gle 011

Bitef

Jubilarni, 50. Bitef festival biće održan od 24. septembra do 2. oktobra [...]

Jubilarni, 50. Bitef festival biće održan od 24. septembra do 2. oktobra pod sloganom „Na leđima mahnitog bika“. Predstavljen je koncept, selekcija glavnog i pratećih programa, kao i vizuelni identitet festivala. Selekciju glavnog programa potpisali su Ivan Medenica, umetnički direktor Bitefa, i Anja Suša, selektorka Bitefa, a čine je 12 predstava iz devet zemalja. Festival će biti podržan nizom pratećih manifestacija, kao što su Kongres međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara, Noć Bitefa, Bitef na filmu, Bitef polifonija i druge. Predstave će se igrati u dva termina, od 19.30 i od 21.30 u Bitef teatru, Narodnom pozorištu, JDP-u, Ateljeu 212, Domu omladine, Pozorištu na Terazijama i u Madlenijanumu.

Festival će na velikoj sceni Narodnog pozorišta 25. septembra otvoriti Plesno pozorište TAO iz Kine. Koreograf Tao Je i njegovo Plesno pozorište Tao najveća su senzacija savremene kineske plesne scene, a predstaviće se predstavom 6&7, modernism, minimalističkim, apstraktnim scenskim spektaklom, kroz koji se provlače asketski duhovni principi taoističke kulture. Da je i ta predstava svojevrstan odgovor na zadatu temu 50. Bitefa, pokazuje to što je upravo ona izabrana za zvanično otvaranje festivala.

Bečki Burg teatar stiže 26. septembra u JDP-u s predstavom “Urnebesna tama”, u režiji Dušana Davida Paržižeka, a nastaloj po drami Volframa Loca, jednog od najznačajnijih nemačkih dramskih pisaca mlađe generacije. I ovde je savremena zapadna civilizacija prozvana – zbog svoje arogantne percepcije “drugog” i drugačijeg, zbog nesposobnosti da razume stravu dalekog rata, drugačije kulture… Kroz priču se provlače somalijski pirati, zapadni vojnici, srpski švercer u afričkoj džungli, mistici… A organizatori savetuju da ni u pauzi ne napuštate salu.

U režiji Mila Raua, “Saosećanje Istorija mitraljeza” na programu je 27. septembra u Ateleju 212. čuvenog berlinskog Šaubinea suočava dve perspektive o genocide u Ruandi kroz susret dve glumice – jedna je nemačkog, druga afričkog porekla. Rau otvoreno pripisuje zapadnom društvu odgovornost za užase na afričkom kontinentu, nastale kao posledica njegovih “imperijalističkih poriva, kapitalističkog sistema i sveprisutnog licemerja”.

Predstavu "Sloboda je najskuplja kapitalistička reč" na repertoaru je 28. septembra Bitef teatru i u produkciji Bitef festivala potpisuju dramaturškinje Maja Pelević i Olga Dimitrijević, koje su je bazirale na iskustvu i utiscima sa svog neobičnog putovanja u Severnu Koreju. kako otkrivaju, neka od pitanja koja postavljaju ovim projektom su: Da li je vidljivi kult ličnosti gori od nevidljivog kulta kapitala? da li je jedini način da se održi socijalističko društvo da ono bude totalitarno? Kolika su ograničenja našeg mišljenja, uslovljenog stalnim propagandama i kontekstom iz kojeg dolazimo?

Dnevnik mašinovođe

Ubioskopima od 15. septembra. - Režija: Miloš Radović; Uloge: Lazar Ristovski, Petar Korac, Pavle Erić, Mirjana Karanović, Jasna Đuričić, Mladen Nelević, Nina Janković. [...]

Činjenica da voz ne može da se zaustavi najmanje 700 metara nakon što je kočnica aktivirana, oslobađa mašinovođe svake odgovornosti. Nevinost za nebrojene žrtve - čini ove masovne ubice grupom ljudi sa posebnim mentalnim i psihološkim profilom. Ovo je tragično-humorna melodrama o nevinim ubicama i njihovim životima. Ilija je šezdesetogodišnji mašinovođa, na korak do penzije. On drži neslavan rekord od 28 gaženja tokom karijere. Njegov devetnaestogodišnji usvojeni sin Sima priprema se da nastavi porodičnu tradiciju. Ilija ga upoznaje sa poslom i činjenicom da su nesreće neizbežne. Sima se plaši, on ne želi da postane ubica. Najviše ga zanima koliko će vremena proći dok mu se ne desi prvo gaženje.

Belgrade Saxpirience

Dom omladine/Zadužbina Ilije M. Kolarca/Mikser haus/Beogradska filharmonija od 6. do 9. oktobra. [...]

Belgrade SAXperience okuplja široku publiku, ljubitelje džez i klasične muzike, ljubitelje saksofona, saksofoniste, kompozitore i sve muzičare i omogućava im da čuju vrhunske koncerte, nauče nešto novo o saksofonu, prisustvuju premijernom izvođenju domaćih muzičkih dela za saksofon, razmene iskustva i ostvare kontakt sa istaknutim svetskim muzičarima.

Prve večeri Festivala imaćemo priliku da čujemo najistaknutijeg francuskog džez saksofonistu nove generacije, Batist Erbana (Baptiste Herbin) sa kvartetom Luke Ignjatovića u Velikoj sali Doma omladine, a zatim će nastupiti fantastičan kvartet našeg saksofoniste Uglješe Novakovića. Koncert Batist Erbana i kvarteta Luke Ignjatovića je veliko finale turneje po Srbiji u okviru programa “Francuska muzička jesen”, a podršku ovom koncertu je pružio Francuski institut u Srbiji i Societe Generale banka.

Tokom sva četiri dana Festivala predviđeni su popodnevni koncerti za najmlađu publiku i njihove roditelje “Upoznajte gospodina saksofona” i to na otvorenom ispred Doma omladine i Mikser Hausa, na Cvetnom trgu i na platou ispred hotela Radisson Blu (oficijalni hotel Festivala), kada će nastupiti Dečiji orkestar saksofona i predstaviti ovaj instrument u glasnom i veselom stilu. Takođe, svake večeri tokom festivala od 22č nas očekuju “Koncerti u klubu” (Wurstplatz bar i Mikser House)gde će se održavati nastupi naših istaknutih saksofonista sa svojim sastavima i Vando Jam Session sa učesnicima festivala.

Osim nastupa, svakog dana od 9č u Kulturnom centru Beograda u galeriji "Artget"održaće se edukativni deo Festivala, kada će učesnici iz inostranstva održati majstorske kurseve. Kurseve će moći aktivno da pohađaju naši učenici, studenti i profesori saksofona, dok će za ostale zainteresovane biti omogućeno pasivno učestvovanje. Takođe, u ovom prostoru će biti organizovan i mali sajam saksofona gde će svoje proizvode predstaviti: Selmer i Vandoren, koji su značajno podržali festival, kao i Leggere, Jody Jazz i drugi. Festival su podržali još i Coca-Cola Helenic, Schweppes i Amstel.

GRAFIMA

Međunarodni sajam grafičke, papirne i kreativne industrije GRAFIMA najznačajnija je regionalna sajamska manifestacija posvećena ovim privredno-umetničkim delatnostima, a njeno ovogodišnje izdanje, 38. po redu, otvoriće kapije posetiocima, potrošačima i poslovnim partnerima od 28. septembra do 1. oktobra 2016. godine. Profesionalni dignitet ovog sajamskog događaja i njegova tradicionalna tematskа i programska širinа inspiracija su za sve učesnike, da ponude najširi mogući spektar mašina, uređaja i opreme za grafičku industriju, obimnu paletu sirovina, repromaterijala i finalnih proizvoda za različite sektore grafičke industrije, a neizostavna je i ponuda najnovijih softverskih i ICT rešenja u ovim oblastima.

Pročitaj više

Da bi bila i ostala oslonac i putokaz za srpsko i regionalno tržište, ova tradicionalna smotra dostignuća svetske tehnologije u grafičkoj industriji, u sferi izdavaštva i štampanih medija, dizajna, radija i televizije, u grafičkoj, reklamnoj, muzičkoj i filmskoj industriji, u proizvodnji, doradi i preradi papira i brojnim drugim segmentima ovih globalno ekspanzivnih privrednih grana, svim srcem se trudi da pod radnim i estetskim sloganom "Više boje!" opravda visok rejting stican decenijama.

O tom rejtingu govori i ovogodišnji domaćin sajma Grafima, kompanija CANON, globalna sila u oblasti grafičke industrije i vodeći svetski inovator u oblasti grafičkih rešenja. Ova kompanija će predstaviti potrošačke i profesionalne proizvode poslednje generacije: fotografsku opremu, štampače, skenere, dvoglede, digitalne i SLR kamere. U sektoru poslovnih rešenja ponudiće svoj "zaštitni znak", izuzetan izbor rešenja za štampanje i upravljanje dokumentima za mala i srednja preduzeća, velike korporacije i uprave. Biće predstavljeni i proizvodi koji su našli svoju primenu u drugim oblastima - medicinskoj, optičkoj, oblast emitovanja, IT...

Poseban akcenat na ovoj manifestaciji dat je tehnološkim novitetima i inovativnim rešenjima u oblastima digitalne štampe, solventnih i 3D štampača, mašina za štampu i doradu tekstila, ploča za lasersko i CNC rezanje i materijala za sublimacionu štampu, delova hardvera za grafički dizajn i POS i Auto ID rešenja za maloprodaje, ERP softvera itd.

Iskustvo, međutim, govori, da većinu iznenađenja izlagači čuvaju za sam sajam. Na ovogodišnjoj manifestaciji predstaviće se preko 60 izlagača, sa većim bojem izložbenih eksponata i na većem prostoru nego prošle godine. Sve to govori o ovoj manifestaciji kao izuzetnoj prilici za stručnu, tehničko-tehnološku, marketinšku i svaku drugu promociju, kao mestu za susrete profesionalaca iz ove oblasti.

Od izvanrednog značaja je i obim ugovorenih poslova koji se od učešća na ovom sajmu s pravom očekuju. Tradicionalno, uporedo sa sajmom Grafima, održava se i 24. Međunarodni sajam informatičko-birotehničke opreme BIROEXPO, koji je svojom kompatibilnošću, proizvodima i uslugama koje nudi, dodatni motiv da se Grafima očekuje sa stvaralačkim nestrpljenjem i poslovnim entuzijazmom.





Intervju: Robert Šoko

Robert Šoko


Ukoliko ste mislili da su na ideju da se muzika limenih duvačkih orkestara sa naših prostora predstavi svetu i popularizuje isključivo došli Goran Bregović i Emir Kusturica - niste u pravu. Jedan od ljudi koji je radio na popularizaciji balkanske muzike i odradio veliki posao da se zvuk ovih prostora prepoznaje u svetu je Robert Šoko, DJ i muzički producent iz Berlina, poreklom sa prostora bivše Jugoslavije. Od dvehiljadite do danas, Šoko je organizovao stotine uzavrelih klupskih žurki u Berlinu i širom sveta, stvorio i definisao novi muzički žanr - BalkanBeat, a od 2005. priredio i objavio serijal kompilacijskih albuma "Balkan Beats", koji su utemeljili ovaj žanr u svetskoj muzičkoj industriji. Povod za ovaj razgovor je izlazak nove, šeste po redu kompilacije BalkanBeats, koju je prvi put objavila jedna diskografska kuća sa Balkana - beogradski Ammonite Records.

Pročitaj više

Kako ste došli na ideju da spojite balkansku duvačku muziku sa gruvom plesnih podijuma?

