje koje lepotom slike i scenografije ne zaostaje za vrhovima žanra (Gattaca, Matrix...). Podžanrovi - postapokalipsa i "sporna realnost" (Matrix, Trumanov šou, Dark City...) - tipični su za poljsku školu naučne fantastike, od pisca Stanislava Lema do Gregora Rosinskog u stripu, ili bračnog para Vahovski i Derena Aronovskog na filmu. Jack (Tom Cruise) je nadzornik iskorišćavanja preostalih resursa razorene planete Zemlje u neodređenoj budućnosti. Njegov rutinski posao remeti se kada sretne misterioznu ženu kosmonauta (Olga Kurylenko) i vođu preostalih ljudi na Zemlji (Morgan Freeman). Jack počinje da preispituje stvarnost i dolazi do zastrašujućeg otkrića o sebi.

Ako pođemo od utilitarističke pretpostavke da pričanje priča, pa samim tim i snimanje filmova služi jednoj najvažnijoj svrsi - prodese et delectere a filmska kritika služi zato da čitaocu preporuči vredi li neki film gledati... u tom slučaju, ova kritika će vam odmah na prvom koraku reći: nemojte da gledate ovaj film. Snowpiercer je film koji nema čime da oplemeni bilo čije postojanje. Naboj gorkog nihilizma kojim ova priča odiše ne ostavlja ni tračak nade na kraju tunela. Nema borbe dobra i zla, samo jedne vrste zla sa drugom.

Ako filmove gledate iz nekih drugih razloga, Snowpiercer je vrlo kvalitetno ostvarenje, pre svega vizuelno. Dobro režirana, dobro ispripovedana, napeta akcija sa lako čitljivom alegorijom u potki. Postapokaliptični lajtmotiv zasnovan je na ideji da su ljudi u bliskoj budućnosti, slično kao u "Animatrixu", sami ubrizgali neku supstancu u atmosferu u pokušaju da spreče globalno zagrevanje. Umesto da spasi svet od otopljenja, ta supstanca ga je uništila hladnoćom.

Jedino jedna železnička kompozicija sa povećim brojem vagona kruži oko sveta bez zaustavljanja i krije u sebi ostatke ljudskog roda. Unutar tog spasonosnog voza, nalazi se celi antiutopijski poredak - alegorija čovečanstva kakvo jeste. Podeljeni na očajnike u zadnjim vagonima koji se hrane kuvanim insektima i povremeno pribegavaju ljudožderstvu, nemilosrdne vojnike, srednju i višu klasu koja vreme provodi u dekadentnoj zabavi, ljudi putuju ukrug preko zaleđene planete, ne znajući ni sami zašto.

Konstruktor voza, Vilfred, u sebi sadrži elemente orvelijanskog Velikog Brata, religioznog izbavitelja poput Noja i megalomaniju građanina Kejna. Nije objašnjeno na koji pogon "sveti motor" lokomotive radi, ali je od životnog značaja za celu zajednicu da motor radi bez zaustavljanja. Ne treba zaboraviti ni dug ovog filma prema "Pomahnitalom vozu" Končalovskog.

Jedan od očajnika iz zadnjih vagona pokreće revoluciju, za koju će najzad otkriti da nije onoliko njegova i onoliko spontana koliko je verovao, da je veći deo života bio praćen i manipulisan. Uz do sada nedostignutu količinu i učestalost veoma brutalnih nasilnih scena koji ovaj film izjednačavaju sa najnotornijim slash hororima, sa kamarama otkinutih ruku i nogu koje lete na sve strane, masakrima vatrenim i hladnim oružjima, drogom, ljudožderstvom, pirotehnikom i ropskim radom petogodišnje dece, revolucija bednih probija se od zadnjeg vagona do lokomotive, ostvaruje svoj cilj i postiže - ništa. Svet je laboratorija za eksperimente ekscentričnih bogataša, njihov cinizam uvek je jači od pokušaja revolucije.

Dođavola, zašto sam uopšte gledao ovaj film, zapitaće se svaki čovek sa osećajem za vrednost sopstvenog vremena. Mada, ima nas raznih, postoji verovatno i neko ko će reći da se dobro proveo, i neko ko će reći da je nešto naučio.


Drugačiji otac

U bioskopma od 11. avgusta. Režija: Mat Ross; Uloge: Viggo Mortensen, Frank Langella, George Mackay, Annalise Basso. Privrženi otac (Vigo Mortensen) posvetio je svoj život vaspitanju šestoro dece daleko od modernog sveta, duboko u izolovanim šumama na severozapadu Pacifika. Njihov idealni život prekida vest o tragičnoj nesreći koja ih primorava da napuste svoj improvizovani raj i upute se na put u svet koji im postavlja nove izazove.

Drugačiji otac (CAPITAIN FANTASTIC) - trejler
Demon pod reflektorima

U biokopima od 4. avgusta. Režija: Nicolas Winding Refn; Uloge: Elle Fanning, Keanu Reeves, Christina Hendricks, Jena Malone, Abbey Lee. Kada se Dženi, model željan slave, doseli u Los Anđeles, njenu mladost i vitalnost žene opsednute lepotom počinju da proždiru i ona se nalazi ugrožena u svetu gde je sve dozvoljeno i cilj opravdava sredstva.Reditelj Nikolas Vinding Refn je rekao kako je došao na ideju da napravi ovakav jedan film. „Jedno jutro sam se probudio i shvatio sam da sam okružen ženama koje dominiraju. Neobično, ali odjednom se pojavio nagon da napravim horor film o opasnoj lepoti.“

The Neon Demon Official Trailer
Opasnost iz dubine

U bioskopima od 18. avgusta. Režija: Jaume Collet-Serra; Uloge. Blake Lively. Horor koji se događa na moru i idealan je za one koji se vole filmove koji makar malo podsećaju na legendarnu "Ajkulu". Film pod veoma visokim naponom.

SHALLOWS trailer


Ammonite Books

"Besani" - Goran Stojičić

Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje [...]

