Zatvori

Danska: Priča o zemlji o kojoj ne znamo ništa

Danska: Priča o zemlji o kojoj ne znamo ništa

PIŠE: Dajana Ristić

Danska. Šta zapravo znamo o njoj? Pa, otprilike samo ovo: Danska je kraljevina u Skandinaviji, nalazi se u Evropi i izlazi na Severno i Baltičko more. Zemlja Tuborga, Karlsberga i vikinga.

To je otprilike ono što svi znamo, i što je  zapravo informacija sa Vikipedije ili opšte obrazovanje.

Kao neko ko je odnedavno povezan sa Danskom na višem nivou i kao turista, potrudiću se da napišem tekst o onome što ne znamo, o onome što mislimo da znamo i ono što moramo da znamo kada spomenemo ovu državu.

Kada pogledate kartu sveta, Danska je zaista mala država, zar ne? Ali verovatno niste znali da je u stvari druga po veličini država na svetu, jer ceo Grenland pripada Danskoj! Fascinantno.

Odrasla sam uz priče (kao i većina mojih vršnjaka) – istina je, imaju odlične plate, ali rade po ceo dan, ne druže se, hladni su, NE ZNAJU DA ŽIVE.

Gluposti… Čak i u gradiću (3000 ljudi) koji sam ja posetila ima više mesta za zabavu i opuštanje, nego u Zrenjaninu, odakle sada pišem, gde ima (oko) 130.000!

Sport im je veoma važan, i grad koji sam spomenula ima ogromnu sportsku halu, a kada je sunčan dan, bilo selo ili Kopenhagen, više je bicikli nego automobila na ulici!

U Danskoj sam prvi put videla mobilne kuće – prikolice.

Unutra izgledaju kao luksuzna garsonjera sa bračnim krevetom, stolom, malom kuhinjom I kupatilom (ispred naravno postave šator, pa uživaju u njemu i ispred njega).

Nazvala sam ih takođe “prikolice” iako su daleko od toga jer se prikače za automobil i tako mogu da putuju i budu na više mesta po malo.

I naravno, Danska je puna mesta za takve vrste kampovanja, gde su hiljade i hiljade ljudi sa decom i kućnim ljubimcima. To su ogromni zeleni prostori, gde se naravno nalaze i toaleti, pa čak i bazeni! Ovde je priloženo nekoliko fotografija, ali mislim da je potrebno provesti makar jedno popodne na tom mestu da bi se shvatilo koliko je opuštajuće a u isto vreme uzbudljivo “danski” kampovati.

Što se saobraćaja tiče, ispričaću vam anegdotu koja će opisati razliku u saobraćaju kod nas i „kod njih“. 

Naime, verenik i ja se naravno često vozimo u Beogradu i ta vožnja protekne tako što on psuje na sva tri jezika koje koristimo (srpski, danski i engleski).

Ljudi u Srbiji su sebični kada voze i to moramo da priznamo. No, sedeli smo u Danskoj i putovali kod nekih prijatelja i ja sam odjednom uzviknula: “Pa ti ne psuješ. Već dvadeset minuta se vozimo u tišini.” I zaista, iako je autoput bio ogroman, bilo je mnogo mnogo kola, nije postojalo one nervoze, ljutih pogleda kod vozača, jer je svako vozio pristojno i poštovao druga vozila, odnosno njihove vozače.

Izdvojila sam samo nekoliko stvari u vez isa Danskom da bih napisala članak – a ne roman.

NJIHOV DRŽAVNI SISTEM JE SKORO IDEALAN

Obrazovanje je besplatno (odnosno, dobijaš novac zato što se školuješ – oko 800 evra), svi plaćaju takse pa su im bolnice, i sve ustanove u savršenom balansu, ne muče se mnogo sa politikom, jer im je u príncipe 95% državnog fonda zaštićeno Ustavom, a samo 5 posto mogu “koristiti” ljudi si na vlasti.

Razmišljaju dugoročno, od solarne energije, o kojoj ću malo kasnije, jer je jedna od top tri mojih omiljenih stvari u vezi Danske zajedno sa reciklažom, pa zaslužuje poseban odeljak, do sporta.

Sport je besplatan, ljudi volontirau kao treneri i sva deca imaju mogućnost da se bave sportom bez plaćanja suludih članarina i oprema. Samim tim su zdravstveni troškovi niže – jer se 90% Danaca bavi sportom i samim tim čuva zdravlje.