- Tokom devedesetih, Berlin je bio pun mladih jugoslovenskih izbeglica "izgubljenih u prevodu". Dok je naša domovina pucala po šavovima, mi Jugosloveni u Berlinu nismo se poistovetili sa tim procesom i nismo znali gde da se denemo. Ove žurke bile su prilika za nas da budemo zajedno, igrajući uz zvuke naše mladosti i našu folklornu muziku. Spoj balkanske duvačke muzike sa gruvom muzike sa plesnih podijuma već su pionirski ostvarili ljudi poput Kusturice i Bregovića. Ja sam došao na ideju o žurkama i DJ setovima isključivo posvećenim toj muzici. Meni se to prosto dopalo, a i plesnim podijumima podjednako.

Od tada, priredili ste stotine Balkanbeat žurki širom sveta, utvrdili ste novi muzički žanr - Balkanbeat, i stvorili ste šest kompilacijskih albuma sa naslovom Balkan Beats. Kako ljudi širom sveta reaguju na Balkanbeat?

- Ne znam šta to ima u našoj muzici, ali od Meksika do Japana, iznova i iznova, mnoštva ljudi se uz nju izbezume i skaču, gde god dođem. To me još uvek stvarno zadivljuje, i to mi pomaže da nastavim. Kada pustim "Evo banke Cigane moj" u Fukušimi i vidim kako japanski plesači zdušno igraju uz ritam te pesme, poverujem u čovečanstvo. Fascinantno je kako muzika ne zna za granice.

Postoji nešto čudnovato privlačno u balkanskoj muzici, za ljude koji ne potiču sa Balkana. Možeš li da definišeš šta je taj "faktor X"?

- Prvo, ritam u balkanskoj duvačkoj muzici često je vrlo sličan ska ritmu. Balkanbeat nalazi se u kontekstu World muzike, koja je već otvorila umove ljudi. Ljudska tela prepoznaju ove ritmove. Ostatak je naravno magija trube, koja duboko komunicira sa ljudskom dušom. Pored skakutavih duvačkih pesama, verujem da je razlog zašto je naša muzika tako univerzalna skriven u tome što ona spaja zapadne i istočne kulture. To znači da široki opseg ljudi može da se poistoveti sa njom, od italijanskih ljubitelja tarantele do meksikanskih igrača kumbije i alžirskih slušalaca rai muzike.

Balkanbeat nije naročito dobro prihvaćen od strane muzičara, producenata i publike na samom Balkanu - ni blizu "karijere" koju je ovaj žanr napravio bilo gde van Balkana. Zašto?

- Mislim da je to uobičajeni fenomen. Kao što piše u Jevađelju po Luki, niko nije postao prorok u svom selu. Zašto su umetnici poput Bregovića ili Almodovara omiljeni širom sveta a ne u svojim domovinama? Možda zato što njihova umetnost kristalizuje jedan aspekt njihove kulture sa kojim njihovi zemljaci odbijaju da se poistovete. U Beogradu mladi ljudi mogu da prihvate kalifornijsku rock muziku i da doživljavaju balkansku muziku kao seljanu, dok u trendseterskom Berlinu moje žurke mogu da budu daleko popularnije od bilo koje večeri rock muzike. Da završimo sa još jednom izrekom, trava je uvek zelenija na susednoj livadi. Svi tražimo nešto egzotično, pretpostavljam. Ipak, voleo bih da mladi na Balkanu počnu da shvataju koliko je cool njihova domaća muzika. Neki shvataju, i zahvalan sam balkanskim bendovima kao što su Dubioza Kolektiv i Shazalakazoo što rade na tom polju.

Da li je Balkanbeat samo moda ili će ostati trajni muzički stil?

- Već smo imali svoje uspone i padove (osmeh), pa verujem da će ostati trajno. Možda baš zato što nas ljudi na Balkanu ne vole. Kad god započnem seriju žurki u nekom gradu, vlasnici klubova me pitaju da li u tom gradu postoji dovoljno velika zajednica ljudi sa Balkana koji bi mogli da učine tu žurku isplativom. I svaki put moram da objašnjavam da to nije namenjeno balkanskoj zajednici. Većina balkanske zajednice sluša američke hitove ili turbofolk. Balkanbeat je zaista žanr u okviru World muzike, sam je sebe stvorio i opstaće kao deo kosmopolitske kulture.

Vladimir Krakov

muzika

Objavljen EP The Cyclist Conspiracy – “A Night At Café Constantinople”

The Cyclist Conspiracy je desetočlani bend iz Srbije koji ovim svojim izdanje pokušava da poveže tradicionalu balkansku muziku sa nešto modernijim indie zvukom. [...]

Prvi EP je prvi deo trilogije koja je isplanirana da zaokruži jednu celinu. Stilu muzike sa početka dvadesetog veka, poznatog pod imenom Rembetico, ili u Grčkoj Laiko su dodati elementi rock i blues kulture. Iako ne vole da budu dovedeni u vezu sa površnim pristupom karakterističnim za new age muziku, teško je izbeći poređenja sa estetikom Dead Can Dance, ali i značajnih spojeva grčke tzv. vizantijske muzike sa rock muzikom, poput makedonskih bendova Padot na Vizantija ili Anastasija. Kyria Katerina ima prelepi, senzualni glas koji privlači slušaoca da se nanovo vraća ovim pesmama i ako ne zna grčki. EP “A Night At Café Constantinople” objavljen je kao digitalno izdanje etikete Balkanosapiens Recordingz

Download/Streaming/Social

A Night At Café Constantinople

Sjajni novi album grupe The Immigrants – „I need help“

Iznenađujući i sveži, snažni i potpuno nepredvidivi, jednom rečju – briljantni novi album grupe The Immigrants „I Need Help“ objavljen je sa ambicijom da oživi učmalu evropsku muzičku scenu. [...]

The Immigrants su veoma mladi, još uvek u ranim dvadesetim, a već imaju album kakav drugi bendovi objavljuju jednom u životu. Ovaj trio atomske energije sa bazom u Budimpešti predvodi harizmatični autor, bas gitarista i pevač Adorio Badrić. Adoriovi roditelji su iz Beograda i Zagreba, on tečno govori mađarski, nemački, srpski/hrvatski i oseća živu vezu sa rock muzikom sa prostora bivše Jugoslavije koja je važan deo njegove estetike, ali odlučio je da piše i peva na engleskom jer apetiti grupe The Immigrants s pravom sežu dalje i šire od Mađarske i Balkana.

The Immigrants su na ovom albumu spojili zapanjujuće harmonijesa ubedljivim emocijama, koje rezultiraju lavinom potencijalnih hitova, počevši od uzbudljivog aktuelnog singla Grapefruit sa njegovim neuporedivim gruvom, preko tripozne naslovne numere “I Need Help” sa njenim nezaustavljivim brejkbitovima i promenama ritma, do nežne i pomalo jezive pesme Times We Had koja objedinjuje atmosferu „Belog albuma“ The Beatles sa dodirom Led Zeppelin, hipnotičkom melanholijom The Smiths „Asleep“ i cyberspace harmoničnošću The National, ili himnične „Kings and Queens“. Ovi momci zaista umeju da stvore važne pesme, koje lako mogu da postanu generacijske za naraštaj rođen poslednje decenije XX veka.

The Immigrants su nešto NOVO, a njihov album „I Need Help“ pomoći će svim iskrenim dušama da se prisete trenutka u njihovim životima kada je muzika postala nešto važno.

Ovaj album je važan.Do koske. Slušajte ga pažljivo.

Album The Immigrants „I Need Help“ dostupan je je na vinilu, CD-u i u digitalnoj formi na svim relevantnim digitalnim platformama od 14. marta 2016. u izdanju beogradskog nezavisnog izdavača Ammonite Records.

Download/Streaming/Social:

Grapefruit (New second single)
I Need Help (Album)

Video klipovi singlova sa novog albuma:

The Immigrants - Grapefruit (Official Video)
The Immigrants - Forever Young (Official Video)

Novi album Hornsman Coyote & Soulcraft – "Safe Planet"

Hornsman Coyote & Soulcraft imaju novi album ''Safe Planet'', objavljen kao zajedničko izdanje beogradske nezavisne izdavačke kuće Ammonite Records i zagrebačke nezavisne etikete PDV. [...]



Hornsman Coyote & Soulcraft su jedan od najboljih roots reggae bendova u region koji svoju autentičnost baziraju na duvačkim linijama trombona. Frontmen Nemanja Kojić alias Hornsman Coyote je na našim prostorima poznat kao gitarista i vocal grupe Eyesburn, dok je nasvetskoj reggae sceni ostavio trag kao aranžer duvačkih sekcija na poslednjem albumu reggae velikana Lee Scratch Perryja i saradnik važnih reggae autora kao što su Max Romeo, Jah Mason il iLutan Fyah. 

„Safe Planet“ je kolekcija od deset zadivljujućih reggae gruvova koji istovremeno pokazuju saobraznost sa najboljim ostvarenjima roots reggae tradicije i unose veoma sveže i zanimljive producentske i izvođačke inovacije koje će ovo izdanje učiniti zanimljivim i važnim najprobirljivijim ljubiteljima reggae muzike na planeti.

Pesma ‘Rise’ je sledeći singl koji promoviše “Safe Planet”, a u toku je rad naspotu u režiji Marine Uzelac koji će biti premijerno prikazan u aprilu.

Hornsman Coyote & Soulcraft planiraju festivalsku turneju u Nemačkoj, Holandiji i Madjarskoj, a očekuju se i nastupi u regionu. Datumi će biti naknadno objavljeni.

Album je dostupanna 12-inčnom vinilu, CD-u i u digitalnom izdanju zajedničkim izdavačkim poduhvatom beogradske izdavačke kuće Ammonite Records Iizagrebačke etikete PDV od 21.03.2016.

Linkovi:
Facebook
YouTube
SoundCloud

Moonspel

Dom omladine 5. oktobar. Portugalski Dark Metal veterani MOONSPELL se vraćaju u Beograd. U okviru petog dela svoje aktuelne turneje Road To Extinction u toku koje su prokrstarili celom planetom, sada dolaze i u naše krajeve.Bend i dalje promoviše svoj poslednji studijski album Extinct koji je objavljen za Napalm Records prošle godine. CEna karte je 2.500 dinara.

Adriatique @ Raveolution

Hangar kod Luke Beograd, 7. oktobar. Tech-house atrakcija Adriatiue premijerno dolazi u Beograd 7. oktobra na još jedan Raveolution spektakl! Žurka za pamćenje održaće se u Hangaru, a karte se mogu kupiti specijalnoj promo-ceni od samo 690 dinara. Dvojac iz Švajcarske koji potpisuje za label Diynamic će prvi put puštati pred beogradskom pubikom, koja ih već dobro poznaje po trakama „Rollox“, „Space Knights“, „Midnght Walking“ i odličnim remiksima za trake „Wicked Game“ Chris Isaak-a, „Get Free“ Major Laser-a ili „So Irate“ od Delilah. Zajedno sa njima nastupiće dj duo ZWEIN, Bokee i Danijel Čehranov.



film

... Film “Dan nezavisnosti” (1996) dobio je svojevremeno u beogradskom časopisu Ritam kritiku sa naslovom “Sutjeska iz kosmosa”, i ocenu 1. Možda je pogrešno vrednost filmova procenjivati na osnovu njihove ideološke pozadine, ali ovo ostvarenje nemačkog režisera na privremenom radu u Holivudu, Rolanda Emericha, kao i njegov aktuelni nastavak, toliko su nametljivo propagandistički filmovi, da bi bilo opravdano ovaj prikaz nasloviti “Veliki transport iz kosmosa”.