Goran Stojičić je rođen 1965 godine u Beogradu, a “Besani” su njegova prva knjiga. Priče objedinjene u knjizi objavljivao je tokom poslednjih godinu dana na svom profilu na Facebooku, koliko je knjiga i nastajala, i time privukao veoma značajan krug čitalaca i poštovalaca. Zajednička odrednica tih priča je savremena psihološka proza, a tematski se najčešće bave odnosima između žena i muškaraca u braku ili vezi, sa raznim mogućim zapletima.

O knjizi:

“Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje. Stojičić vešto slaže autentične i omamljujuće književne akvarele, te ostaje dosledan u prezentovanju i argumentovanju likova, parcijalnim artikulacijama njihovih emotivnih i psihičkih sklopova, situacija i okolnosti koje se provlače iz priče u priču.” (Ivana Pekić, pisac, iz recenzije za knjigu Besani)

“Ne beše reč na početku već svetlost. Valjda. Uvek mi se tako činilo. I volim da verujem da su tako mislili i Rembrant, Betoven, Njegoš, Kurosava... Kad čitam to što Goran piše, setim se toga. Uvek ima neki titraj. Plamen sveće, leptir na sijalici ili modri dim iz cigarete. Kao kod Toma Vejtsa, ako me razumete.” (Ljubomir Bandović, glumac)

“Izuzetna čast i ogromno zadovoljstvo što sam u prilici da dizajniram i ilustrujem njegovu prvu knjigu kratkih priča, kojima nas na FB uveseljava, pogadja i nadahnjuje već mesecima!
Čista uživanjcija...
Koliko sam uživao u ovom projektu videće se iz mojih ilustracija... Goran Stojičić je priče pokidao!!!” (Slavimir Stojanović Futro, dizajner i tehnički urednik knjige Besani)

Ammonite, Beograd 2015

Cena: 750 din + PTT

"Propaganda"

Sa gotovo celim vekom zakašnjenja, na srpskom jeziku izašlo je prvo izdanje kapitalno važnog dela "Propaganda" tvorca PR-a i "oca spinovanja", Edvarda Bernajsa.[...]


  Iako je prvi put objavljena na engleskom daleke 1928, ova knjiga ne samo što nije izgubila ni trunku aktuelnosti, već nekim čudom postaje sve aktuelnija i deluje kao da je napisana sasvim nedavno. Pritom, zahvaljujući brutalnoj iskrenosti autora koji je u vreme pisanja ove knjige bio bliski saradnik za odnose sa javnošću tadašnjeg predsednika SAD, Kulidža, pred sobom imamo opasno i na momente čak subverzivno štivo. Na prostorima bivše Jugoslavije, ime Edvarda Bernajsa zvuči kao zagonetka za koju retko ko zna rešenje. "Bernajs Propaganda" je ime jednog alternativnog benda iz Makedonije, mada malo ljudi razume značenje tog imena. Odnedavno, i jedan fakultet u Hrvatskoj poneo je ime Edvard Bernajs, kao da je reč o nekom zaslužnom naučniku. Edvard Bernajs (1891-1995) nije beznačajna ličnost - naprotiv. On je osnivač i kodifikator odnosa sa javnošću kao profesije, koja danas predstavlja delatnost u kojoj se obrću milijarde dolara, evara, dinara i svih mogućih valuta uložene u oblikovanje javnog mišljenja onako kako finansijeru odgovara. Svako ko danas prima platu kao PR nekog preduzeća ili institucije može Bernajsu da zahvali za postojanje svog radnog mesta i za pravila svog posla. On je i autor dvadeset knjiga iz oblasti PR-a, od kojih su neke poput "Propagande", "Kristalizovanja javnog mnjenja" i "Inženjerskog oblikovanja odobravanja" kapitalno važne za civilizaciju u kojoj živimo. Potvrda pozicije koju u anglosaksonskom svetu zauzima Bernajs je i to što je BBC uvrstio Bernajsa među 100 najuticajnijih ličnosti 20. veka, i kao takav našao se u dokumentarnom filmu BBC produkcije "Century of the Self".

  Ipak, Bernajs nije neko čije ime se izgovara sa poštovanjem. Amoralan, sklon manipulaciji i opravdavanju manipulacije, tokom svog veoma dugog života (103 godine) ostao je upamćen po zloglasnim izumima poput tehnike spinovanja javnog mnjenja, s kojom se svi građani demokratskih društava svakodnevno sreću, ali i po kampanjama koje su obučavale žene kako da naviknu da puše duvan jer je to simbol njihove građanske i rodne ravnopravnosti, i po fluorizaciji vodovodske vode koja tiho truje milione ljudi širom sveta. Bernajs je utabao stazu Gebelsu, ali i CNN-u i Fox Newsu kakve danas znamo, i današnjem američkom "izvozu demokratije" u zemlje poput Srbije, Ukrajine, Avganistana, Libije i mnoge druge. Edvard Bernajs direktno je kao propagandista učestvovao u obaranju sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, godine 1954. Štaviše, nije preterano reći da je upravo Bernajs bio preteča ljudi poput Henrija Kisindžera i Zbignjeva Bžežinskog.

  Knjiga "Propaganda" treba da bude obavezno štivo pre svega svakog građanina koji želi da bude svestan procesa kojima je izložen u društvu i prikrivene manipulacije medijima i institucijama društva. Pored toga, ova knjiga je veoma korisno štivo za svakog poslovnog čoveka koji treba da predstavi proizvode i interese svog preduzeća javnosti ili nekim užim ciljnim grupama. Takođe, dobrih razloga da pažljivo pročitaju "Propagandu" imaju i kulturni radnici i umetnici koji pokušavaju da predstave svoj rad javnosti, kao i svi ostali koji komuniciraju sa javnošću - novinari i urednici, političari, vršioci javnih službi, kustosi muzeja, naučnici, dekani fakulteta, sveštena lica, humanitarni radnici, filmski producenti, sportski radnici, ali pre svega zaposleni u marketinškim i PR agencijama.

