Zatvori

Beleške jedne Ane – besmrtna knjiga

Beleške jedne Ane – besmrtna knjiga

Postoje knjige koje „umru“ odmah nakon njihovog objavljivanja. Postoje knjige koje žive nekoliko godina. A postoje i one koje su – jednostavno – besmrtne.

Takvih ostvarenja ima u svim književnim žanrovima. Mnogo ih je u beletristici. Upravo jedno od tih besmrtnih, nezaboravnih ostvarenja je delo Mome Kapora, „Beleške jedne Ane“.

Prvi put objavljena 1972. godine, knjiga „Beleške jedne Ane“ bila je književni fenomen uz koji su odrastale generacije, a tako je i skoro pola veka kasnije, budući da će se u knjižarama uskoro naći treće Lagunino izdanje.

„Moja mama se zove Ana i ja sam Ana, ali Ana je u stvari on, moj otac. To je njegov način razmišljanja, to je ono što je osećao, sve što o životu znamo je tu, sve što je učio mene i sestru Jelenu“, rekla je Ana Kapor o ovoj knjizi.

„Sve je krenulo od ove iskrene knjige. Neke stvari su se promenile, ali one suštinske su ostale iste. Vreme je jedini sudija, ali mislim da je ova knjiga taj test položila“, istakla je ćerka jednog od naših najpoznatijih i najčitanijih književnika.

Književni kritičar Aleksandar Jerkov se zapitao šta nama knjiga koja je imala kultni kulturološki smisao znači gotovo pola veka kasnije.

„Momo Kapor je na jedan srećan način osetio duh vremena i progovorio iz svog ambijenta i savremenosti, to knjizi zauvek daje živost i književno-istorijski značaj. Momo je pomerio granice jednog izraza.“

U „Beleškama jedne Ane“ svet je posmatran iz ugla tinejdžerke, ispričan prepoznatljivim beogradskim žargonom i ilustrovan autorovom rukom. To je u isto vreme i duhovita ali i nemilosrdna analiza jednog vremena. Sam pisac je svojevremeno rekao da je u ovom romanu „iznosio mnogo opasnije stavove od onih koji su se mogli naći u disidentskoj literaturi“.

Neprikosnoveni hroničar beogradskog života pisao je jednostavno, ali originalno, stilom koji prija svima.

Akademski slikar Milan Tucović se razmišljajući o tome setio Kunderine „Nepodnošljive lakoće postojanja“, pa je Momino delo svrstao u „podnošljivu lakoću postojanja“, istakavši da je prkos glavne junakinje ove knjige remek-delo odnosa prema životu, filozofiji, veri…

„Od Mome se nije pojavio nijedan pisac koji piše tako lako, a da to njegovo ’lako’ traje i dan-danas. On divne stvari iz istorije umetnosti, filozofije, politike, vešto umetne u jedan spontan i lagan razgovor“, kaže Tucović i dodaje:

„Gledajući Kaporove ilustracije, opet neko bi rekao ’to je lako’, ali kad bi se prihvatio tuša i pera, pa iz daha jednom rukom sve to, shvatio bi da ne može ni da se približi najboljem slikaru među piscima i najčitanijem piscu među slikarima.“

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Ostavi komentar