Zatvori

EMINA NEDELJKOVIĆ

5.0 / 5

EMINA NEDELJKOVIĆ

2.034K
5

Diplomirala si psihologiju, da li kod nas ima dovoljno stručnog osoblja na tom polju, i da li bi pre radila sa odraslima ili decom?

– Ostavila sam ovo pitanje samo da bih rekla da grešiš I ne slušaš svoje modele, mora I tebi neka mana da se nađe! Završila sam andragogiju, samim tim posao mi je da radim sa odraslima. Ima dovoljno stručnjaka, ali nas nažalost niko ne prepoznaje.

OK moja greška andragog si i trenutno tražiš posao, u svetu je to verovatno unosna profesija,  a kako je kod nas?

– I kod nas može bti unosna ako imaš sreće da nađeš posao u profesiji, što je veoma retko. Uglavnom nas menjaju psiholozima, pravnicima, ekonomistima, pa ih naknadno uče i usavršavaju.

Igrom slučaja si postala model, da li si sebe ikada zamišljala u toj ulozi ili je ovo bilo potpuno spontano?

– Iskreno, nikada nisam imala takve preferencije. Uvek sam mislila da treba da učim, da budem elokventna, da vežbam mozak, lepota je nešto što stoji samo za sebe, da ne kažem per se. Mada, u poslednje vreme shvatam da je bitnije biti lep nego obrazovan, ako si žena, naravno.

Da li si pre nego što si pristala na photoshooting napravila „profil“ mene kao fotografa?

– Čudo je šta sve može da se sazna o čoveku samo na osnovu njegovog fb profila! A ti si veoma aktivan na društvenim mrežama, pa sam brzo mogla da dođem do nekih grubih zaključaka , ali dovoljnih da pristanem da me fotka totalno nepoznat čovek koji voli ženske čarape više od svake žene koju poznajem!

Posle shootinga da li se potvrdila tvoja analiza?

– Ponosno mogu da kažem da jeste, i da što smo se više fotkali, više sam te procenjivala, priznajem i stekla poverenje, mada se negde duboko u sebi i dalje nadam da ćeš mi jednog dana reći “e prodavao sam tvoje fotke, evo ti procenat” (D.K. – nema šanse)

Danas je manje-više svakakvo ponašanje postalo uobičajeno, za sve postoji neki sindrom, opravdanje, bolest, pa da li je to zaista tako?

– Psiholozi bi rekli da svako ima neku mentalnu problematiku I kategorizovali vrlo brzo. Zato nisam studirala psihologiju, jer automatski stavlja ljude u unapred određene kalupe i kaetgorije. Postoji trend, koji smo pokupili sa zapada, da ljudi idu kod psihologa, ili da neraspoloženje odmah pripisuju depresiji, a raspoloženje maniji, što je i dobro i loše. Dobro je što više nije sramota ići kod psihijatra/psihologa, ali nije dobro što su nam se kako ti kažeš sindromi ustalili i postali opravdanje i izgovor. Depresija je reč koja se najviše čuje u poslenjih par godina, ljudi su prihvatili, prigrlili taj pojam i postaju takvi. Nije svako raspoloženje alarmantno, niti svi imamamo neku tamo F dijagnozu. Delimo samo jednu dijagnozu, sa kojom se različito borimo, a to je život.

Usvojila si preslatku malu macu, šta to tebi govori o sebi?

– Moram grohotom da se nasmejem! U tim sam godinama, počinjem da razmišljam o porodici, o deci, pa sam uzela mačka kao probu. Nije isto, ali opet odgovornost prema drugom živom biću je jako ozbiljna stvar. Ako uspem sa mačkićem, možda ću za par godina i sa decom!

Imaš li decka i kako je on reagovao na tvoje pojavljivanje u GLE magazinu?

– Prinuđena sam da ti odgovorim pitanjem: da li bi to pitanje postavio i muškom modelu? (D.K.- pa znas da ne fotkam muskarce)

Pišeš pesme u slobodno vreme. Gde nalaziš inspiraciju?

– Poezija je moja prva ljubav od koje želim da pobegnem, ali joj se uvek rado vratim. U svetu oko sebe, malo li je nepravde, tuge, besa i bola, mogle bi podeblje zbirke pesama da se pišu. Sreća i ljubav me nikada nisu inspirisale, verovatno zato što ih je premalo.

Kod nas mnogo toga nije rešeno kako treba i nije čudo sšo sve vise ljudi samo „pukne“ u određenom trenutku, da li je to je opšta pojava?

– Kod nas ništa nije rešeno niti će ikada. Ljudi “pucaju” na razne načine i toga će sve više biti. Živimo u nezdravom i neuređenom društvu, a pre svega nepravednom i siromašnom. Dosta ljudi oboli mentalno, ali nemojmo zanemariti ni smtronosne bolesti, sve više je raka, tumora, to je sve posledica ogronimh stresova i neizvesnosti u kojoj živimo. Mada , ja gajim neku nadu da će ove generacije koje nazivaju “milenijalcima” nešto promeniti, jer kod njih se najviše vidi zaraženost kapitalizmom i konzumerizmom, I to “sve, odmah i sada”, što ne smatram nužno lošim.

tekst i fotografije: Dušan B. Knežević

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

[vc_row][vc_column][vc_gallery interval="3" images="2567,2568,2569,2571,2572,2573,2570,2575,2574" im

[vc_row][vc_column][vc_gallery interval="3" images="2644,2645,2646,2647,2643,2648,2650,2649,2651,265

[vc_row][vc_column][vc_gallery interval="3" images="2236,2239,2237,2238,2240,2241,2243,2244,2245,224

Ostavi komentar