  Ako ostavimo po strani mračne epizode iz biografije Edvarda Bernajsa, "Propaganda" je iznenađujuće iskreno i neuvijeno napisana knjiga, iz koje se i te kako ima šta naučiti o delatnosti propagande i odnosima sa javnošću. Svako ko ne razume šta je zapravo PR i koliko je to moćna i važna delatnost u savremenom svetu, treba da pročita ovu knjigu. Bernajs ne teoretiše i ne filozofira, on je pragmatični profesionalac koji govori o konkretnim situacijama i rešenjima. Zato je "Propaganda" vrlo korisno "uputstvo za upotrebu" odnosa sa javnošću.

Edvard Bernajs "Propaganda" (odlomak)

  Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska vladajuća snaga našeg društva. Mi smo rukovođeni, naši umovi su ukalupljeni, naši ukusi su formirani, naše ideje su sugerisane velikim delom od strane ljudi za koje nikada nismo ni čuli. To je logični ishod načina kako je naše demokratsko društvo organizovano. Ogroman broj ljudskih bića mora da sarađuje na ovaj način ako nameravaju da žive zajedno kao zajednica koja funkcioniše glatko.

  Naši nevidljivi vladaoci u mnogim slučajevima ne znaju identitet stvarnih članova Vlade iako zajedno sa njima vladaju. Oni upravljaju nama na osnovu svojih kvaliteta prirodnog predvodništva, svoje sposobnosti da isporuče neophodne ideje i svoje ključne pozicije u strukturi društva. Kakav god bio nečiji stav prema ovom stanju, ostaje činjenica da u gotovo svakom području našeg svakodnevnog života, bilo u sferi politike ili biznisa, našeg društvenog ponašanja ili etičkog razmišljanja, nad nama dominira relativno mali broj ličnosti – tričavi delić naših sto dvadeset miliona[1] - koji razumeju mentalne procese i društvene obrasce masa. Oni vuku konce koji kontrolišu javno mnjenje, šibaju stare društvene snage i izumljuju nove načine da zauzdaju i vode svet. 

  Najčešće ne razumemo koliko su ovi nevidljivi vladaoci neophodni za uredno funkcionisanje našeg grupnog života. Teoretski, svaki građanin može da glasa za koga god hoće. Naš Ustav ne predskazuje političke partije kao deo mehanizma vlasti, a njegovi pisci izgleda da nisu imali na umu da će u našoj nacionalnoj politici postojati bilo šta nalik toj modernoj političkoj mašini. Ali američki glasači ubrzo su uvideli da bi bez organizovanja i usmeravanja njihovi individualni glasovi, uloženi u desetine ili stotine kandidata, proizveli ništa osim zbrke. Nevidljiva vlada u obliku rudimentarnih političkih partija nikla je gotovo preko noći. Od tada, složili smo se, radi jednostavnosti i praktičnosti, da partijske mašine treba da suze polje izbora na dva kandidata, ili najviše tri do četiri.

  U teoriji, svaki građanin sam rasuđuje o javnim pitanjima i stvarima koje se tiču njegovog privatnog života. U praksi, ako bi svi ljudi ponaosob morali da proučavaju zamršene ekonomske, političke i etičke podatke uključene u svako pitanje, shvatili bi da ne mogu da zaključe ništa. Mi smo se dobrovoljno složili da dopustimo nevidljivoj vladi da propusti kroz sito podatke i izdvoji bitne stvari tako da naše polje izbora bude suženo do praktičnih srazmera. Od naših vođa i medija koje oni koriste da se obrate javnosti mi prihvatamo dokaze i obeležavanje granica tema koje su postavljene kao pitanja javnosti; od nekih etičkih učitelja, bilo da su to sveštenici ili omiljeni esejisti, ili je to prosto preovladavajuće mišljenje, prihvatamo standardizovani kod društvenog ponašanja sa kojim se najčešće konformiramo.

  U teoriji, svako kupuje najbolju i najjeftiniju robu koja mu se nudi na tržištu. U praksi, ako bi svako morao da se bakće određivanjem cena i hemijskim testiranjem pre kupovine gomila sapuna ili tkanina ili brendova hleba koji se prodaju, ekonomski život postao bi beznadežno zakrčen. Da bi izbeglo takvu zbrku, društvo pristaje da njegovi izbori budu suženi na ideje i objekte na koje mu pažnju skreće propaganda svih vrsta. Shodno tome, postoji ogromni i neprestani napor da interes neke politike ili robe ili ideje privuče našu pažnju.

  Možda je bolje da umesto propagande i umoljavanja imamo komitete mudrih ljudi koji će birati naše vladare, diktirati nam ponašanje kako privatno tako i javno, i odlučivati o tome koja vrsta odeće je najbolja za nas i koje vrste hrane je najbolje da jedemo. Ali mi smo odabrali suprotni metod – otvorenu konkurenciju. Moramo da pronađemo način da otvorena konkurencija razumno i glatko funkcioniše. Da bi to postiglo, društvo je pristalo da dozvoli da slobodnu konkurenciju organizuju vođe i propaganda. Neki od fenomena vezanih za ovaj proces već su bili podvrgnuti kritici – manipulisanje vestima, preuveličavanje ličnosti i opšta gungula koju političari, komercijalni proizvodi i društvene ideje prave da bi mase postale svesne njihove važnosti. Ali takva organizacija i stavljanje stvari u žižu neophodni su za uredan život. Pošto je civilizacija postala složenija, i pošto je potreba za nevidljivom vladavinom sve snažnije izražena, izumljena su i razvijena tehnička sredstva pomoću kojih se mišljenje može vojnički disciplinovano organizovati. Pomoću štamparske prese i novina, železnice, telefona, telegrafa, radija i aviona, ideje se mogu brzo i trenutno proširiti celom Amerikom. Henri Džordž Vels oseća ogromne potencijale ovih izuma kada piše u “New York Times-u”: “Moderna sredstva komunikacije – moć koju su učinili dostupnom štampa, telefon, radio, moć da se brzo prosleđuju direktivne strateške ili tehničke koncepcije velikom broju saradničkih središta, da se dobiju brzi odgovori i efektivna rasprava – sve to otvorilo je novi svet političkih procesa. Ideje i fraze sada mogu da dobiju učinak veći od učinka bilo koje ličnosti i jači od bilo kog zasebnog interesa. Zajednički plan može se dokumentovati i očuvati nasuprot izopačenja i izdaje. On se može razrađivati i razvijati neprekidno i široko bez ličnih, lokalnih i zasebnih nerazumevanja.”