Emerich u svom opusu ima i poneki pristojan film, poput “Moon 44”, “10 hiljada godina pre Hrista” ili “Godzila”, ali i tone katastrofičarskog smeća poput “2012”, “The Day After Tomorrow” ili “Napad na Belu Kuću”, koje su ga ustoličile kao američkog Veljka Bulajića.

Sklonost ka grandioznim scenama, globalnosti i kolektivnoj panici, prisutna u celom Emerichovom opusu, u filmu “Dan nezavisnosti – nova pretnja” narasta do besmislene megalomanije. Okupatorski svemirski brod u prvom nastavku “Dana nezavisnosti” bio je najveći objekat viđen u dotadašnjoj svetskoj kinematografiji, ali njegov naslednik u “Novoj pretnji”, kako kaže jedna replika u filmu, veliki je kao država Francuska! Pouzdan način da pridobije oduševljenje publike uzrasta između 8 i 11 godina.

Dramaturški, “Nova pretnja” uspeva da se održi na granici podnošljivosti, ako zanemarimo fakat da je dušmanin kleti nasrnuo na ljudski rod ponovo baš na američki Dan nezavisnosti. Vrhunska glumačka ekipa, na čelu sa Jeffom Goldblumom, uspela je da iz suve drenovine neubedljivog i konfuznog scenarija iscedi poneku kap životnosti. Naučnofantastični podžanr invazije jedan je od najokoštalijih i obično je prepun klišea, koji ni ovde ne izostaju, naročito u domenu izgleda vanzemaljaca i specijalnih efekata. Ipak, ako ste u to imalo sumnjali, američka hrabrost, pamet i sposobnost njihovih vojnika po ko zna koji put na filmskom platnu nesebično su spasli čovečanstvo od propasti. I opet će, jer neumorni Emerich sprema nam i treći nastavak ove epopeje.

Pored toga što predstavlja reklamni spot opravdanosti postojanja američke vojne mašinerije i naročito njene najveće propale investicije – “Raptora” – ovaj film slučajno u jeku predsedničke kampanje prikazuje i ženskog predsednika SAD kako spasava ne samo Ameriku već i celokupni ljudski rod. Sve to film “Dan nezavisnosti – nova pretnja” vrednosno izjednačuje sa dugometražnom reklamom za koka-kolu.

Ocena: 2, Imdb ocena: 5.6/10

Vladimir Krakov

... Road movie o osmogodišnjem dečaku mutantu koji sa svojim ocem, njegovim prijateljem i kasnije majkom beži od raznih centara moći koji žele da zloupotrebe njegove neobične sposobnosti. Na tragu su im FBI, američka vojska i članovi jedne religiozne sekte koji obožavaju dečaka i smatraju ga za proroka i iscelitelja. Tema paralelnog kosmosa je jedan od središnjih Sci Fi motiva ovog filma, obrađen donekle slično kao u TV seriji Fringe ili prošlogodišnjeg sjajnom filmu „Tommorowland“.

Pored svih ostalih nevolja i poternice za otmicu, zbog koje su glavna vest na svim TV kanalima, roditelji moraju da se bore i sa dečakovim zdravstvenim stanjem i osetljivošću na sunčevu svetlost. Road movie, slično pikarskom romanu ili vesternu, donosi niz iskušenja koja ovaj film kvalifikuju i kao dobar akcioni film, a od scena koje se ne viđaju uobičajeno izdvaja se pad vojnog satelita kog dečak obara zahvaljujući tome što čuje i kontroliše radio talase. Bekstvo nije besciljno, a u završnim scenama filma dešava se čudo koje će zauvek promeniti čovečanstvo. Svojim maštovitim i dobro režiranim rešenjima ovaj film izlazi iz sfere predvidivog i već viđenog i nudi dobro provedeno filmsko veče.

Ocena: 4/5, Imdb ocena: 7/10

... Iznenađujuće, Ridley Scott je snimio štreberski film. Celi niz visokobudžetnih Sci-Fi filmova novijeg datuma su štreberski, više science nego fiction: Gravity, Interstellar, Ex Machina, Self/Less... Ti filmovi su verovatno odlična zabava za studente prirodnih nauka jer mogu da obnove svoje poznavanje naučnih teorija, dok ostali u sali zevaju od dosade. Sve je u „Marsovcu“ već viđeno i predvidljivo. Čak je i osrednji „The Last Days on Mars“ (Ruairi Robinson, 2013), tematski i vizuelno veoma sličan, značajno maštovitiji film.

Američki kosmonaut Mark Watney (Mat Damon) ostao je na Marsu prilikom evakuacije posade u peščanoj oluji. Kada se otkrije da je ipak ostao živ, celo čovečanstvo angažuje svoje najbolje resurse za njegovo spasavanje. Pošto je priča linearna i hepiend se podrazumeva, jedini dramski zaplet čine komplikacije na terenu – pucanje vazdušne komore u staklenoj bašti i neizvesni let dvoje kosmonauta u otvorenom svemiru, veoma nalik na scene iz filmova „2001 Space Oddissey“ i prošlogodišnjeg gnjaveža „Gravity“. Tema kolonizacije Crvene Planete ne prestaje da golica maštu ljudskog roda – sva je šteta što uprkos basnoslovnom holivudskom novcu uloženom u filmsko osvajanje Marsa, prvi film koji će zaista jednog dana biti snimljen na Marsu neće biti na engleskom već najverovatnije na mandarinskom ili indijskom.

Ocena: 3/5, Imdb ocena: 8.2/10

... Nova verzija „Knjige o džungli“ nateraće vas da promenite svoja uverenja. Istini za volju, nova verzija ima više toga što je čini suštinski različitom nego što ima zajedničkih elemenata sa dugometražnim Diznijevim crtaćem (1967) uz koji smo odrastali.

Zajednički su priča koju je napisao britanski književnik Radjard Kipling, producentska kuća Disney i... poneki kadar koji pomalo podseća na stari crtać. Sve što je različito predstavlja novi kvalitet koji je veoma mudro iskorišćen. Nova „Knjiga o džungli“ je fantastični akcioni film, sa veoma pametno i upečatljivo iskorišćenim kompjuterskim animacijama i specijalnim efektima. Režiser John Favreau (Cowboys and Aliens, TV serija Revolution...) stvorio je vizuelno remek delo sa neverovatnim kadrovima zadivljujuće lepote i dinamike koja nema pandan u poznatoj kinematografiji. Jedini mogući nedostatak ovog fascinantnog ostvarenja je možda prejako bombardovanje čula, koje ovaj film čini veoma nepodesnim za decu mlađih uzrasta – pojedine scene svojim naturalističkim, brutalno realnim prikazom napada i ranjavanja mogu izazvati uznemirenost i odraslih gledalaca.

Drugi nedostatak je preskupa ulaznica (610 din), međutim prilikom izlaska iz sale nećete zažaliti za novcem i vremenom uloženim u verovatno najbolji akcioni film ove godine.

Ocena: 5/5, Imdb ocena: 8.1/10

... Dvadeset godina pauze od poslednjeg nastavka priče i nova glumačka ekipa govore u prilog rimejka, s druge strane, isti režiser i velikim delom nova priča čine ovaj film nastavkom. Razumljivo je zašto je takav epski junak poput Pobesnelog Maksa vraćen u bioskopski život – za proteklih 20 godina, nije se pojavilo mnogo filmskih junaka koji mogu da nadmaše njegovu snagu i ikoničnost.

Holivudski lepotan Tom Hardy u ulozi koja je proslavila Mela Gibsona deluje prihvatljivo. Charlize Theron unosi neophodnu dozu seksualne tenzije, i uverljivo dočarava lik odmetnice Furioze. Kao da odnos između Maksa i Furioze nije dovoljno senzualan da iznese zaplet, u filmu se pojavljuje još pet vrhunskih manekenki, koje pretvaraju ovaj akcioni film u seriju spotova za Fashion TV.

Ključni problem ovog filma je naracija. Maks pada u zarobljeništvo kod neprijatelja koje je u prethodnim nastavcima uništio. Predvodi oslobođene seksualne robinje Besmrtnog Džoa ka zelenoj oazi koja više ne postoji, iako je u prethodnom nastavku postojala. Priča je konfuzna i nedorečena, a efektne masovne akcione scene ne doprinose utisku da ste išta razumeli – koliko god napadačkih vozila Maks uništi, njih je i dalje jednako mnogo. Ako prosto uživate u dobroj tabačini i pucačini začinjenim zapaljenim kamionima, trakerima (džipovima sa ogromnim točkovima) i lepim ženama, možda se ipak fino provedete. Da rezimiramo: pompezna bezvezarija.

„Ostario si“, kaže Kyle Reese (Jay Courtney) u replici koja će verovatno postati zaštitni znak ovog filma Terminatoru (Arnold Schwarzenegger). Sara Connor (Emilia Clarke) na to objašnjava da je Terminatorovo biološko tkivo ljudsko, i da je zato podložno starenju. „Star sam, ali nisam zastareo“, replicira Švarci u više navrata u filmu.

Nakon rekapitulacije gradiva iz svih prethodnih nastavaka serijala o Terminatoru, priča zapada u fazu pogubne demistifikacije, iz koje odlazi u Gordijev čvor beskrajnog komplikovanja slojevima problema vezanih za putovanje kroz vreme. Tek kada dobrano iza polovine filma postane jasno ko je zapravo ključni negativac ovog filma, „Terminator Genisys“ pretvara se u ono po čemu je naslov prepoznatljiv – uzbudljivi akcioni Sci-Fi film. U redu, možda je uništeno malo više prevoznih sredstava nego što dobar ukus dopušta (uključujući i školski autobus koji pravi trostruki salto uzduž na Golden Gate mostu!) Dakle, ako istrpite sva vređanja vaše inteligencije u prve dve trećine filma, poslednja trećina opravdaće dolazak u bioskop i utrošeno vreme.

Neprijatelj koji je mnogo teže uništiv nego zloća od tečnog metala iz prethodne epizode ima i filozofsku crtu – snažan je jer svoju moć crpi iz lakoverne vezanosti ljudskog roda za društvene mreže i druge pošasti interneta. Čovečanstvo koje se dobrovoljno odriče svoje slobode i svoje budućnosti možda je glavna tema ovog filma. Sada već očigledna kreativna nemoć Holivuda da stvori nove heroje, izvukla je još jedan poslednji put iz staračkog doma ofucanog Terminatora, koji je optrčao ovaj ne preterano opravdani ali ipak zasluženi počasni krug, jer svi dosadašnji nastavci ovog serijala bili su bez izuzetka visokog kvaliteta. Povratka ovoj temi nadamo se više neće biti, iako Terminator Genisys na kraju ipak preskače letvicu pristojnog filmskog ostvarenja.

Ocena: 3.5/5, Imdb ocena: 6.9/10

... u kojoj bogataši žive na idealnoj svemirskoj stanici Elysium (raj u rimljanskoj mitologiji) u orbiti Zemlje, dok nesrazmerna siromašna većina živi na prenaseljenoj Zemlji u očajnim uslovima i bez zdravstvene nege. Očekivano, dolazi do pobune. Prostoj i predvidljivoj priči, sa brutalnom estetikom srodnom prethodnom Blomkampovom filmu Distrikt 9, crtu ubedljivosti daje gluma Mata Damona (Max) i Jodie Foster (premijerka Delacourt). Ali, kažu da je film dobar onoliko koliko je snažan njegov glavni negativac. Glavni zlotvor ovog filma, plaćeni ubica Kruger (Sharlto Copley), jeftini dvodimenzionalni psihopata C klase, prilično degradira ovaj film.

