Zatvori

Dva hroničara starog Beograda pred savremenom književnom publikom

Dva hroničara starog Beograda pred savremenom književnom publikom

Kako je bilo živeti u nekedašnjem Beogradu? Kakvi su bili ljudi, svakodnevica, ljubav i moda? Mnogi željno tragaju za odgovorima na pitanja o idealizovanoj prošlosti u prestolnici, a odgovore daju filmovi, serije, odnosno njihovi autori koji iz sadašnjosti pokušavaju da rekonstruišu život i duh grada. A šta je sa savremenicima? Zaboravili smo ih ih i zapostavili. Malo ko zna da je pesnik Vojislav Ilić imao brata Dragutina Ilića, proznog pisca koji je pored naučno-fantastične drame,  istorijskog romana Hadži Đera, napisao i jedan neverovatan roman (i redak  dokument) o životu Cincara u starom Beogradu, o čemu se opet ne zna: roman Hadži Diša. U pitanju je priča u kojoj uspešni trgovac sanja da bude prihvaćen od strane grčko – cincarske zajednice u gradu, ženi se lepoticom, udovicom cincarskog porekla, a zatim mu se život dodatno komplikuje… To je istovremeno ljubavna priča, storija o karakterima ali i neverovatna zabeleška o životu i mentalitetu Cincara koji gotovo nikoga nisu primali u svoje krugove…

Drugi zaboravljeni hroničar beogradski je Branimir Ćosić, autor koji  je tokom svog kratkog života uspeo da stvori samo nekoliko dela ali vrlo upečatljivih i značajnih. On u romanu Pokošeno polje prikazuje Veliki, dakle Prvi svetski rat u samom gradu, bombardovanja, pokušaje bega, a sve to iz vizure dečaka koji je njegov alterego. U drugom delu istog romana prikazan je međuratni Beograd, sasvim nalik na današnji – grad u kome vladaju korupcija, sila sumnjivih a bogatih industrijalaca, razuzdanost i bahatost bogataške dece.

Pored toga Branimir je napisao i roman Dva carstva – delo o borbi tela i duše, materijalnog i spiritualnog, dobra i zla, a opet sve u duhu međuratnog doba. U osnovi je velika ljubav između glavnog junaka Srbe Mijuškovića, tipičnog predstavnika „zlatne mladeži“, i Radmile Karamarković, supruge arhitekte Miloša, stopostotnog ratnog invalida. U pitanju je intelektualističko i misticističko razmatranje pitanja dobra i zla, materijalnog i duhovnog. Sam pisac nakon nekog vremena priznao je da ga je ovaj roman doveo u ćorsokak i da više ne veruje sasvim u ideje koje je u njemu izneo.

Zbirka priča Kao protekle vode obuhvata njegova zrelija ostvarenja kraće forme u kojima opet posmatramo mlade ljude i njihove sudbine, dakle život i odnose tih dvadesetih i tridesetih dvadesetog veka. Raskrstio je sa misticizmom i prikazao realan život predratnih proletera, ispunjen mučnom borbom i teškim stradanjima.

Svi pomenuti naslovi godinama nisu reizdavani, stari primerci knjiga u bibliotekama pohabani su i na ivici upotrebljivosti  a imena ovih autora danas gotovo zaboravljena. Reizdavanje ovih dela i pisaca predstavlja jedini način da se vredne knjige vrate na  našu scenu i u kulturnu baštinu, a kada su u pitanju Dragutin Ilić i Branimir Ćosić, ponovno izdavanje njihovi romana i priča vredan je doprinos za razumevanje naše prošlosti i Beograda u prohujalim vremenima.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Nastavak „Prometejevog dnevnika” nema nijednu manu karakterističnu za druge delove nekog serija

Radnja romana „Nemoć” smeštena je u dva vremenska razdoblja. Jedan deo u sedamdesetim i osamde

Devojčica se zove Eva, anđeo čuvar zove se Ave, a crni anđeo zove se Vea. Ave je čuvao Evu, Vea

Ostavi komentar