  Ono što g. Vels kaže o političkim procesima, jednako važi i za komercijalne i društvene procese i sva ispoljavanja masovnih aktivnosti. Grupisanja i afilijacije današnjeg društva nisu više podvrgnuti “lokalnim i zasebnim” ograničenjima. Kada je usvojen Ustav, osnovna organizaciona jedinica bila je seoska zajednica, koja je proizvodila veliki deo neophodnih potrepština i generisala svoje grupne ideje kroz lične kontakte i rasprave neposredno među svojim građanima. Ali danas, zbog toga što ideje mogu da se prenose za tren na bilo koju razdaljinu bilo kom broju ljudi, ovo geografsko povezivanje može se zameniti mnogim drugim vrstama grupisanja, tako da ličnosti koje imaju iste ideje i interesovanja mogu da se povezuju i ustrojavaju za zajedničke akcije čak iako žive hiljadama milja daleko jedni od drugih. (...) Ova nevidljiva, prožimajuća struktura grupisanja i asocijacija je mehanizam pomoću kojeg je demokratija organizovala svoju grupnu svest i pojednostavila svoje masovno razmišljanje. Opovrgavati postojanje ovakvih mehanizama značilo bi tragati za društvom koje nikada nije postojalo i neće postojati. Nerazumno bi bilo priznati da to postoji ali očekivati da nikada neće biti korišćeno.

  Emil Ludvig predstavio je Napoleona kao da je bio “uvek na oprezu prema pokazateljima javnog mnjenja; uvek je slušao glas naroda, glas koji odbacuje računice. "Da li znate, " govorio je on tih dana, "šta me zapanjuje više nego išta? Nemoć sile da organizuje bilo šta.” Svrha ove knjige je da objasni strukturu mehanizma koji kontroliše javno mnjenje, i da pokaže kako njome manipuliše naročiti branilac koji traži način da kreira javno odobravanje za određenu ideju ili robu. Ona će istovremeno pokušati da pronađe prigodno mesto u modernoj demokratskoj shemi za ovu novu propagandu i da predloži postepeno evoluiranje koda etike i prakse.

"Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi"

U elokventnoj kulturološkoj studiji "Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi", Aleksandar Gajić daje civilizacijski presek uloge heroja kao kulturnog modela i kao moralnog predvodnika zajednice. [...]

Pop kultura je, po autorovom mišljenju, tokom 20. i 21. veka donela suštinski zaokret i sve manju afirmaciju heroja, a uporedo s tim sve veću afirmaciju antiheroja. Analizirajući teme i vrste heroja i antiheroja kojima se popularna kultura bavila od svog nastanka do naših dana, Gajić pod istraživačku lupu postavlja raznorodne likove, u rasponu od vitezova iz mita o kralju Arturu do Srebrnog Letača i Barta Simsona.

Ammonite, Beograd 2015

Meki povez, 21 cm, 194 stranice, ćirilica

Cena: 500 din + PTT

Naručite knjigu:


Ako želite da naručite obe knjige odjednom popunite polje "Naziv knjige i broj primeraka" u ovom formatu: "Propaganda, 1; Heroji i antiheroji, 1" (gde je navedeni broj broj primeraka koji želite). Slanje na adrese u Srbiji posredstvom Postexpressa košta oko 200 din, knjigu dobijate za 24 časa, cenu knjige i poštarinu plaćate poštaru. U Beogradu knjigu možete preuzeti i lično. Za porudžbine iz inostranstva plaća se preko PayPala.

slušalice

KRAAK & SMAAK – I don’t know Why

V.L.O. & Wendy Lewis – All Around the World

Bev Lee Harling – Why Don’t You..

KRAAK & SMAAK – My Mind’s made Up..

Mop Mop – Amarcord

Matteo Brancaleoni - L'italiano feat. Rosario Fiorello & Fabrizio Bosso

Papik - Family Affair feat. Wendy D. Lewis

Soul Jazz Unit - Your Is the Light

Sam Paglia - Continental '70

Marga Sol - Leave Me Alone

VA – French Touch ( Wagram, 2016)

Francuska je u modi, ovoga leta, a ova kompilacija objedinjuje mnoštvo raznih žanrova koji upotpunju zvučnu sliku francuske downtempo, lounge, latin i pomalo i house scene. Wagram je iskustan izdavač, koji pod svojim okriljem neguje dobar i kvalitetan zvuk, pa su tako i ovoga puta rešili da naprave kompilaciju dostojnu kvaliteta koji neguju. Uživanje za svačiji ukus, potpuno i bez predumišljaja..Alex Gopher, St. Etienne, Martin Solvieg, St Germain, llorca, samo su neki od izvođača koje ćete moći čuti na ovoj kompilaciji.. Naravno pesme su iz različitih godina, nisu sve nove, ali to ne umanjuje srž i značaj ovakvog muzičkog sabirka..

Air – Twentyears (Parlaphone/Warner music 2016)

U nizu bendova koji je krajem dvadesetog veka započeo eksperimentalne fuzije ambijentalne i vokalne muzike, prožete i uobličene u žanru lounge i downtempo muzike početkom 21 veka, AIR je svakako ozbiljan pionir. I ne samo to. AIR je svojim inovativnim pristupom i idejama otvarao vrata i druim izvođačima da čak i na mainstream sceni pokažu i dokažu svoje kvalitete. Novi album i obeležavanje 20 godina rada, svakako su povod da im se bar na sat i 30 minuta posvetimo ( toliko traje ovaj album..) A na njemu se nalazi sve što i očekujete od AIR-a, mnogo zanimljivih eksperimenata, od underground electro zvuka do pitkih laganih mainstream pesama, sve upakovano u neki nihov, već prepoznatljiv fazon..Ako bih rekao da ovaj album ima favorite ili hitove, silno bih pogrešio, on se naime, sluša ceo, u kontinuitetu i vodi vas na neko uzbudljvo putovanje..Odvojite vreme, opustite se i prepustite se..