... koji produkcijski, idejno i glumom staje u red sa najboljim ostvarenjima žanra u poslednjih nekoliko godina, “Predestination” ima samo jednu “slabost” zbog koje nije postao globalni blokbaster: nije proizveden u Holivudu već u Australiji. Prstenasta naracija, koja završava tamo gde i počinje, vodi nas kroz detektivsku misteriju dostojnu najboljih dostignuća krimi žanra, sa jednom suštinskom razlikom: glavni junaci imaju na raspolaganju vremensku mašinu nalik na kofer za violinu. John (Ethan Hawke) je briljantni agent koji, slično detektivu Harryju Angelu u filmu Angel Heart, otkriva da je zločinac za kojim traga niko drugi do – on sam, u poodmakloj fazi šizofrenije.

Putovanje kroz vreme kao pomalo pohabana tema filmskih i TV scenarija od prečeste upotrebe postalo je predvidiva i u velikoj meri stereotipna skupina motiva – ali braća Spierig u velikoj meri izbegavaju mnogo puta viđene prizore i specijalne efekte. Možda za to zasluga ipak pripada jednom od klasičnih autora naučne fantastike, Robertu A. Heinleinu, čija priča "All You Zombies" je poslužila kao potka za scenario ovog filma.

Ocena: 4.0/5, Imdb ocena: 7.4/10

Nejasno je zašto ovaj film nosi naslov "Bitka za Sevastopolj", kada veoma upadljivo predstavlja biografsku priču o Ljudmili Pavličenko snajperistkinji Crvene armije i heroju Sovjetskog Saveza. Herojsku odbranu grada Sevastopolja teško je sagledati u celini tokom ovog filma, jer je lik glavne junakinje u potpunosti „preoteo“ priču. Neizbežno se nameće poređenje sa tematski sličnim filmom „Neprijatelj na vratima“ (Jean-Jacques Annoud, 2001), gde takođe srećemo muškarce i žene snajperiste, heroje Staljingradske bitke, ali je dramaturgija tog remek dela neuporedivo snažnija od ovog kvaziholivudskog spektakla koji leluja na ivici romantične drame, istorijske priče i postmodernističkog kolaža.

Borbene scene prikazane su brutalno naturalistički, što ovaj film čini donekle srodnim po senzibilitetu sa američkim filmom od II svetskom ratu „Bes“ („Fury“, David Ayer 2014). Glavna junakinja predstavljena je kao nedopadljiva, pomalo psihopatska ličnost, čija glavna osobina je to da je ubila 309 nemačkih vojnika snajperom. Neke od njih poubijala je i dok su nenaoružani proslavljali Božić, a na nekima se iživljavala ranjavajući ih u jedan po jedan deo tela.

Svi njeni ljubavnici, sva trojica, bili su njeni saborci i stradali su za nju, ali iz fragmentarnog scenarija i potpuno ravne glume prelepe Julije Peresild ne možemo da zaključimo ni da li ih je Ljudmila zaista volela. Jedino je podtema o prijateljstvu između Ljudmile Pavličenko i Elinor Ruzvelt, supruge američkog predsednika Frenklina Ruzvelta, nastalom tokom propagandističke posete sovjetskih heroja Vašingtonu 1942, blagodareći pre svega glumačkim kvalitetima Joan Blackham u ulozi gospođe Ruzvelt, uspela da udahne poneku notu ljudskosti liku glavne junakinje. „Bitka za Sevastopolj“ je gledljiv film sa izvanrednom fotografijom i sjajnim vizuelnim aspektima režije. Ali znajući na kakve standarde ratnog filma nas je navikla ruska škola, ovaj film je blago razočaranje.

Ocena: 3.0/5, Imdb ocena: 7.3/10

Na talasu popularnosti filmskog i televizijskog serijala koji u naslovu ima glavni grad Urugvaja nastao je još jedan „sportski“ film: „Bićemo prvaci sveta“ režisera Darka Bajića. Da zbrka bude veća, i glumačka ekipa je velikim delom preuzeta iz „Montevidea“, pa mnoštvo dece u bioskopskim sedištima radosno usklikuje „Balerina! Tirke! Valerija!...“ Ne treba zaboraviti ni roman Slavoljuba Stankovića „Prvaci sveta“ (Geopoetika 2014) kao još jedan izvor mogućih pozajmica ili koincidencija. Kada se ostave po strani sva pitanja „zašto“ i sve sličnosti sa već viđenim, „Bićemo prvaci sveta“ je dobar film koji je ne samo valjan razlog za odlazak u bioskop nego i primer pre svega najmlađim generacijama gledalaca da je nekada sport umeo i da oplemeni ljude, stvori zajedništvo, inspiriše pozitivne vrednosti, za razliku od današnjeg sporta koji je jedva nešto bolje od izgovora za divljanje na stadionima, procvat kladioničarskog biznisa i modernog gladijatorstva.

Izvanredna ostvarenja kamermana, direktora fotografije, scenografa, kostimografa i ostalih čarobnjaka koji filmu daju filmičnost stvaraju utisak da gledamo film svetskog kalibra, dok ostali segmenti filmskog zanata – gluma, scenario ili narativnost dobijaju zaslužene dobre ocene. Režija je ipak neujednačena: u zanatskom, vizuelnom delu Bajić briljira, kadrovi su dopadljivi i upečatljivi; faktografski, on pošteno prenosi sve što žanr periodne drame zahteva, ali ostaje površan u građenju dramaturgije. Ako se držimo pravila da je film onoliko dobar koliko je snažan njegov glavni negativac, „Bićemo prvaci sveta“ dobiće dve ocene niže od zaslužene, jer major Udbe Štukalo je beskrvna karikatura, a Komunistička partija je pre nedosledna viša sila nego jasan negativac. „Jugoslovenstvo“ ovog filma je najčudniji a sveprisutni element, prikazano idiličnim koloritom, monolitno i neupitno, kao da gledamo dokumentarac o Štafeti mladosti a ne dramaturško ostvarenje sa solidnom istorijskom distancom koja je mogla da izbaci i poneki znak pitanja.

Autori filma nisu našli za shodno da podignu haubu mašine koja je nekoliko decenija štancovala košarkaške medalje. Kakvi su zapravo bili odnosi među igračima reprezentacije, da li je bilo međusobnog rivalstva ili nečeg goreg, da li je bilo iskrenog drugarstva među njima, kakve su zakulisne igre pratile jugoslovensko košarkaško čudo... Sva ta pitanja ostala su nenačeta, a sami prvaci sveta – članovi prve šampionske reprezentacije su u ovom filmu više statisti sa zadatkom nego likovi od krvi i mesa. Ipak, „Bićemo prvaci sveta“ zaslužuje našu preporuku za veče u bioskopu – ako ništa drugo, kao injekcija kolektivnog optimizma.

Ocena 3.5/5, Imdb ocena: 6.8/10

Film Josepha Kosinskog, predstavlja visokoestetizovano ostvarenje koje lepotom slike i scenografije ne zaostaje za vrhovima žanra (Gattaca, Matrix...). Podžanrovi - postapokalipsa i "sporna realnost" (Matrix, Trumanov šou, Dark City...) - tipični su za poljsku školu naučne fantastike, od pisca Stanislava Lema do Gregora Rosinskog u stripu, ili bračnog para Vahovski i Derena Aronovskog na filmu. Jack (Tom Cruise) je nadzornik iskorišćavanja preostalih resursa razorene planete Zemlje u neodređenoj budućnosti. Njegov rutinski posao remeti se kada sretne misterioznu ženu kosmonauta (Olga Kurylenko) i vođu preostalih ljudi na Zemlji (Morgan Freeman). Jack počinje da preispituje stvarnost i dolazi do zastrašujućeg otkrića o sebi.

Ako pođemo od utilitarističke pretpostavke da pričanje priča, pa samim tim i snimanje filmova služi jednoj najvažnijoj svrsi - prodese et delectere a filmska kritika služi zato da čitaocu preporuči vredi li neki film gledati... u tom slučaju, ova kritika će vam odmah na prvom koraku reći: nemojte da gledate ovaj film. Snowpiercer je film koji nema čime da oplemeni bilo čije postojanje. Naboj gorkog nihilizma kojim ova priča odiše ne ostavlja ni tračak nade na kraju tunela. Nema borbe dobra i zla, samo jedne vrste zla sa drugom.

Ako filmove gledate iz nekih drugih razloga, Snowpiercer je vrlo kvalitetno ostvarenje, pre svega vizuelno. Dobro režirana, dobro ispripovedana, napeta akcija sa lako čitljivom alegorijom u potki. Postapokaliptični lajtmotiv zasnovan je na ideji da su ljudi u bliskoj budućnosti, slično kao u "Animatrixu", sami ubrizgali neku supstancu u atmosferu u pokušaju da spreče globalno zagrevanje. Umesto da spasi svet od otopljenja, ta supstanca ga je uništila hladnoćom.

Jedino jedna železnička kompozicija sa povećim brojem vagona kruži oko sveta bez zaustavljanja i krije u sebi ostatke ljudskog roda. Unutar tog spasonosnog voza, nalazi se celi antiutopijski poredak - alegorija čovečanstva kakvo jeste. Podeljeni na očajnike u zadnjim vagonima koji se hrane kuvanim insektima i povremeno pribegavaju ljudožderstvu, nemilosrdne vojnike, srednju i višu klasu koja vreme provodi u dekadentnoj zabavi, ljudi putuju ukrug preko zaleđene planete, ne znajući ni sami zašto.

Konstruktor voza, Vilfred, u sebi sadrži elemente orvelijanskog Velikog Brata, religioznog izbavitelja poput Noja i megalomaniju građanina Kejna. Nije objašnjeno na koji pogon "sveti motor" lokomotive radi, ali je od životnog značaja za celu zajednicu da motor radi bez zaustavljanja. Ne treba zaboraviti ni dug ovog filma prema "Pomahnitalom vozu" Končalovskog.

Jedan od očajnika iz zadnjih vagona pokreće revoluciju, za koju će najzad otkriti da nije onoliko njegova i onoliko spontana koliko je verovao, da je veći deo života bio praćen i manipulisan. Uz do sada nedostignutu količinu i učestalost veoma brutalnih nasilnih scena koji ovaj film izjednačavaju sa najnotornijim slash hororima, sa kamarama otkinutih ruku i nogu koje lete na sve strane, masakrima vatrenim i hladnim oružjima, drogom, ljudožderstvom, pirotehnikom i ropskim radom petogodišnje dece, revolucija bednih probija se od zadnjeg vagona do lokomotive, ostvaruje svoj cilj i postiže - ništa. Svet je laboratorija za eksperimente ekscentričnih bogataša, njihov cinizam uvek je jači od pokušaja revolucije.

Dođavola, zašto sam uopšte gledao ovaj film, zapitaće se svaki čovek sa osećajem za vrednost sopstvenog vremena. Mada, ima nas raznih, postoji verovatno i neko ko će reći da se dobro proveo, i neko ko će reći da je nešto naučio.


Koliba straha

U bioskopima od 15. septembra. Grupa od pet studenata za vikend odlazi u šumu na odmor kako bi proslavili završetak školske godine. Ostvarenje je idealno za ljubitelje filma "Znam šta ste radili prošlog leta"... A da film je režirao Eli Rot.

Koliba straha (Cabin Fever) - trejler
Ruke od kamena

U bioskopima od 15. septembra. Duran je u svojoj karijeri bio svetski prvak u četiri kategorije. Poznat po imenu “Hands of Stone” odrastao je u siromašnim predgrađima Paname. On je pobedio je do tad neporaženog Leonarda i 1980. godine postaje prvak u welter kategoriji. Titulu je zadržao samo nekoliko meseci sve do čuvene borbe poznate kao “no mas”. U osmoj rundi te borbe Duran se neobjašnjivo predao, rekavši samo “no mas”, što na španskom znači “nema više”. Njih dvojica su se borili još jednom, i Leonard je ponovo pobedio. REditelj filma je Džonatan Jakubovic a igraju Elen Barkin i Robert de Niro.

