Zatvori

Dreambirds: This Dream Will Never End

Dreambirds: This Dream Will Never End

PIŠE: Vladimir Krakov 

Dugo očekivani prvi album beogradskog sastava Dreambirds ispao je iz sanki Deda Mraza poslednjih dana 2018 godine, da obraduje ljubitelje indie zvuka i useli se naprečac u vrhove godišnjih lista najboljih domaćih i regionalnih muzičkih izdanja u protekloj rotaciji naše planete oko Sunca.

Dreambirds su nepoznanica velikoj većini čak i najupućenijih pratilaca nezavisne muzičke scene. Ovi momci i devojke iznenađuju muzičkom elokvencijom, sviračkim i pevačkim kvalitetom, snažnim autorskim pečatom kako u kompozitorskom domenu, pažljivo izgrađenim harmonijama koje se razvijaju u začudnim ali skladnim tokovima, tako i u tekstovima visoke pesničke vrednosti.

Ipak, najveće iznenađenje vezano za ovaj bend je njegova zapanjujuća sličnost sa zvukom i estetikom Jeffa Buckleya. Već boja glasa frontmena Kristijana Hekelja, kao i manir pevanja sa čestim vokalizacijskim skokovima u visoke note, značajno podsećaju na prerano preminulog Buckleya juniora.

U ovom slučaju nije reč o slepom kopiranju ni epigonstvu, već o tome da su Dreambirds svojim senzibilitetom prišli najbliže što se može prići velikom prethodniku, a ipak ostali svoji i nastavili da hodaju sličnim stazama kreativnosti kuda bi se i Jeff Buckley verovatno kretao da je poživeo još koju deceniju.

U postmodernim estetikama to je postalo legitiman stvaralački postupak – setimo se The Black Crowes i njihove saobraznosti sa zvukom The Rolling Stones, ili zalutalog beogradskog jednojajčanog blizanca The Beatles, sastava The Rubber Soul Project. Svako ko želi danas ima pravo da stvori još jedno delo svog omiljenog umetnika, ako za to ima dovoljno talenta.

Elegični ton albuma traje kroz svih osam numera bez promene, a neobičnošću se izdvajaju čarobna “Nurse’s Song”, snažna “Tonight” i epsko-lirska “A Dream”, sa uglazbljenom istoimenom pesmom Williama Blakea. Kristijan Hekelj se na ovom albumu predstavlja kao autor, ali i kao fantastičan gitarista koji ne troši energiju na uobičajene blues-rock solaže već stvara harmonične gitarske aranžmane poput Jeffa Buckleya ili Johnnyja Marra, i ništa manje sjajan pevač naglašene izražajnosti.

Za njim nimalo ne zaostaje po učinku ni najbolji srpski bubnjar mlađe generacije, Mladen Radovanović, koga Dreambirds dele sa bendovima The Mothership Orchestra i Kristali, iako su Dreambirds njegov matični bend. Ako se složimo sa izrekom da je jedan bend dobar onoliko koliko je dobar njegov bubnjar, Dreambirds su prvoklasan bend.

Kao debitantsko izdanje, ovaj album ipak pati od poneke zvučne nedorečenosti i na momente teži aranžmanskom rasplinjavanju, ali to su razumljive dečije bolesti koje će Dreambirds sigurno preboleti i izaći iz njih jači i zdraviji. Jedna od njih je pesma “Sparkle Like Laska” sa citatom refrena “Love will tear us apart” sastava Joy Division, otpevanim na Hekeljevom maternjem slovačkom jeziku – kao da je i to opšte mesto dark wavea bilo potrebno jednom već žanrovski definisanom albumu.

No opšti utisak koji ovo ostvarenje ostavlja govori nam da je alternativna muzička scena dobila značajno novo ime koje leti i sanja.

Ocena 4.5/5

 

 

 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Deca loših muzičara, kultni bend devedesetih godina

Kao uvertiru za novi album koj

RAZGOVARAO: Milan Popović Goran Šobić Sirano, menadžer više rock be

1KOMENTARI
  • Postavio mladja

    prelepo! hvala!

    / Odgovori

Ostavi komentar