VA – Cover Lounge hits – Simply red (City of Lounge, 2016)

Nije neoubičajena praksa da se obrade pojedinih izvođača nađu na raznim kompilacijam, ali, ovaj put, ceo album posvećen je u duhu godišnjice rada benda upravo bendu Simply red. Ne morate biti njihov fan da biste znali neke od njihovih velikih hitova..Ovaj put to su neke neverovatno zanimljive i nove verzije tih hitova. Da ne otkrivam, baš nazive pesama, pokušajte sami da pronađete cd ili čujete bar online..Bićete prijatno iznenađeni...

KRAAK & SMAAK – JUICY Fruit (Jalapeno rec, 2016)

Evo napokon i njihovog novog albuma. Electro, Nu Disco, Jazzy, sve nekako skockano i uređeno, na zadovoljstvo i uživanje..Pomalo, taj utisak mi nikako ne prolazi, skrenuli su u mainstream, ili su pak prosto sami od sebe postali mainstream, no i dalje je to negde onaj isti underground zvuk, elektronike, semplova, ambijenta..Voze i dalje nesmanjenom žestinom, i čini se da ovaj album tek mogu uživo da predstave na zadovoljstvo vaskolike publike širom sveta.. Imali smo prilike da ih čujemo nedavno u Beogradu, i naravno nisu razočarali. Uz novi album svakako slediće i novi fanovi, kojima ovakav muzički izraz nije stran. A iskreno govoreći, biće tu i poneki hit..Neka ostane na tome da sami pronađete te hitove, preporuka je svakako tu da vas zagolica...

Radiohead - Burn The Witch

Stray Dogg - Come Along Wind

Róisín Murphy - Ten Miles High

HLADNO PIVO - DIBIDUS

Garbage - Empty

Coldplay - Up & Up

Grimes - California

Iggy Pop - Sunday

The Kills - Heart Of A Dog

Pet Shop Boys - 'Twenty-something'

Lucius - "Gone Insane"

Bat For Lashes - In God's House

Iggy Pop - "Lust For Life"

MUSE - Aftermath

Primal Scream, Sky Ferreira - Where The Light Gets In

Beverly - "South Collins"

Metronomy - Old Skool

Wild Beasts - Get My Bang

Islands - "The Weekend"

Yeasayer - Silly Me

ST Germain u potrazi za afričkim bluzom

Nakon deset godina pause i dva fenomelana albuma St. Germain aka Ludovic Navarre se vraća na scenu. Ovog puta je otišao korak dalje i u goste doveo brojne zvezde “world music” žanra. Nakon dobijene nagrade (Francuska verzija Gremija) za najbolji elektronski i jazz album te godine “Tourist” je svakako bio remek delo. Da li će mu i ovog puta uspeti videćemo.

JEDINSTVENA RAZGLEDNICA S PUTA

Ikona alternativne indie scene PJ HARVEY se vraća na scenu sledećeg proleća novim albumom. Novi material je nastao pod utiskom umetničkog putovanja po devastiranim predelima (Kosovo, Avganistan..), a snimljen je uživo tokom njemog boravka u Londonu u za tu priliku specijalno napravljenom studiju. Ovaj kratki video klip treba da zagolica maštu fanovima o tome šta treba da očekuju na njenom devetom albumu.

PJ Harvey Album Film Clip

SKRIVENI GRAD PRED NARUCENIM HAOSOM

Rok legende THE CULT su objavili novi singl Deeply Ordered Chaos. Bend singlom najavljuje deseti album koji upravo završava. Album pod imenom “Hidden City” treba da se pojavi početkom februara. Producent izdanja je nadaleko čuveni Bob Rock. Kako kažu album se izrodio sa nekim svežim idejama koje su obogaćene bogatim iskustvom.

The Cult - Deeply Ordered Chaos

Riznica lepote

  • Minja Kovačević

    Photo: Dušan B. Knežević

PETRA RADIVOJEVIĆ

Šest punih godina sarađujemo kao fotograf i model, čujem da se sprema veliki novi projekat, šta je u pitanju?

- Šest godina predivne saradnje sa tobom, neću te menjati. Spremaju se dva velika nova projekta , od kojih je jedan dugometražni igrani film. Žao mi je što ne smem da govorim detaljnije , ali keep in touch...

Konačno ćeš zaigrati u filmu?

- Haha, neću zaigrati , ali hvala ti na dobronamernoj subjektivnosti. Uloga producenta i organizatora mi najviše priliči i mnogo mi je lepo.

Pročitaj više

Pozorište ili film?

- Pozorište je moja iskonska ljubav. Film sam izuzetno zavolela vremenom, teško je ne zavoleti ga.

Tvoja iskustva sa glumcima?

- Delim ih na predivna, i na manje lepa iskustva (kojih ima vrlo malo). Predivna negujem, čuvam i uživam u njima svakodnevno , a nekolicinu manje lepih neprimećujem i rado ih zaboravljam (haha)

Omiljeni film?

- Leon, the Professional

Neostvarena želja?

- Ostaće neostvarena - saradnja sa Sonjom Savić.

Omiljena ličnost?

- Čarli Čaplin!

Nekima si velika inspiracija u raznim sferama umetničkog stvaralaštva. Kako se osećaš povodom toga ?

- Moram priznati da se pomalo postidim kada mi ljudi postave ovo pitanje, jer mi je velika čast i ne znam čime sam to zaslužila... Ali zahvalna sam ovom kosmosu, što kraj sebe imam te velike Čarobnjake.

Tvoj privatni život je jedno vreme bio u žiži interesovanja medija. Kako to utiče na tebe?