Hands of Stone Official Trailer
Sausage party

U bioskopima od 15. septembra. „Sausage Party“ je prvi animirani film koji će igrati u bioskopima, a koji ne smeju gledati mlađi od 18 godina. Glavni lik filma je Frenk, viršla koja predvodi grupu prehrambenih proizvoda na epskom putovanju otkrivanja prave istine o tome što se događa kada hrana napusti udobnost polica prodavnica. Njihova potera za istinom odvešće ih u najmračnije delove trgovine ispunjene sumljivim tipovima i gomilom najgorih uličnih psovki.

Sausage party trailer


Ammonite Books

"Besani" - Goran Stojičić

Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje [...]

Goran Stojičić je rođen 1965 godine u Beogradu, a “Besani” su njegova prva knjiga. Priče objedinjene u knjizi objavljivao je tokom poslednjih godinu dana na svom profilu na Facebooku, koliko je knjiga i nastajala, i time privukao veoma značajan krug čitalaca i poštovalaca. Zajednička odrednica tih priča je savremena psihološka proza, a tematski se najčešće bave odnosima između žena i muškaraca u braku ili vezi, sa raznim mogućim zapletima.

O knjizi:

“Knjiga pripovedaka Gorana Stojičića je multimedijalno delo intelektualnog i emotivnog promišljanja iza kojih se okeanski valjaju iskre stvaralačke buktinje. Stojičić vešto slaže autentične i omamljujuće književne akvarele, te ostaje dosledan u prezentovanju i argumentovanju likova, parcijalnim artikulacijama njihovih emotivnih i psihičkih sklopova, situacija i okolnosti koje se provlače iz priče u priču.” (Ivana Pekić, pisac, iz recenzije za knjigu Besani)

“Ne beše reč na početku već svetlost. Valjda. Uvek mi se tako činilo. I volim da verujem da su tako mislili i Rembrant, Betoven, Njegoš, Kurosava... Kad čitam to što Goran piše, setim se toga. Uvek ima neki titraj. Plamen sveće, leptir na sijalici ili modri dim iz cigarete. Kao kod Toma Vejtsa, ako me razumete.” (Ljubomir Bandović, glumac)

“Izuzetna čast i ogromno zadovoljstvo što sam u prilici da dizajniram i ilustrujem njegovu prvu knjigu kratkih priča, kojima nas na FB uveseljava, pogadja i nadahnjuje već mesecima!
Čista uživanjcija...
Koliko sam uživao u ovom projektu videće se iz mojih ilustracija... Goran Stojičić je priče pokidao!!!” (Slavimir Stojanović Futro, dizajner i tehnički urednik knjige Besani)

Ammonite, Beograd 2015

Cena: 750 din + PTT

"Propaganda"

Sa gotovo celim vekom zakašnjenja, na srpskom jeziku izašlo je prvo izdanje kapitalno važnog dela "Propaganda" tvorca PR-a i "oca spinovanja", Edvarda Bernajsa.[...]


  Iako je prvi put objavljena na engleskom daleke 1928, ova knjiga ne samo što nije izgubila ni trunku aktuelnosti, već nekim čudom postaje sve aktuelnija i deluje kao da je napisana sasvim nedavno. Pritom, zahvaljujući brutalnoj iskrenosti autora koji je u vreme pisanja ove knjige bio bliski saradnik za odnose sa javnošću tadašnjeg predsednika SAD, Kulidža, pred sobom imamo opasno i na momente čak subverzivno štivo. Na prostorima bivše Jugoslavije, ime Edvarda Bernajsa zvuči kao zagonetka za koju retko ko zna rešenje. "Bernajs Propaganda" je ime jednog alternativnog benda iz Makedonije, mada malo ljudi razume značenje tog imena. Odnedavno, i jedan fakultet u Hrvatskoj poneo je ime Edvard Bernajs, kao da je reč o nekom zaslužnom naučniku. Edvard Bernajs (1891-1995) nije beznačajna ličnost - naprotiv. On je osnivač i kodifikator odnosa sa javnošću kao profesije, koja danas predstavlja delatnost u kojoj se obrću milijarde dolara, evara, dinara i svih mogućih valuta uložene u oblikovanje javnog mišljenja onako kako finansijeru odgovara. Svako ko danas prima platu kao PR nekog preduzeća ili institucije može Bernajsu da zahvali za postojanje svog radnog mesta i za pravila svog posla. On je i autor dvadeset knjiga iz oblasti PR-a, od kojih su neke poput "Propagande", "Kristalizovanja javnog mnjenja" i "Inženjerskog oblikovanja odobravanja" kapitalno važne za civilizaciju u kojoj živimo. Potvrda pozicije koju u anglosaksonskom svetu zauzima Bernajs je i to što je BBC uvrstio Bernajsa među 100 najuticajnijih ličnosti 20. veka, i kao takav našao se u dokumentarnom filmu BBC produkcije "Century of the Self".

  Ipak, Bernajs nije neko čije ime se izgovara sa poštovanjem. Amoralan, sklon manipulaciji i opravdavanju manipulacije, tokom svog veoma dugog života (103 godine) ostao je upamćen po zloglasnim izumima poput tehnike spinovanja javnog mnjenja, s kojom se svi građani demokratskih društava svakodnevno sreću, ali i po kampanjama koje su obučavale žene kako da naviknu da puše duvan jer je to simbol njihove građanske i rodne ravnopravnosti, i po fluorizaciji vodovodske vode koja tiho truje milione ljudi širom sveta. Bernajs je utabao stazu Gebelsu, ali i CNN-u i Fox Newsu kakve danas znamo, i današnjem američkom "izvozu demokratije" u zemlje poput Srbije, Ukrajine, Avganistana, Libije i mnoge druge. Edvard Bernajs direktno je kao propagandista učestvovao u obaranju sa vlasti demokratski izabranog predsednika Gvatemale, Jakopa Arbenca Guzmana, godine 1954. Štaviše, nije preterano reći da je upravo Bernajs bio preteča ljudi poput Henrija Kisindžera i Zbignjeva Bžežinskog.

  Knjiga "Propaganda" treba da bude obavezno štivo pre svega svakog građanina koji želi da bude svestan procesa kojima je izložen u društvu i prikrivene manipulacije medijima i institucijama društva. Pored toga, ova knjiga je veoma korisno štivo za svakog poslovnog čoveka koji treba da predstavi proizvode i interese svog preduzeća javnosti ili nekim užim ciljnim grupama. Takođe, dobrih razloga da pažljivo pročitaju "Propagandu" imaju i kulturni radnici i umetnici koji pokušavaju da predstave svoj rad javnosti, kao i svi ostali koji komuniciraju sa javnošću - novinari i urednici, političari, vršioci javnih službi, kustosi muzeja, naučnici, dekani fakulteta, sveštena lica, humanitarni radnici, filmski producenti, sportski radnici, ali pre svega zaposleni u marketinškim i PR agencijama.

  Ako ostavimo po strani mračne epizode iz biografije Edvarda Bernajsa, "Propaganda" je iznenađujuće iskreno i neuvijeno napisana knjiga, iz koje se i te kako ima šta naučiti o delatnosti propagande i odnosima sa javnošću. Svako ko ne razume šta je zapravo PR i koliko je to moćna i važna delatnost u savremenom svetu, treba da pročita ovu knjigu. Bernajs ne teoretiše i ne filozofira, on je pragmatični profesionalac koji govori o konkretnim situacijama i rešenjima. Zato je "Propaganda" vrlo korisno "uputstvo za upotrebu" odnosa sa javnošću.

Edvard Bernajs "Propaganda" (odlomak)

  Svesno i inteligentno manipulisanje organizovanim navikama i mišljenjima masa važan je element demokratskog društva. Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva čine nevidljivu vlast koja je istinska vladajuća snaga našeg društva. Mi smo rukovođeni, naši umovi su ukalupljeni, naši ukusi su formirani, naše ideje su sugerisane velikim delom od strane ljudi za koje nikada nismo ni čuli. To je logični ishod načina kako je naše demokratsko društvo organizovano. Ogroman broj ljudskih bića mora da sarađuje na ovaj način ako nameravaju da žive zajedno kao zajednica koja funkcioniše glatko.

  Naši nevidljivi vladaoci u mnogim slučajevima ne znaju identitet stvarnih članova Vlade iako zajedno sa njima vladaju. Oni upravljaju nama na osnovu svojih kvaliteta prirodnog predvodništva, svoje sposobnosti da isporuče neophodne ideje i svoje ključne pozicije u strukturi društva. Kakav god bio nečiji stav prema ovom stanju, ostaje činjenica da u gotovo svakom području našeg svakodnevnog života, bilo u sferi politike ili biznisa, našeg društvenog ponašanja ili etičkog razmišljanja, nad nama dominira relativno mali broj ličnosti – tričavi delić naših sto dvadeset miliona[1] - koji razumeju mentalne procese i društvene obrasce masa. Oni vuku konce koji kontrolišu javno mnjenje, šibaju stare društvene snage i izumljuju nove načine da zauzdaju i vode svet. 

  Najčešće ne razumemo koliko su ovi nevidljivi vladaoci neophodni za uredno funkcionisanje našeg grupnog života. Teoretski, svaki građanin može da glasa za koga god hoće. Naš Ustav ne predskazuje političke partije kao deo mehanizma vlasti, a njegovi pisci izgleda da nisu imali na umu da će u našoj nacionalnoj politici postojati bilo šta nalik toj modernoj političkoj mašini. Ali američki glasači ubrzo su uvideli da bi bez organizovanja i usmeravanja njihovi individualni glasovi, uloženi u desetine ili stotine kandidata, proizveli ništa osim zbrke. Nevidljiva vlada u obliku rudimentarnih političkih partija nikla je gotovo preko noći. Od tada, složili smo se, radi jednostavnosti i praktičnosti, da partijske mašine treba da suze polje izbora na dva kandidata, ili najviše tri do četiri.

  U teoriji, svaki građanin sam rasuđuje o javnim pitanjima i stvarima koje se tiču njegovog privatnog života. U praksi, ako bi svi ljudi ponaosob morali da proučavaju zamršene ekonomske, političke i etičke podatke uključene u svako pitanje, shvatili bi da ne mogu da zaključe ništa. Mi smo se dobrovoljno složili da dopustimo nevidljivoj vladi da propusti kroz sito podatke i izdvoji bitne stvari tako da naše polje izbora bude suženo do praktičnih srazmera. Od naših vođa i medija koje oni koriste da se obrate javnosti mi prihvatamo dokaze i obeležavanje granica tema koje su postavljene kao pitanja javnosti; od nekih etičkih učitelja, bilo da su to sveštenici ili omiljeni esejisti, ili je to prosto preovladavajuće mišljenje, prihvatamo standardizovani kod društvenog ponašanja sa kojim se najčešće konformiramo.

  U teoriji, svako kupuje najbolju i najjeftiniju robu koja mu se nudi na tržištu. U praksi, ako bi svako morao da se bakće određivanjem cena i hemijskim testiranjem pre kupovine gomila sapuna ili tkanina ili brendova hleba koji se prodaju, ekonomski život postao bi beznadežno zakrčen. Da bi izbeglo takvu zbrku, društvo pristaje da njegovi izbori budu suženi na ideje i objekte na koje mu pažnju skreće propaganda svih vrsta. Shodno tome, postoji ogromni i neprestani napor da interes neke politike ili robe ili ideje privuče našu pažnju.