KULIRAJ, RECIKLIRAJ I KORISTI PRIRODNU ENERGIJU

Kao što rekoh, ljudi razmišljaju dugoročno, tako da gotovo svaka kuća ima solarnu ploču na krovu, koja naravno nije jeftina ali se kroz nekoliko godina otplati a zatim… Samo ću reći da u kući u kojoj sam odsela, srednje veličine, mesečno plaćaju oko 1 evro (jedan evro) struju i toplu vodu,  tako da ne samo da čuvaju majku prirodu, već se gotovo besplatno greju i kupaju!

Tu su naravno i “plantaže” solarnih ploča koje snabdevaju gradove strujom, kao i mnoštvo vetrenjača.

Srbija u proseku ima više sunčanih dana u Danskoj, ali nikada nisam primetila solarnu ploču na nekoj građevini, a kamoli “plantaže” istih! Šteta!

Takođe, konstantno rade na tome da koriste što više prirodne energije, pa su pre nekoliko godina čak osmislili kako i da sačuvaju tu sunčevu energiju kada im u toku dana nije potrebna, pa da je koriste tokom kišnih dana kada sunca nema. Neka od mojih prvih saznanja su bila gotovo naučno fantastična!

Reciklaža je takođe jedna od divnih stvari o kojoj Danci jako vode računa, ni u jednom dvorištu nećete videti samo jednu kantu za smeće, a o javnim mestima ni da ne pričam. To je sjajno – ali postoji nešto još neobičnije (za nas) i stvarno stvarno KUL, plastične boce, konzerve možeš odneti u supermarket i postoji mašina gde ubaciš to đubre, i odlučiš da li želiš novac (nekoliko procenata od novog produkta) ili da pritisneš dugme “DONIRAJ”.

I NA KRAJU – VEROVALI ILI NE – GROBLJA

Ogromna su, prelepa, čista, cvetna i ljudi ih koriste kao parkove. U kapeli se čak održavaju i muzička ili pozorišna dešavanja.

Nikada nisam videla lep park u Srbiji poput prosečnog groblja u nekom danskom gradu. Ljudi šetaju, sede na klupicama i jedu sladoled, voze bicikle i organizuju piknike.

Zaista mislim da je sjajno slaviti život i toliko toliko mnogo uživati u prirodi koliko Danci to rade gde god im se pruži prilika.

Moj verenik mi je omogućio da upoznam Dansku. Zato na kraju ovog teksta imam potrebu i želju da njemu, koji je rođen i odrastao u Danskoj a već sedam godina živi u Beogradu – postavim dva pitanja:

ČEMU DANSKA MOŽE DA NAUČI SRBE?

Tokom boravka ovde primetio sam koliko je sam sistem loš, organizacija, papirologija… Smatram da vam je vlada u haosu.

Međutim, primetio sam da Srbi na to mnogo i nemaju uticaja, ali bi trebalo da čiste za sobom – zbog sebe, čak iako je kanti za đubre nedovoljno, i možda je malo dosadno nositi đubre sa sobom, to lako može postati navika.

Srbija je divna zemlja koja bi bila mnogo lepša kada bi njeni građani više pazili na nju.

Takođe, smatram da biste trebali uvesti volontiranje, iako su plate manje, pa samim tim slobodno vreme koristite za neku dodatnu zaradu, ili su vam poslovi teški, ali ponekad čak i par sati volonterskog rada nedeljno može napraviti veliku razliku: ukoliko bi veliki procenat Srba to usvojio kao nešto prirodno i poželjno.

ŠTA JE ONO ŠTO BI IZ SRBIJE BILO FANTASTIČNO PRENETI U DANSKU? 

Srbi vole da budu van kuće, da uživaju sa društvom, ispijaju kafe i ne sputava ih kakvo je vreme napolju i da li je suviše rano ili kasno. Sviđa mi se vaša spontanost, i neka vrsta hrabrosti da probate nove stvari, od hrane do aktivnosti.

Takođe ste veoma bliski sa vašim poznanicima i način na koji pomažete ili jednostavno uveseljavate jedni druge je sjajan.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

2KOMENTARI
  • Postavio DEJAN J.

    Bravo dajanice :)

    / Odgovori
  • Postavio ZnatIzeljna

    Da li je ovo napisala autorka zbirke “ponoć”? Sjajan tekst, bilo biblepo da smo u mogucnosti da je “vidimo” redovnije!

    / Odgovori

Ostavi komentar