- Nije prijatno biti tema "dušebrižnih" dželata u okviru široke narodne mase, koji ne gledaju u svoje, već u tuđe dvorište. Ali avaj, tako je vazda bilo. Sami smo odgovorni za scenario svog života. Najznačajnije je nositi u sebi puno osmeha, ljubavi i oproštaja.

Zaljubljena, srećna, voliš?

- Zaljubljenost u neku osobu ne mora nužno podrazumevati i sreću. Uvek sam zaljubljena u život i u svu poeziju koju mi on donosi. Volim umetnost, slobodnu misao, zvuk gitare i klavira, Sunce i miris proleća.

Dušan B. Knežević

Britanska Diva se glamurozno vraća u igru

Dugočekivani povratak ADELE na svetsku scenu se očekuje 20. novembra kada će novi album biti objavljen. Prirodno očekuje se veliki potres na listama, kao i veliki prostor u medijima. Prvi, vodeći singl treba da se pojavi na plejlistama prve ili druge nedelje novembra. Iako je ovo poslednji album koji Adele vezuje za Sony/XL veruje se da je novi produženi ugovor na pomolu, a špekuliše se sa cifrom od preko 50 miliona dolara. Ovo ne čudi obzirom da je prethodni album prodat u SAD u vise od 11 miliona primeraka, a još preko 30 miliona u celom svetu.

književnost

Edicija "Klasik horor" Otvorene knjige iz Beograda.

Horor je u modi, a klasične horor priče su uvek u modi! Izdavačka kuća Otvorena knjiga iz Beograda priredila je pravu poslasticu za ljubitelje ovog žanra ediciju pod nazivom Horor klasik u okviru koje će biti objavljeno deset knjiga. Da navedemo samo neka od dela koja su svojevremeno bila, kao što su i danas pravi hitovi kod onih koji vole da se plaše čitajući stravu.

Pre svega tu je zbirka priča "Legenda o uspavanoj dolini" Vašingtona Irvinga. Po naslovnoj priči Tim Barton je pre desetak godina snimio film sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi. Kad smo već kod Bartona i Depa da napomenemo da je u okviru ove horor zbirke objavljeno i delo "Svini Tod" Džejsma Malkolma Rajnera koje su, takođe, na velikom ekranu oživela pomenuta dva umetnika. Za ljubitelje vampirskih pustolovina tu su dve novele u jednoj knjizi sa istovetnim naslovom "Vampir". Prva dolazi iz Rusije autora Alekseja Konstantinoviča Tolstoja, dok je druga iz Engleske i napisao je Džon Vilijam Polidori. U ediciji Otvorene knjige Irsku književnost predstavlja Džozef Šeridan Le Fanu sa zbirkom "Šapat duhova". Reč je irskim legendama i sablasnim pričama kako piše u podnaslovu. Od naših favorita izdavajamo i zbirku priča "Ukleta kuća" Čarlsa Dikensa.

Najzanimljiviji deo ovog izdavačkog poduhvata biće deseta knjiga u ediciji, čiji će autori i dela biti izabrabni u narednom periodu. Naime, Otvorena knjiga je raspisala konkurs za horor priče domaćih autora koje mogu da se šalju od 15. aprila na e-mail otvorenaknjigafb@gmail.com u word ili pdf formatu. Konkurs je otvoren do sredine septembra, i svi koji smatraju da bi njihove priče mogle da budu zanimljive mogu da učestvuju. Zato preporučujemo svim ambicioznim horor autorima da se jave na konkurs.

Srećno!

Kroz svet insekata Srbije

Galerija Prirodnjačkog muzeja, izložba traje do novembra 2015. Izloženo je preko 5.000 primeraka, predstavnika 1.710 vrsta insekata iz entomofaune Srbije. Svo to bogatstvo prikazuje tek mali deo vrsta koje žive na našem području. Insekti Srbije su predstavljeni originalnim primercima iz zbirki Prirodnjačkog muzeja koji su prikupljani poslednjih 30 godina. Posetioci mogu da pogledaju i upoznaju sve one vrste koje je u prirodi gotovo nemoguće videti na jednom mestu, od vodenih cvetova, vilinih konjica, skakavaca, zrikavaca, popaca, kožokrilaca, raznih vrsta vaši, mrava i mravljih lavova, preko gnjuraca i veslara, mušica, muva, jelenaka, balegara, do raznih vrsta dnevnih i noćnih leptira, osa, pčela i mnogih drugih.

Direr u Beogradu

Muzej grada Beograda – Konak kneginje Ljubice do 31. okotbra. ove jeseni biti domaćin internacionalne izložbe „Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I” Istočnoslovačkog muzeja iz Košica. Izložbu čini 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine. Prva celina sačinjena je od 20 dela Albrehta Direra i 74 prvorazredna grafička ostvarenja njegovih savremenika. Drugi deo predstavlja 44 grafička lista čuvene kompozicije „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I”. Autor izložbe je Ivan Havlica.

I am spending my capital

Galerija Doma omladine Beograda od 13. do 27. oktobra. Multimedijalni projekat i instalacija nastali su na temelju umetničog istraživanja Sanele Jahić tokom dugog perioda provedenog u lokalnim proizvodnim pogonima u Škofjoj Loci. Deleuzovsko (Gilles Deleuze, filozof) poimanje mašine, stroja, odnosi se na proces, ritam, pauzu. Mašina je tu da bi stvarala iluziju počtka i kraja toka. Mašina transformiše tok koji bi inač bio nezaustavljiv, a tok se jednako vezuje i uz subjekte i uz objekte koji su u tom smislu izjednačni, pa je tako ljudsko telo zbir mašina poput usta koja otvaranjem i zatvaranjem rade pauzu u toku govora , unošenja hrane i sl. Slovenača umetnica Sanela Jahić proizvodi mašine, no za razliku od utilitarnih mašina koje su napravljene sa idejom olakšavanja nekog procesa ljudskog rada, Sanela izrađuje čdne antistrojeve - moćne metafore društvenog poretka . Radovi Sanele Jahić iako su konstruisani kao mašine bave se u deleuzovskom smislu odnosima, relacijama ...