  Možda je bolje da umesto propagande i umoljavanja imamo komitete mudrih ljudi koji će birati naše vladare, diktirati nam ponašanje kako privatno tako i javno, i odlučivati o tome koja vrsta odeće je najbolja za nas i koje vrste hrane je najbolje da jedemo. Ali mi smo odabrali suprotni metod – otvorenu konkurenciju. Moramo da pronađemo način da otvorena konkurencija razumno i glatko funkcioniše. Da bi to postiglo, društvo je pristalo da dozvoli da slobodnu konkurenciju organizuju vođe i propaganda. Neki od fenomena vezanih za ovaj proces već su bili podvrgnuti kritici – manipulisanje vestima, preuveličavanje ličnosti i opšta gungula koju političari, komercijalni proizvodi i društvene ideje prave da bi mase postale svesne njihove važnosti. Ali takva organizacija i stavljanje stvari u žižu neophodni su za uredan život. Pošto je civilizacija postala složenija, i pošto je potreba za nevidljivom vladavinom sve snažnije izražena, izumljena su i razvijena tehnička sredstva pomoću kojih se mišljenje može vojnički disciplinovano organizovati. Pomoću štamparske prese i novina, železnice, telefona, telegrafa, radija i aviona, ideje se mogu brzo i trenutno proširiti celom Amerikom. Henri Džordž Vels oseća ogromne potencijale ovih izuma kada piše u “New York Times-u”: “Moderna sredstva komunikacije – moć koju su učinili dostupnom štampa, telefon, radio, moć da se brzo prosleđuju direktivne strateške ili tehničke koncepcije velikom broju saradničkih središta, da se dobiju brzi odgovori i efektivna rasprava – sve to otvorilo je novi svet političkih procesa. Ideje i fraze sada mogu da dobiju učinak veći od učinka bilo koje ličnosti i jači od bilo kog zasebnog interesa. Zajednički plan može se dokumentovati i očuvati nasuprot izopačenja i izdaje. On se može razrađivati i razvijati neprekidno i široko bez ličnih, lokalnih i zasebnih nerazumevanja.”

  Ono što g. Vels kaže o političkim procesima, jednako važi i za komercijalne i društvene procese i sva ispoljavanja masovnih aktivnosti. Grupisanja i afilijacije današnjeg društva nisu više podvrgnuti “lokalnim i zasebnim” ograničenjima. Kada je usvojen Ustav, osnovna organizaciona jedinica bila je seoska zajednica, koja je proizvodila veliki deo neophodnih potrepština i generisala svoje grupne ideje kroz lične kontakte i rasprave neposredno među svojim građanima. Ali danas, zbog toga što ideje mogu da se prenose za tren na bilo koju razdaljinu bilo kom broju ljudi, ovo geografsko povezivanje može se zameniti mnogim drugim vrstama grupisanja, tako da ličnosti koje imaju iste ideje i interesovanja mogu da se povezuju i ustrojavaju za zajedničke akcije čak iako žive hiljadama milja daleko jedni od drugih. (...) Ova nevidljiva, prožimajuća struktura grupisanja i asocijacija je mehanizam pomoću kojeg je demokratija organizovala svoju grupnu svest i pojednostavila svoje masovno razmišljanje. Opovrgavati postojanje ovakvih mehanizama značilo bi tragati za društvom koje nikada nije postojalo i neće postojati. Nerazumno bi bilo priznati da to postoji ali očekivati da nikada neće biti korišćeno.

  Emil Ludvig predstavio je Napoleona kao da je bio “uvek na oprezu prema pokazateljima javnog mnjenja; uvek je slušao glas naroda, glas koji odbacuje računice. "Da li znate, " govorio je on tih dana, "šta me zapanjuje više nego išta? Nemoć sile da organizuje bilo šta.” Svrha ove knjige je da objasni strukturu mehanizma koji kontroliše javno mnjenje, i da pokaže kako njome manipuliše naročiti branilac koji traži način da kreira javno odobravanje za određenu ideju ili robu. Ona će istovremeno pokušati da pronađe prigodno mesto u modernoj demokratskoj shemi za ovu novu propagandu i da predloži postepeno evoluiranje koda etike i prakse.

"Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi"

U elokventnoj kulturološkoj studiji "Heroji i antiheroji u popularnoj kulturi", Aleksandar Gajić daje civilizacijski presek uloge heroja kao kulturnog modela i kao moralnog predvodnika zajednice. [...]

Pop kultura je, po autorovom mišljenju, tokom 20. i 21. veka donela suštinski zaokret i sve manju afirmaciju heroja, a uporedo s tim sve veću afirmaciju antiheroja. Analizirajući teme i vrste heroja i antiheroja kojima se popularna kultura bavila od svog nastanka do naših dana, Gajić pod istraživačku lupu postavlja raznorodne likove, u rasponu od vitezova iz mita o kralju Arturu do Srebrnog Letača i Barta Simsona.

Ammonite, Beograd 2015

Meki povez, 21 cm, 194 stranice, ćirilica

Cena: 500 din + PTT

Naručite knjigu:


Ako želite da naručite obe knjige odjednom popunite polje "Naziv knjige i broj primeraka" u ovom formatu: "Propaganda, 1; Heroji i antiheroji, 1" (gde je navedeni broj broj primeraka koji želite). Slanje na adrese u Srbiji posredstvom Postexpressa košta oko 200 din, knjigu dobijate za 24 časa, cenu knjige i poštarinu plaćate poštaru. U Beogradu knjigu možete preuzeti i lično. Za porudžbine iz inostranstva plaća se preko PayPala.

slušalice

Kungs vs Cookin’ on 3 Burners – The Girl

Consul Trainin – Take me to Infinity

Mentol x Katie Melua – Wonderful life

Papik – Open Eyes

Neja – All that she wants

Ely Bruna – Dolce Vita

Massimo Guera xtet – Waitress Waltz

Hozier – Lay me down

Mallory Knox – Heroes

Dinah York – Are you with me

VA – NU Jazz Absolute Beginners (Viola/Irma 2016)

Još jedan u nizu Papik projekata koji zaista predstavljaju uživanje za uši. NU Jaz ovog puta kao tema je zaista raznovrsno pokriven, u svim varijacijama i temama, u muškim i ženskim vokalima, kroz soliste i bendove. Zvuči slušljivo i pitko kao pop, a iza toga svega čujete odličnu produkciju i sjajnu svirku koja stvara izuzetno prijatnu atmosferu. Poput Papik kompilacije „For open Road“ i ova kompilacija je u celosti pogodna za slušanje gde i kad god vam padne napamet.. Recimo dok na Aljasci cepate drva za ogrev za predstojeću zimu. Na primer...

VA – Vintage Chic 100 part Four (Vintage/ Wagram 2016)

Vintage kompilacije su toliko postale zanimljive da je i izdavač poput prsikog Wagram-a morao da se uključi u priču. Od ovog broja biče njihova podetiketa. Super. Više publike. A ovakve kompilacije to i zaslužuju. Opuštajuće, lagane, lounge and jazzy obrade poznatih pop hitova uvek inovativno skockane i aranžirane, dobro odsvirane sa dobrim vokalima – prijaju svima. Ovaj Chic 100 ( 5cd complet ) nudi standardno dobar izbor pesama i izvođača, koji obrađuju naslove od sredine sedamdesetih pa sve do skorašnjih hitova poput „Are you With me“ recimo..Direktno u centar za uživanje. Tačno tu vas gađa ovaj novi nastavak vrlo uspešnog lebela.

VA – Cafe Del Mar vol. 22 (Wagram/ Pschent

Et, sem da vam napišem da je izašao ovaj novi volumen Cafe Del Mar-a ne znam šta bih još napisao. Zaista. Nešto što traje duže od 30 godina kao brend, skoro 25 kao kompilacija nema potrebe pojašnjavati. Možda naglasiti da ovaj broj ima malo manje elektronskog chill out-a i više akustike..Da je orijentisan isključivo na chill out bez ispada u smeru electro, deep i chill house tonova. Dakle easy ride, u celini. Pokušajte da nabavite ovo izdanje i uživate u još jednom Cafe Del Mar putovanju – isplati se, bez greške.

PJ Harvey - The Orange Monkey

The Last Shadow Puppets - Miracle Aligner

THE CULT - G O A T

Bat For Lashes - Sunday Love

The Kills - Siberian Nights

Radiohead - Daydreaming

The Avalanches - Frankie Sinatra

Adele - Send My Love

The Tallest Man On Earth - Time Of The Blue

Peter Bjorn And John - Breakin' Point

Lollobrigida - 'Sutra'

Steel Pulse - Nations Of The World

Metronomy - Night Owl

ESC LIFE - Bad Influence

Teenage Fanclub - I'm In Love

Massive Attack - The Spoils ft. Hope Sandoval

Sam Feldt - Show Me Love

The Strokes - "Threat of Joy"

Moby & The Void Pacific Choir - Don't Leave Me

DJ Shadow feat. Run The Jewels - Nobody Speak

ST Germain u potrazi za afričkim bluzom

Nakon deset godina pause i dva fenomelana albuma St. Germain aka Ludovic Navarre se vraća na scenu. Ovog puta je otišao korak dalje i u goste doveo brojne zvezde “world music” žanra. Nakon dobijene nagrade (Francuska verzija Gremija) za najbolji elektronski i jazz album te godine “Tourist” je svakako bio remek delo. Da li će mu i ovog puta uspeti videćemo.

JEDINSTVENA RAZGLEDNICA S PUTA

Ikona alternativne indie scene PJ HARVEY se vraća na scenu sledećeg proleća novim albumom. Novi material je nastao pod utiskom umetničkog putovanja po devastiranim predelima (Kosovo, Avganistan..), a snimljen je uživo tokom njemog boravka u Londonu u za tu priliku specijalno napravljenom studiju. Ovaj kratki video klip treba da zagolica maštu fanovima o tome šta treba da očekuju na njenom devetom albumu.

PJ Harvey Album Film Clip

SKRIVENI GRAD PRED NARUCENIM HAOSOM

Rok legende THE CULT su objavili novi singl Deeply Ordered Chaos. Bend singlom najavljuje deseti album koji upravo završava. Album pod imenom “Hidden City” treba da se pojavi početkom februara. Producent izdanja je nadaleko čuveni Bob Rock. Kako kažu album se izrodio sa nekim svežim idejama koje su obogaćene bogatim iskustvom.

The Cult - Deeply Ordered Chaos

Riznica lepote

  • Jagoda Prtljaga

    Photo: Dušan B. Knežević

Jagoda Prtljaga

Načuli smo da radiš reklamne fotografije za pojedine strane firme pa nam objasni o čemu se zapravo radi?

- Već dve godine uspesno saradjujem sa jednom Bugarskom firmom koja se bavi izradom i prodajom muškog i ženskog veša. Od skoro sam njihovo zaštitno lice. Srećna sam i ponosna zbog toga.

Koji deo svog tela najvise voliš, a sa kojim si najmanje zadovoljna?

- Definitivno najviše volim svoje noge. Smatram da su dugačke, lepo oblikovane i do skoro sam verovala da imam mršave ruke i to mi je malo smetalo. Medjutim i to se promenilo redovnim odlaskom u teretanu tako da sam trenutno zadovoljna sa svime sto posedujem.

Pročitaj više

Jednom prilikom smo te videli u jednom clubu kako igraš, privukla si ogromnu pažnju. Da li si toga svesna, godi li ti ili si se već navikla?

- Igranje je moja druga ljubav. Obožavam da đuskam. Još od malih nogu bih provodila sate ispred ogledala đuskajući. Bavila sam se plesom u tinejdžerskim danima tako da mi igranje nije strano. Smatram da dobro osećam ritam. Što se tiče privlačenja pažnje, na to sam već navikla pa se ne obazirem mnogo. Kada đuskam samo zatvorim oči, opustim se i tada sam u svom svetu.

