Zatvori

FANTOMSKA NIT

FANTOMSKA NIT

Naslov originala: Phantom Thread

Premijera: 19.1.2018.

Zemlja proizvodnje: SAD

Žanr: psihološka drama, romansa

Režiser: Paul Thomas Anderson

Uloge: Daniel Day-Lewis, Vicky Krieps, Lesley Manville

Muzika: Jonny Greenwood

Najavljen u glavnom programu ovogodišnjeg Festa, nominovan za čak šest nagrada Oskar, već osvojio trideset dve važne nagrade, uglavnom u SAD, i nominovan za još osamdeset sedam… “Fantomska nit” je umetnički film, formiran kao psihološka drama koji diše i živi u tradiciji čije ugaono kamenje je postavio Bergman. Kultni režiser umetničkih filmova, Paul Thomas Anderson (Boogie Nights, Magnolia, There Will Be Blood…) još jednom je pokazao da ume da pronikne u psihu ekscentričnih čudaka i dočara teskobu njiihovog bivstvovanja i patnju koju takve ličnosti, vođene isključivo svojom egocentričnom željom za samoostvarenjem, nanose svojim bližnjim. Ako se zadovoljavate time što ćete u jednom filmu doživeti svu dinamiku odnosa između narcisoidne sociopatske ličnosti i žene koja pokušava da takvu ličnost prihvati i voli, i ako vam je dovoljno da provedete sto trideset minuta u praćenju elegantnih, raskošnih i besprekorno filmičnih kadrova, “Fantomska nit” je film za vas.

Ako ste ipak ljubitelji priča koje imaju glavu i rep, u kojima je autor našao za shodno da vam objasni barem ono najosnovnije – karakterizaciju, ko je ko, zašto se desilo ono što se desilo, čime su motivisani izbori koje likovi prave i njihovi postupci, nemojte da trošite sto trideset minuta svog života na ovaj film. Jer scenario, iako je nagrađen kao najbolji originalni scenario u SAD još pre početka snimanja, puca po svim šavovima, i ostavlja film bez poente. Ako se držimo stare Čehovljeve smernice o pušci koja se nađe na sceni u prvom činu i koja mora da opali do kraja drame, u “Fantomskoj niti” prepoznaćemo više takvih pušaka koje nisu opalile: počevši od motiva berbe pečuraka i interesovanju glavne junakinje za raspoznavanje jestivih i otrovnih gljiva, što nagoveštava da će neko i biti otrovan, ili ne preterano smislenog pojavljivanja duha majke glavnog junaka, ako uopšte shvatite da je to njegova majka, koja kao da je zalutala iz Kusturicinog filma “Dom za vešanje”, u paketu sa venčanicom. Ali u ovom filmu se zapravo skoro ništa i ne dešava, mimo međusobne borbe tri snažne ličnosti – modnog kreatora Reynoldsa Woodcocka, njegove ljubavnice i kasnije supruge Alme, i njegove sestre Cyril – za sopstvenu verziju sreće. U toj borbi, najlošije prolazi Alma, uljez iz radničke klase, koju je aristokrata Woodcock “regrutovao” za svoju muzu i ljubavnicu, uz čelična ograničenja koliko bliskosti je dopušteno i gde je čije mesto u društvenoj hijerarhiji. “Ako ti se ne dopada, možeš i da odjebeš i vratiš se tamo odakle sam te pokupio (get the fuck off to where I picked you up from)”, izgovara Woodcock u trenutku kada je Alma pokušala da prekoči granicu.

Woodcock prečesto koristi F reč za jednog aristokratu i džentlmena, što je zapravo ključ za dešifrovanje jednog postupka karakterističnog za postmoderni scenario: scenografija i kostimografija nas zavaravaju da se radnja dešava u Londonu pedesetih godina 20. veka, ali glavni junak je u potpunosti čovek druge decenije 21. veka, od frizure do arogancije i hipsterske krize identiteta. Daniel Day-Lewis, koji je ponovo i diskutabilno najavio ovo kao svoju poslednju ulogu, i time dodao još tasova na vagu nominacije za Oskara za glavnu mušku ulogu, uverljivo dočarava ovog arogantnog čudaka i njegovu zarobljenost u lavirintu sopstvenih pravila. I ostale uloge su odigrane u rasponu od korektnog (Vicky Krieps u ulozi Alme) do upečatljivog (Lesley Manville u ulozi Cyril Woodcock, Gina McKee ulozi grofice Harding…) a muzika koju je potpisao Johny Greenwood (Radiohead) donela je još jednu nominaciju za Oskara ovom filmu.

Pored mnogobrojnih i neospornih kvaliteta koje ovaj film ima, iz bioskopske sale izaći ćete sa utiskom da ste, da se poslužim sportskim žargonom, odgledali igru u kojoj je bilo mnogo lepih poteza, ali je rezultat ostao nerešen – 0:0.

Ocena: 3/5

 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Da li možete zamisliti da Džejms Bond naprasno u 26. ili 27. delu franšize naprasno postane Džej

Svaki put kada u Beograd dođe neko ozbiljno lice svetskog filma, na sve strane sevaju blicevi. Naro

Oni Tomila, mladi finski glumackoji je svetsku slavu stekao snimajući film Big Game sa Semjuelom L.

Ostavi komentar