Ono Bikes

Ono bikes je nezavisni proizvođač bicikala i elektro-bicikala iz Srbije. Ramovi se prave ručno, a svaki korman je jedinstven. Njihov karakterističan dizajn, odnosno spoj „kruzera“ i „lou rajdera“, nazvali su „izi rajder“. Osim profila, čija je najvažnija osobina veliki međuosovinski razmak, za „lakoću jahanja“ takođe se zaslužni masivni motor i baterija (kod električnih modela), koji bilo koju vožnju od tačke A do tačke B garantovano pretvaraju u opuštenu uživanciju, odnosno neponovljivu avanturu. O kompaniji Ono bikes razgovarali smo sa Markom Šćepanovićem.

Kada ste i kako došli na ideju da počnete da se bavite izradom bicikala i da li vam je ovo hobi ili posao?

- Na ideju da počnemo sa izradom bicikala smo došli pre dve godine, razmišljajući o tome kako su svi bicikli slični. Razlike u kvalitetu su velike, ali u dizajnu – posebno ergonomiji – minimalne. Takođe, jedna od početnih ideja je bila da biciklu treba dodati elektromotor, kako bi se olakšala vožnja u gradu kao što je Beograd. Počelo je kao hobi, sa željom da napravimo bicikle za sebe, bicikle koji će ispunjavati naše potrebe. Nakon devet meseci rada, kada smo završili prototip prvog modela koji smo nazvali Archont, bilo nam je jasno da smo stvorili nešto posebno. Registrovali smo firmu, započeli izradu elektro prototipa, i iz hobija stvorili ozbiljan projekat u koji smo uložili puno vremena, rada i novca

Šta je to što Ono Bikes bicikle razlikuje od ostalih bicikala i ko je zadužen za dizajn?

- Jedinstven i inovativan dizajn Archont-a je delo našeg dizajnera Saše Šćepanovića. Osnovna karakteristika dizajna koja naše bicikle izdvaja je jednostavna linija koja pleni na prvi pogled, bez obzira da li ste ljubitelj chopper bicikala ili ne. Osim što predstavlja bitnu estetsku karakteristiku i prvo „upada u oči“, lučna izvijenost šipki rama višestruko povećava njihovu nosivost i omogućuje izbacivanje šipke ispod sedišta ...

Pročitaj više

Pored toga, položaj tela u vožnji je iskustvo koje svako ko doživi želi da ponovi. Elektro model Archont-a odlikuje i funkcionalan dizajn „rezervoara“. U njemu su smešteni baterija, kontroler i instalacije, ali maskiranje ovih elemenata nije njegova primarna funkcija. Poklopac na vrhu rezervoara omogućava postavljanje telefona u položaj displeja i povezivanje sa sistemom preko usb porta, što omogućava i punjenje telefona tokom vožnje. Aplikacija koja je u razvoju, pored softverskog zaključavanja i drugih zanimljivih mogućnosti, pružaće uvid u bitne parametre kretanja, kao što su brzina, pređeni put, stanje baterije, temperatura i snaga motora – u realnom vremenu. U poklopcu se, takođe, nalazi i izlaz za punjač baterije, kao i sigurnosna brava.

Kako izgleda proces pravljenja i koje materijale koristite prilikom izrade bicikala?

- Proces proizvodnje podrazumeva nekoliko faza. Uvek se počinje od izrade nable i pletenja točkova. Druga faza je ključna - savijanje i varenje cevi od kojih se izrađuju ram i viljuška. Slede farbanje, izrada rezervoara, kontrolera i provlačenje kablova i instalacija (kod elekto modela), i na kraju postavljanje i povezivanje biciklističkih delova. Poslednja faza je testiranje. Prototipovi su izrađeni od čelika, a u ponudi ćemo uz čelik imati prohrom, aluminijum i titanijum. Rezervoar elektro bicikla pravimo od karbona i poliestera. Većina delova je naše izrade, ali neki predstavljaju standard u industriji kao što su pogon, menjač, sedište, kočnice, far i zadnja svetla, pa njih ugrađujemo gotove. Naše bicikle i elektro bicikle opremamo najkvalitetnijim delovima renomiranih svetskih proizvođača kao što su Shimano, Magura, Schlumpf, Brooks, Schwalbe, i slični.

Da li prilagođen gradskoj vožnji i koje su osnovne performanse?

- Naš prvi model Archont je osmišljen i u potpunosti prilagođen za voznju gradskim bulevarima i ulicama. Bicikl u osnovnoj verziji sadrži Shimano Nexus menjač, koji gradsku vožnju značajno olakšava. Sa druge strane, elektro Archont u premium varijanti, sa A123 baterijama koje omogućavaju autonomiju do 120 km iz jednog punjenja i elektro motorom od 7KW, omogućava vožnju van grada i čini krstarenje regionalnim putevima jedinstvenim iskustvom. Archont je idealno prevozno sredstvo za sve ljude koji žele da se prevezu brzo, udobno i sa stilom.

Ko kupuje vaše bicikle, koliko koštaju i koje je vreme isporuke?

Naši bicikli su namenjeni ljudima koji cene kvalitet i stil, podjednako kao i uživanje u vožnji koje bicikl i elektro bicikl pružaju. Kupci naših bicikala poseduju svest o zaštiti i očuvanju životne sredine, prelasku na alternativne izvore energije u cilju globalne održivosti, kao i potrebama pre svega individualne urbane mobilnosti koju budućnost nameće. Cena osnovne verzije bicikla je €1.500, sa rokom isporuke od 30 dana. Za elektro bicikl je potrebno izdvoiti €5.000, a rok isporuke je 60 dana. Cena raste u zavisnosti od potreba i želja kupca u smislu materijala i dodatne opreme.

Kakva je vaša strategija u smislu promocije i prodaje, kao i daljeg razvoja Ono Bikes kompanije?