Da li vodiš računa o ishrani i da li se baviš sportom?

- Naprotiv, veliki sam gurman i uživam u hrani. Genetika i 'majka priroda' su se pobrinule da se na meni ne primećuje sve ono što pojedem. Međutim od malih nogu se bavim sportom. Dugo sam trenirala karate, potom odbojku. Sada se sve svelo samo na teretanu i trčanje. Mislim da je ključ dobrog izgleda pravilna ishrana. Nisam pristalica onih dugih napornih dijeta i svakodnevnog izgladnjivanja. Bitno je da ono što jedete bude zdravo, da vaš obrok sadrži dosta voća, povrća, tečnosti i uspeh je zagarantovan.

Iskreno je l' ti dođe nekad da skratiš kosu?

- DAAA, često pomislim da uzmem makaze u ruke i presudim. Ubrzo se pokajem, jer to sam JA. Kosa je moj zaštitni znak. Naravno potrebno je mnogo slobodnog vremena da bi se održavala, ali kada nešto volite nije teško.

Ko ti je dao ima Jagoda: roditelji ili je kum imao glavnu reč?

- Postoji jedna mala anegdota vezana za moje ime. Naime, mama i tata danima nikako nisu mogli da se dogovore koje ime da mi daju. U to vreme moj stariji brat je bio zaljubljen u jednu Jagodu (znate već, dečije simpatije). Tako sam ja dobila ime po jednoj Jagodi koja je ukrala srce mom petogodišnjem bratu.

Fotografisali smo te u centru Pančeva i na kupalištu gde su nas posmatrali svi prisutni. Koliko sam primetio nije ti bio nikakav problem, navikla si na to ili ti prija pažnja?

- Kada je posao u pitanju jako sam profesionalna. Ne dozvoljavam da me neke sitnice poremete ili da mi skrenu pažnju. Navikla sam da se slikam na raznim mestima i u različitim situacijama tako da mi to ne predstavlja problem. Da se ne lažemo svima prija malo paznje pa tako i meni!

Kada smo kod pažnje, postoji li neki dečko u tvom životu?

- Postoji ali, neka to bude mala tajna!

Omiljeno mesto izlaska i omiljeno piće i hrana?

- Iskreno, nemam omiljeno mesto za izlazak. Mesto zavisi od trenutnog raspoloženja, od toga kakav mi je dan. Ponekad samo želim da odem na neko mesto gde je mirno, pored reke, da se opustim. Ponekad je je to neki klub a ponekad obična šetnja parkom. Što se tiče pića, to je vino, belo ili crno nije bitno. Kada je jelo u pitanju, kao što sam rekla veliki sam gurman tako da mi je teško izdvojiti jedno jelo ali neka to bude piletina u gorgonzola sosu, pileći kroketi, i naravno pizza sa pršutom!

Dušan B. Knežević

Britanska Diva se glamurozno vraća u igru

Dugočekivani povratak ADELE na svetsku scenu se očekuje 20. novembra kada će novi album biti objavljen. Prirodno očekuje se veliki potres na listama, kao i veliki prostor u medijima. Prvi, vodeći singl treba da se pojavi na plejlistama prve ili druge nedelje novembra. Iako je ovo poslednji album koji Adele vezuje za Sony/XL veruje se da je novi produženi ugovor na pomolu, a špekuliše se sa cifrom od preko 50 miliona dolara. Ovo ne čudi obzirom da je prethodni album prodat u SAD u vise od 11 miliona primeraka, a još preko 30 miliona u celom svetu.

književnost

Ivan, jedan jedini

Roman zasnovan na istinitom događaju! Ivan, jedan jedini, bio je gorila koji je živeo u staklenom kavezu tržnog centra u Americi. [...]

Dok je bio mali, ljudska porodica gajila ga je kao ljudsku bebu. Kada je porastao i kada mu je postao potreban veći prostor, zatočili su ga u stakleni kavez. Dali su mu televizor, da bi što više ličio na njih. Bio je nedovoljno ljudsko biće, a ni do kraja gorila. Život je provodio posmatrajući ljude kako promiču kraj njega i slikajući. Njegove slike prodavale su se u suvenirnici. Ali njegove misli nisu, a trebalo je. Naučio je tokom godina Ivan da razume ljudske reči, ali razumeti ljudski govor nije isto što i razumeti ljude.

Punih 9855 dana živeo je zatočen u staklenom kavezu, nesvestan da nije poslednji gorila na svetu i da se život ne sastoji samo od jedenja banana i slikanja slika koje će vlasnik prodati u suvenirnici. Dvadeset sedam godina nije imao koga da štiti. Samo je posmatrao ljude i ljudi su posmatrali njega i donosio je svoje zaključke o njima. I tako bi to bilo do kraja njegovih dana, da nije naišla Rubi...

Deca će obožavati Ivana zato što je on gorila, a deca obožavaju priče o životinjama. I zato što su tu i Stela, Bob i Rubi.Odrasli će obožavati Ivana zato što to nije priča o životinjama, već o ljudima. I zato što su tu Džulija i Mak, ali i ljudi poput Maje, zbog kojih je svet lepše mesto. Tinejdžeri će obožavati Ivana zato što će im on otkriti da razumeti ljudski govor nije isto što i razumeti ljude. I zbog toga što tek treba da zavole druge voleći sebe. Svi zajedno obožavaće činjenicu da je Ivan stvarna ličnost!

Autor: Ketrin Eplgejt
Izdavač: Propolis Books

Pokošeno polje

Izdavačka kuća Portalibris u okviru svog projekta Sačuvajmo od zaborava, pored drugih važnih dela, reizdala je ovaj roman – jedan od retkih realističkih priča o Prvom svetskom ratu u Beogradu i prilikama i životu koji je potom usledio. [...]

Ćosić najpre koristi perspektivu dečaka opisujući  ratne strahote, glad i nemaštinu tokom Velikog rata, upečatljivo i istinito kako jedino i može neko kome je taj rat obeležio detinjstvo.

Drugi deo romana slikovita je priča o  životu različitih slojeva u međuratno doba u Beogradu, gde junak koji je sada mladić - novinar  jednog lista, posmatra korupciju, političke manipulacija i obest razmažene bogataške dece. Nije se mnogo od tog vremena promenilo – rat nije doneo pravdu. Ni onaj, a ni potonji. Možda je baš to želeo da nam poruči talentovani Branimir Ćosić, koji je, nažalost, ubrzo nakon izdavanja ovog dela preminuo.Knjiga omogućava da zavirimo u stare ulice, kafane, novinske redakcije, i u srca dvoje  zaljubljenih : devojke iz bogate kuće u kojoj moralni principi nisu mnmogo važni, i mladića iz osiromašne porodice koji i dalje veruje u pravdu, i pouzda se u sopstvene sposobnosti.

Pored Tokinovih Terazija ovo je možda još jedini primer gradskog romana koji se bavi važnim društvenim temama, a istovremeno omogućava šetnju kroz glavne beogradske ulice na kojima se mogu sresti gospoda sa šeširima i elegantne dame...Prvi deo romana Pokošeno polje dobrim delom je autobiografski. Kroz lik glavnog junaka novinara Nenada Bajkića autor je opisao svoje ratom poremećeno i uništeno detinjstvo. Ostavio je upečatljivo, autentično i potresno svedočanstvo o životu i stradanju nedužnih civila i vojske u Prvom svetskom ratu.U drugom delu pisac je dao sliku beskrupuloznosti kapitalističkih odnosa kroz opis bogaćenja porodice Majstorović, dnevnik svoje majke koji otkriva tragičnu očevu sudbinu i sliku stresnog života u redakciji jednog prestoničkog lista. Uspeo je da verno oslika posleratni život poslovnog i političkog sveta sa čitavom galerijom karakterističnih likova.

Autor: Branimir Ćosić
Izdavač: Portalibris

Poljubac princeze Ildiko

Posle smrti grofa Edmonda Drugog protagonisti priče o sedam mačeva došli su do neverovatnog saznanja... Isten Karđa, mač Atile Hunskog, imao je blizanca. [...]

I dok jedni budu lutali kroz mračne lagume pod Pariskom operom, drugi će otputovati preko Mediterana da na Crnom kontinentu pronađu gorostasa iz džungle. Treći će Orestovu knjigu potražiti u tajnoj oksfordskoj biblioteci.Ipak, iz sela Eprat nadomak Bedburga vuk će svoj čopor poslati u lov na mačeve dok će u ozloglašenom zamku Čahtice pripadnice reda Krvi, željne osvete, probuditi svoju gospodaricu. Vihorni zimski vetrovi odvešće priču na staro mesto, tamo gde mrtvaci hodaju, monasi razgovaraju s anđelima, a legende za tren postaju stvarnost. I sve će se završiti poljupcem... I to poljupcem princeze Ildiko... Izvačaka kuća Portalibris i Miloš Petković su spermili pravu poslasticu za ljubitelje misterija.

Autor: Miloš Petković
Izdavač: Portalibris

Kroz svet insekata Srbije

Galerija Prirodnjačkog muzeja, izložba traje do novembra 2015. Izloženo je preko 5.000 primeraka, predstavnika 1.710 vrsta insekata iz entomofaune Srbije. Svo to bogatstvo prikazuje tek mali deo vrsta koje žive na našem području. Insekti Srbije su predstavljeni originalnim primercima iz zbirki Prirodnjačkog muzeja koji su prikupljani poslednjih 30 godina. Posetioci mogu da pogledaju i upoznaju sve one vrste koje je u prirodi gotovo nemoguće videti na jednom mestu, od vodenih cvetova, vilinih konjica, skakavaca, zrikavaca, popaca, kožokrilaca, raznih vrsta vaši, mrava i mravljih lavova, preko gnjuraca i veslara, mušica, muva, jelenaka, balegara, do raznih vrsta dnevnih i noćnih leptira, osa, pčela i mnogih drugih.

Direr u Beogradu

Muzej grada Beograda – Konak kneginje Ljubice do 31. okotbra. ove jeseni biti domaćin internacionalne izložbe „Albreht Direr i njegovi savremenici – Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I” Istočnoslovačkog muzeja iz Košica. Izložbu čini 138 grafičkih listova, koncipiranih u dve celine. Prva celina sačinjena je od 20 dela Albrehta Direra i 74 prvorazredna grafička ostvarenja njegovih savremenika. Drugi deo predstavlja 44 grafička lista čuvene kompozicije „Trijumfalna povorka cara Maksimilijana I”. Autor izložbe je Ivan Havlica.

I am spending my capital

Galerija Doma omladine Beograda od 13. do 27. oktobra. Multimedijalni projekat i instalacija nastali su na temelju umetničog istraživanja Sanele Jahić tokom dugog perioda provedenog u lokalnim proizvodnim pogonima u Škofjoj Loci. Deleuzovsko (Gilles Deleuze, filozof) poimanje mašine, stroja, odnosi se na proces, ritam, pauzu. Mašina je tu da bi stvarala iluziju počtka i kraja toka. Mašina transformiše tok koji bi inač bio nezaustavljiv, a tok se jednako vezuje i uz subjekte i uz objekte koji su u tom smislu izjednačni, pa je tako ljudsko telo zbir mašina poput usta koja otvaranjem i zatvaranjem rade pauzu u toku govora , unošenja hrane i sl. Slovenača umetnica Sanela Jahić proizvodi mašine, no za razliku od utilitarnih mašina koje su napravljene sa idejom olakšavanja nekog procesa ljudskog rada, Sanela izrađuje čdne antistrojeve - moćne metafore društvenog poretka . Radovi Sanele Jahić iako su konstruisani kao mašine bave se u deleuzovskom smislu odnosima, relacijama ...



