Kada najveći glumački festival u našoj zemlji (Niški filmski susreti), počne vatrometom – to daje valjda notu glamura. Još kada se sa Niške tvrđave čuje ono “Kolege glumci, tvrđava je naša”, onda shvatite da se drži do tradicije.

Međutim, kada se nakon vatrometa, a pre projekcije prvog filma u takmičarskom programu suočite sa činjenicom da je nagradu Pavle Vuisić (za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu – op. aut)  dobija Radoš Bajić, onda vam ostane gorak ukus u ustima.

RADAŠIN I BESMRTNICI

Ako je Radoš Bajić zaista napravio izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu, da li mi možete nabrojati pet glavnih uloga koje je tumačio u našim filmskim ostvarenjima?

Ako je Radoš Bajić zaista napravio izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem filmu, kako to da do danas nije dobio nijednu (i ponovo – nijednu) nagradu svojih kolega ili stručnog žirija za najbolju glumu (ako izuzmemo onu iz 1992. kada je tumačio ulogu u filmu Dezerter i dve specijalne nagrade koje je dobio za glumu  u tandemu (???) sa partnerkom: 2008 i 2011)…

Ne, stvarno: Da li možete da nabrojite bilo koju ozbiljnu filmsku ulogu pomenutog “istaknutog umetnika”?

Ne možete, naravno. Zato što ih – u suštini – nema.

Dalibor (u Partizanskoj eskadrili)? Nedeljko Čabrilović (u Sarajevskom atentatu? Aleksa (u Dezerteru)? Nemojte, molim vas, da me nasmejavate: To su uloge u rangu amaterskih glumaca u bivšoj Jugoslaviji.

Ostaju samo Sekula i Radašin. Uloge koje su zaista – obeležile ovog srpskog glumca, reditelja i scenaristu, kog je do danas više puta nagradila SPC od njegovih kolega.

E, MOJA FILMSKA UMETNOSTI…

Ako ti je Sekula/Radašin/Radoš dobio nagradu velikana kao što je bio Pavle Vuisić (inače naturščik, nesuđeni novinar) onda… Onda u tebi, srpska kinematografijo, umetnosti nema.

A ako je Radoš/Radašin/Sekula dobio nagradu zbog “zasluga” ili zbog “zasluga” koje će tek da odradi (kao neki drugi – inače dobri glumci u Srbiji), onda u tebi, srpska kinematografijo, opet – umetnosti nema. Hups, pa to sam već rekao?

Doživeo sam i to: Čuo sam Radoša Bajića kako je sam izgovorio da je ušao u krug besmrtnih. O tempora, o mores… Radašine, ti li si?

Kako bilo: Sekula/Radašin/Radoš nečijom odlukom dobio je nagradu Pavle Vuisić. Imala je naša kinematografija i gorih blamova od tog.

Publici na Niškoj tvrđavi sinoć su prikazani filmovi Južni vetar i Granice, kiše, dok će večeras gledaoci biti u prilici da vide Izgrednike i ostvarenje Prokleti pas.

Danas, drugog dana Festivala, u “off” programu predstavljena je monografija naše filmske i pozorišne dive Svetlane Bojković, ali i sjajan dokumentarac Miljana Gogića Zatvorska molitva (AMG produkcija) koji je dobio tri nagrade festivala dokumentarnog filma svetskog ranga.

NA KRAJU

Ana Sofrenović, Bojana Maljević i Tihomir Stanić koji čine žiri ovogodišnjih Filmskih susreta imaće pune ruke posla da među filmovima koji će biti prikazani – izaberu najbolje.

Koliko pratim filmsku industriju – nijednu ulogu ne tumači Radoš Bajić. Srećom.

Aleksandar Bećić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

576 Shares
Share576
Tweet
Pin
Share
Share