- Nakon analize, pažljivo biramo buduće dilere i širimo distributivnu mrežu, a primarna tržišta su Zapadna Evropa, Amerika, Rusija i UAE. U skorijoj budućnosti nas očekuju nastupi na biciklističkim sajmovima i start-up poslovnim konferencijama u Holandiji, Nemačkoj i Americi, gde želimo da se predstavimo. Naš dalji razvoj je uslovljen brzinom širenja prodajne mreže, kao i investiranja u kompaniju. Očekivanja su nam pozitivna s obzirom da je prodaja bicikala i elektro bicikala u stalnom porastu, i da su ovo zapravo jedina vozila na svetskom tržištu čija prodaja raste. Pored bicikala proizvodimo i tricikle i kvadricikle, a uskoro će se na ulicama Beograda pojaviti prava turistička atrakcija koja je izašla iz naše radionice. O tome ćemo pričati više uskoro... Sve ljubitelje bicikala pozivamo da nas prate na našoj Facebook stranici i Twitter profilu , gde mogu da se informišu o razvoju OnoBikes-a.

scena

Wooden Ambulance

The Hoods

Dead Lion

Ensh

Shizomantra

Ti

DEAD LION

Dušan Rončević - gitara, vokal | Žolt Kovač - bas gitara | Miloš Spalajković - bubnjevi

Dead Lion je projekat njujorško-beogradskog autora Dušana Rončevića. Kada se kaže projekat u muzičkom svetu, to označava nešto što bi moglo lako da postane bend. Možda je glavna razlika između benda i projekta u količini vremena koje učesnici posvećuju jednom ili drugom.

Dušan Rončević je ugledni njujorški neurohirurg i gitarista koji svaki slobodni momenat koristi da na svom Gibson Les Paulu pravi pesme koje će doneti u Beograd i snimiti sa drugarima.

Drugari koji učestvuju u projektu Dead Lion su basista Žolt Kovač (Jarboli) i bubnjar Miloš Spalajković (Daydream). Pesme koje predstavljamo snimljene su u studiju Ivana Petrovića, na 6. spratu Bigza početkom 2013. Pažljiviji pratioci prilika znaju da je autorski rad Duleta Rončevića već dugo unazad bila jedna od bolje čuvanih tajni beogradske rock scene, zato Dead Lion preti da postane ozbiljno ime možda interkontinentalnih razmera.



THE HOODS

The Hoods su rap'n'heavy bend nastao 2006 godine u Vršcu. Njihov muzički izraz izlazi iz okvira tipičnog za hip hop bend, i objedinjuje rap, funk, rock i drum'n'bass. The Hoods su: bubnjar Zoran Santrač, bas gitarista - Sretko Popov i rapperi Rade Opačić i Marko Ogrizović.

Nakon pobede na demo mastersu radija Beograd 202 godine 2011 u konkurenciji pretežno rock bendova, The Hoods su objavili singl i spot "Maćado Šljiva" koji im je doneo pojavljivanje na listama "Domaćica" MTV Adrije i "Gruvanje" RT Vojvodine. Aktuelni singl "Dobrodošao u kraj" nalazi se na radijskim top listama "Pop mašina" radija B92 i "Diskomer" radija Studio B.

Ensh

Ensh je pseudonim muzičara i producenta Milenka Vujoševića, koji živi i radi u podjednakoj meri u Torontu i u Beogradu. Nakon razlaza sa pop-punk bendom Lacerda s kojim je kao pevač obišao celi severnoamerički kontinent, Milenko je pokrenuo svoj samostalni elektro projekat. Poput svog autora, i pesme imaju dvostruki život: rađaju se u Beogradu i snimaju se u ovdašnjim studijima, zatim odlaze na miks i postprodukciju u Kanadu, gde nakon toga ulaze u standardne distributivne kanale.

SHIZOMANTRA

Božidar Milošević – bas gitara | Tica Milan – električna gitara | Kukolj Saša – električna gitara | Maksim Erbez - bubnjevi

Shizomantra je instrumentalni bend iz Banjaluke. Nastali su 2008, a bend čine muzičari iz banjalučkih bendova Revolt, Recall i Deer In The Headlights. U muzici ovog kvarteta mogu se prepoznati pravci poput, psihodelic rocka, postrockaa, stoner rocka i duba.

21.januara 2014.godine objavili su svoje prvo muzičko izdanje, live album snimljen u studiju ICBL Čajavec. Album je snimio i producirao Srđan Radaković.

TI

Ilija Duni i Trajče Nikolovski stoje iza beogradskog benda Ti, koju mnogi doživljavaju kao logični nastavak neprežaljenog sastava Petrol. Minimalni pop koji je bio obeležje estetike Petrola grupa Ti je dovela u još minimalniji oblik.

Grupa Ti je psihodelični pop duo iz Beograda koji čine Ilija Duni i Trajče Nikolovski. Obojica rodom iz Makedonije, upoznali su se u Beogradu, u zgradi BIGZa, i u leto 2012 osnovali su grupu Ti. Probe imaju u dnevnoj sobi Ilijinog stana, gde Trajče svira elektronski bubanj, Ilija gitaru i bas sintisajzer (nogama!), dok obojica pevaju.

Ilija je prethodno svirao u grupama Petrol i Meatmarket, a Trajče u bendovima White Noise in a White Room i Čistilište. Muzika grupe Ti obiluje pamtljivim i često sanjivim melodijama Dunijeve gitare, punim i prijatnim bas deonicama na sintu, sjajnim dvoglasima i jednostavnim hipnotičkim tekstovima. Trajčetovi ritmovi obuzimaju i stvaraju prijatnu atmosferu lenjeg kišnog popodneva provedenog sa suve strane prozora ili kasnog buđenja u danu bez mnogo obaveza.

Kontakt

direktor

Dejan Bošković


Glavni i odgovorni urednik

Vladimir Đurđić


Urednik sajta

Vladimir Krakov


redakcija

GLE - Gradski radar, Bulevar oslobodjenja 170, 11000 Beograd, Srbija

listaj GLE

GLE magazin na Fejsbuku