Ono Bikes

Ono bikes je nezavisni proizvođač bicikala i elektro-bicikala iz Srbije. Ramovi se prave ručno, a svaki korman je jedinstven. Njihov karakterističan dizajn, odnosno spoj „kruzera“ i „lou rajdera“, nazvali su „izi rajder“. Osim profila, čija je najvažnija osobina veliki međuosovinski razmak, za „lakoću jahanja“ takođe se zaslužni masivni motor i baterija (kod električnih modela), koji bilo koju vožnju od tačke A do tačke B garantovano pretvaraju u opuštenu uživanciju, odnosno neponovljivu avanturu. O kompaniji Ono bikes razgovarali smo sa Markom Šćepanovićem.

Kada ste i kako došli na ideju da počnete da se bavite izradom bicikala i da li vam je ovo hobi ili posao?

- Na ideju da počnemo sa izradom bicikala smo došli pre dve godine, razmišljajući o tome kako su svi bicikli slični. Razlike u kvalitetu su velike, ali u dizajnu – posebno ergonomiji – minimalne. Takođe, jedna od početnih ideja je bila da biciklu treba dodati elektromotor, kako bi se olakšala vožnja u gradu kao što je Beograd. Počelo je kao hobi, sa željom da napravimo bicikle za sebe, bicikle koji će ispunjavati naše potrebe. Nakon devet meseci rada, kada smo završili prototip prvog modela koji smo nazvali Archont, bilo nam je jasno da smo stvorili nešto posebno. Registrovali smo firmu, započeli izradu elektro prototipa, i iz hobija stvorili ozbiljan projekat u koji smo uložili puno vremena, rada i novca

Šta je to što Ono Bikes bicikle razlikuje od ostalih bicikala i ko je zadužen za dizajn?

- Jedinstven i inovativan dizajn Archont-a je delo našeg dizajnera Saše Šćepanovića. Osnovna karakteristika dizajna koja naše bicikle izdvaja je jednostavna linija koja pleni na prvi pogled, bez obzira da li ste ljubitelj chopper bicikala ili ne. Osim što predstavlja bitnu estetsku karakteristiku i prvo „upada u oči“, lučna izvijenost šipki rama višestruko povećava njihovu nosivost i omogućuje izbacivanje šipke ispod sedišta ...

Pročitaj više

Pored toga, položaj tela u vožnji je iskustvo koje svako ko doživi želi da ponovi. Elektro model Archont-a odlikuje i funkcionalan dizajn „rezervoara“. U njemu su smešteni baterija, kontroler i instalacije, ali maskiranje ovih elemenata nije njegova primarna funkcija. Poklopac na vrhu rezervoara omogućava postavljanje telefona u položaj displeja i povezivanje sa sistemom preko usb porta, što omogućava i punjenje telefona tokom vožnje. Aplikacija koja je u razvoju, pored softverskog zaključavanja i drugih zanimljivih mogućnosti, pružaće uvid u bitne parametre kretanja, kao što su brzina, pređeni put, stanje baterije, temperatura i snaga motora – u realnom vremenu. U poklopcu se, takođe, nalazi i izlaz za punjač baterije, kao i sigurnosna brava.

Kako izgleda proces pravljenja i koje materijale koristite prilikom izrade bicikala?

- Proces proizvodnje podrazumeva nekoliko faza. Uvek se počinje od izrade nable i pletenja točkova. Druga faza je ključna - savijanje i varenje cevi od kojih se izrađuju ram i viljuška. Slede farbanje, izrada rezervoara, kontrolera i provlačenje kablova i instalacija (kod elekto modela), i na kraju postavljanje i povezivanje biciklističkih delova. Poslednja faza je testiranje. Prototipovi su izrađeni od čelika, a u ponudi ćemo uz čelik imati prohrom, aluminijum i titanijum. Rezervoar elektro bicikla pravimo od karbona i poliestera. Većina delova je naše izrade, ali neki predstavljaju standard u industriji kao što su pogon, menjač, sedište, kočnice, far i zadnja svetla, pa njih ugrađujemo gotove. Naše bicikle i elektro bicikle opremamo najkvalitetnijim delovima renomiranih svetskih proizvođača kao što su Shimano, Magura, Schlumpf, Brooks, Schwalbe, i slični.

Da li prilagođen gradskoj vožnji i koje su osnovne performanse?

- Naš prvi model Archont je osmišljen i u potpunosti prilagođen za voznju gradskim bulevarima i ulicama. Bicikl u osnovnoj verziji sadrži Shimano Nexus menjač, koji gradsku vožnju značajno olakšava. Sa druge strane, elektro Archont u premium varijanti, sa A123 baterijama koje omogućavaju autonomiju do 120 km iz jednog punjenja i elektro motorom od 7KW, omogućava vožnju van grada i čini krstarenje regionalnim putevima jedinstvenim iskustvom. Archont je idealno prevozno sredstvo za sve ljude koji žele da se prevezu brzo, udobno i sa stilom.

Ko kupuje vaše bicikle, koliko koštaju i koje je vreme isporuke?

Naši bicikli su namenjeni ljudima koji cene kvalitet i stil, podjednako kao i uživanje u vožnji koje bicikl i elektro bicikl pružaju. Kupci naših bicikala poseduju svest o zaštiti i očuvanju životne sredine, prelasku na alternativne izvore energije u cilju globalne održivosti, kao i potrebama pre svega individualne urbane mobilnosti koju budućnost nameće. Cena osnovne verzije bicikla je €1.500, sa rokom isporuke od 30 dana. Za elektro bicikl je potrebno izdvoiti €5.000, a rok isporuke je 60 dana. Cena raste u zavisnosti od potreba i želja kupca u smislu materijala i dodatne opreme.

Kakva je vaša strategija u smislu promocije i prodaje, kao i daljeg razvoja Ono Bikes kompanije?

- Nakon analize, pažljivo biramo buduće dilere i širimo distributivnu mrežu, a primarna tržišta su Zapadna Evropa, Amerika, Rusija i UAE. U skorijoj budućnosti nas očekuju nastupi na biciklističkim sajmovima i start-up poslovnim konferencijama u Holandiji, Nemačkoj i Americi, gde želimo da se predstavimo. Naš dalji razvoj je uslovljen brzinom širenja prodajne mreže, kao i investiranja u kompaniju. Očekivanja su nam pozitivna s obzirom da je prodaja bicikala i elektro bicikala u stalnom porastu, i da su ovo zapravo jedina vozila na svetskom tržištu čija prodaja raste. Pored bicikala proizvodimo i tricikle i kvadricikle, a uskoro će se na ulicama Beograda pojaviti prava turistička atrakcija koja je izašla iz naše radionice. O tome ćemo pričati više uskoro... Sve ljubitelje bicikala pozivamo da nas prate na našoj Facebook stranici i Twitter profilu , gde mogu da se informišu o razvoju OnoBikes-a.

scena

Wooden Ambulance

The Hoods

Dead Lion

Ensh

Shizomantra

Ti

DEAD LION

Dušan Rončević - gitara, vokal | Žolt Kovač - bas gitara | Miloš Spalajković - bubnjevi

Dead Lion je projekat njujorško-beogradskog autora Dušana Rončevića. Kada se kaže projekat u muzičkom svetu, to označava nešto što bi moglo lako da postane bend. Možda je glavna razlika između benda i projekta u količini vremena koje učesnici posvećuju jednom ili drugom.

Dušan Rončević je ugledni njujorški neurohirurg i gitarista koji svaki slobodni momenat koristi da na svom Gibson Les Paulu pravi pesme koje će doneti u Beograd i snimiti sa drugarima.

Drugari koji učestvuju u projektu Dead Lion su basista Žolt Kovač (Jarboli) i bubnjar Miloš Spalajković (Daydream). Pesme koje predstavljamo snimljene su u studiju Ivana Petrovića, na 6. spratu Bigza početkom 2013. Pažljiviji pratioci prilika znaju da je autorski rad Duleta Rončevića već dugo unazad bila jedna od bolje čuvanih tajni beogradske rock scene, zato Dead Lion preti da postane ozbiljno ime možda interkontinentalnih razmera.



THE HOODS

The Hoods su rap'n'heavy bend nastao 2006 godine u Vršcu. Njihov muzički izraz izlazi iz okvira tipičnog za hip hop bend, i objedinjuje rap, funk, rock i drum'n'bass. The Hoods su: bubnjar Zoran Santrač, bas gitarista - Sretko Popov i rapperi Rade Opačić i Marko Ogrizović.

Nakon pobede na demo mastersu radija Beograd 202 godine 2011 u konkurenciji pretežno rock bendova, The Hoods su objavili singl i spot "Maćado Šljiva" koji im je doneo pojavljivanje na listama "Domaćica" MTV Adrije i "Gruvanje" RT Vojvodine. Aktuelni singl "Dobrodošao u kraj" nalazi se na radijskim top listama "Pop mašina" radija B92 i "Diskomer" radija Studio B.

Ensh

Ensh je pseudonim muzičara i producenta Milenka Vujoševića, koji živi i radi u podjednakoj meri u Torontu i u Beogradu. Nakon razlaza sa pop-punk bendom Lacerda s kojim je kao pevač obišao celi severnoamerički kontinent, Milenko je pokrenuo svoj samostalni elektro projekat. Poput svog autora, i pesme imaju dvostruki život: rađaju se u Beogradu i snimaju se u ovdašnjim studijima, zatim odlaze na miks i postprodukciju u Kanadu, gde nakon toga ulaze u standardne distributivne kanale.

SHIZOMANTRA

Božidar Milošević – bas gitara | Tica Milan – električna gitara | Kukolj Saša – električna gitara | Maksim Erbez - bubnjevi

Shizomantra je instrumentalni bend iz Banjaluke. Nastali su 2008, a bend čine muzičari iz banjalučkih bendova Revolt, Recall i Deer In The Headlights. U muzici ovog kvarteta mogu se prepoznati pravci poput, psihodelic rocka, postrockaa, stoner rocka i duba.

21.januara 2014.godine objavili su svoje prvo muzičko izdanje, live album snimljen u studiju ICBL Čajavec. Album je snimio i producirao Srđan Radaković.

TI

Ilija Duni i Trajče Nikolovski stoje iza beogradskog benda Ti, koju mnogi doživljavaju kao logični nastavak neprežaljenog sastava Petrol. Minimalni pop koji je bio obeležje estetike Petrola grupa Ti je dovela u još minimalniji oblik.

Grupa Ti je psihodelični pop duo iz Beograda koji čine Ilija Duni i Trajče Nikolovski. Obojica rodom iz Makedonije, upoznali su se u Beogradu, u zgradi BIGZa, i u leto 2012 osnovali su grupu Ti. Probe imaju u dnevnoj sobi Ilijinog stana, gde Trajče svira elektronski bubanj, Ilija gitaru i bas sintisajzer (nogama!), dok obojica pevaju.

Ilija je prethodno svirao u grupama Petrol i Meatmarket, a Trajče u bendovima White Noise in a White Room i Čistilište. Muzika grupe Ti obiluje pamtljivim i često sanjivim melodijama Dunijeve gitare, punim i prijatnim bas deonicama na sintu, sjajnim dvoglasima i jednostavnim hipnotičkim tekstovima. Trajčetovi ritmovi obuzimaju i stvaraju prijatnu atmosferu lenjeg kišnog popodneva provedenog sa suve strane prozora ili kasnog buđenja u danu bez mnogo obaveza.

Kontakt

direktor

Dejan Bošković


Glavni i odgovorni urednik

Vladimir Đurđić


Urednik sajta

Vladimir Krakov


redakcija

GLE - Gradski radar, Bulevar oslobodjenja 170, 11000 Beograd, Srbija

listaj GLE

GLE magazin na Fejsbuku