Da li ste razmišljali da umesto telefona, u ruku uzmete – reket za badminton?

Većina Srba kada pomisli na badminton ima u glavi sliku dece koja po dvorištu skaču sa tankim drveno-plastičnim reketima i jure “lopticu” (plastičnu, naravno) sa perima.

Ko kao mali nije igrao badminton? Ko se nije trudio da što duže održi “lopticu” u vazduhu? I ja sam imala nekoliko takvih, i uživali smo da igramo naše mečeve bez pobednika, a cilj je bio da partija traje što duže, a da lopta leti polako i ciljano do saigrača.

Ali, da li je to sve? Dečija igra poput lastiša koju nakon nekog vremena prerastemo?

Ne. Badminton je u svetu, zapravo, ozbiljan sport. Olimpijski sport koji je prvi put (ogledno) igran na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. U stalnom programu olimpijskih igara je od 1992, kada je u Barseloni počeo svoj “veliki” život.

Da navedem osnovna pravila, kako biste stvorili bolju sliku o samoj igri:

Badminton se (kako kaže Wikipedia) igra na označenom terenu na kojem se na sredini nalazi mreža. Teren je veličine 5,18×13,40 m (za singl) i 6,1×13,40 m (za parove). Mreža se nalazi na visini od 1,55 m.

Mečevi se odvijaju u pet kategorija: muški singl, ženski singl, muški parovi, ženski parovi, mešani parovi (baš kao mešoviti dubl u tenisu).

Meč se igra na dva dobijena gema, dakle u jednom meču maksimalno tri. Gem osvaja igrač (ili par) koji prvi dođe do 21 osvojenog poena, ali s barem dva poena razlike. Kod eventualnog rezultata 20:20 igra se sve dok jedna strane ne osvoji dva poena više od druge (npr. 25:23) ili dok jedna strana ne dođe do 30. Meč traje od 20 do 30 minuta, i ne postoje pauze. U velikim ligama meč može trajati i do sat vremena.

Sada, kada smo zaboravili plastične rekete i loptice, mogu da kažem da badminton uopšte nije jeftin sport. Ako želite da se njime bavite ozbiljno.

Osim što se mnogo putuje, jedan prosečan reket košta oko 100 evra. Često se desi da žice na njemu popucaju od jačine udarca, pa njihova zamena košta oko 600 dinara, i nema pravila koliko puta to može da se desi. Loptica je napravljena od 16 guščijih pera zabodenih u čep od plute i košta oko 2 evra. Može trajati i nekoliko mečeva ali često se desi da se i u jednom promeni nekoliko.

Lepota badmintona je što je to zaista sport za sve – “od sedam do 77” i što postoje i amaterske i profesionalne asocijacije.

Svako ko želi da igra, može, i dobrodošao je!

Na poslednjem turniru na kom sam nedavno bila u Sarajevu (a taj turnir je bio poslednje ovosezonsko okupljanje aktivnih igrača sa prostora bivše Jugoslavije) videla sam decu, parove, ljude srednjih dobi kao i  ljude sa invaliditetom koji uživaju u partijama.

FOTO: FB Sarajevo Badminton

Potreban je reket, loptica, osmeh i dobra volja i na terenu si!

Na turniru u Sarajevu o kom trenutno pišem bilo je oko 200 ljudi! Badminton je popularan i u našim krajevima, samo se o njemu malo piše i čuje, nažalost.

Najpopularniji je u Kini (logično, jer ona broji mnogo stanovnika), ali je izuzetno popularan u skandinavskim zemljama i tretiran je veoma ozbiljno.

Osim što je dostupan svakom, radi rekreacije ili potpune posvećenosti, na badmintonu se sklapaju sjajna prijateljstva. Ljudi iz bivše Jugoslavije se poznaju, druže, smeju i sreću često na turnirima. Sjajan način da pronađeš novog prijatelja! Ukoliko vas je ovaj tekst zainteresovao, badminton možete pronaći i igrati na više lokacija u Beogradu, a postoje udruženja i u Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu…

Badminton je sjajan sport za gubljenje kilograma: pun je okreta, istezanja, pritrčavanja, istrčavanja, saginjanja… Zato… Pronađite najbližu salu, pozajmite reket, i okušajte se! Za lopticu ne brinite, možete uzeti i onu amatersku od plastike! Sigurna sam da ćete se sjajno provesti, potrošiti višak energije i poneku kaloriju, a možda ću vas videti i na sledećem turniru!

Na kraju krajeva, ko zna: Možda neko vaš na nekim narednim olimpijskim igrama postane predstavnik naše zemlje!

Igrajte badminton!

Dajana Ristić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

18 Shares
Share18
Tweet
Pin
Share
Share