Zatvori

Femi Kuti & The Positive Force

5.0 / 5

Femi Kuti & The Positive Force

432
5

Femi Kuti & The Positive Force @ Bašta SKC-a, Beograd, 12.07.2017

Ništa manje Beograd nije ni smeo da pruži Femi Kutiju nego prepunu baštu SKC-a – koncert je rasprodat pre podne na dan koncerta. Došao je borac za ljudska i manjinska prava, borac protiv nepravde i tlačenja, borac protiv siromaštva Femi Kuti. Njegov način borbe je muzika, baš kao što je to bio i način borbe njegovog oca Fele Anikulapo Kutija. Njihova familija Ransome – Kuti, veoma uticajna u Nigeriji, je pripadala višoj srednjoj klasi, bili su dobrostojeći sveštenici, nastavnici i lekari ali, oduvek su se borili za prosperitet, emancipaciju i edukaciju svog Yoruba naroda i drugih naroda Nigerije. Manje je poznato da je njihov vrlo blizak rođak književnik Wole Soyinka, prvi Afrikanac dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

 

 

Grupa The Positive Force broji dvanaest članova plus Femi Kuti. Samo izlazak na binu trajao je bar pet minuta i to po sekcijama. Prvo je izašao “core” bend – gitara, bas, klavijature, bubanj i udaraljke, ukupno pet ljudi, koji su odmah počeli sa svirkom. Zatim ulazi duvačka sekcija, optrčava jedan krug po sceni pa se i ona uključuje u svirku. Sledeće su na redu tri igračice i prateća vokala – bez njih šou ne bi bio isti! Dakle, stvar se zahuktava, dinamika raste, afrobeat koji je izmislio njegov otac Fela dobija svoje konture. I na kraju, kad sve već vri od pokreta i ritma, pojavljuje se i on – veliki Femi Kuti! Afrobeat koji Femi izvodi nije etnička muzika svirana autentičnim afričkim instrumentima. Ne. Instrumenti su zapadnjački, muzička potka je takođe zapadnjačka, nazvao bih je funk-jazz, čija melodija pevanja i vrlo naglašen ritam imaju očigledno afričko poreklo. Iako, instrument koji najviše daje afrički ton svirci, a to su udaraljke, svira naš čovek – Igor Vince. Interesantna je priča kako je Igor uopšte došao u priliku da bude punopravni član benda Femi Kutija (kao prvi belac kome je to uspelo kod bilo koga iz velike muzičke porodice Kuti), priča o ljubavi prema toj muzici, ali i hrabrosti, upornosti i snalažljivosti. Igor zaista maestralno barata svojim instrumentom. Neumorno, što šakama, što palicama, tokom celog koncerta, daje i menja ritam, počinje i završava pesme, Femi se pogledom najčešće obraća baš njemu, kao da su njih dvojica glavni ceremonijal majstori. Za to nije dovoljan samo muzički talenat, neophodna je i fizička snaga i dobra kondicija. I sve to sa osmehom koji tokom cele svirke ne silazi sa Igorovog lica!

 

 

A šta tek reći o Femiju! Njegov nastup je zaista impresivan – u jednom trenutku je odlični saksofonista (nedavno je oborio rekord u dužini sviranja tona – preko pedeset minuta bez prekida), pa politički aktivista, onda pevač, pa propovednik, čak i life-coach sa savetima za dobar seks u jednom trenutku. A tek kako igra – za čoveka od 55 godina neverovatno je brz i okretan, svojim vratolomijama par puta je srušio klavijature koje takođe svira (bile su na nesigurnom stalku). Femi je sa publikom ostvario izuzetno dobru komunikaciju – i između pesama, i u toku pesama, obraćao joj se šaljući antiglobalističke i antikapitalištičke poruke. Tražeći i zahtevajući veća prava za potlačene, diskriminisane, siromašne, za sve manjinske grupe. Podsetio me je u svom propovedništvu na Bob Marleyja koji je kroz drugu vrstu muzike, kroz reggae, propovedao potpuno iste stvar, skoro potpuno istim rečima. Deluje to pomalo naivno, idealistički, ali je vrlo dobro primljeno od publike u Beogradu. Recimo, pesma “Evil People” koja govori o moćnicima kojih, kako pesma kaže, ima svuda, u svakoj zemlji. Sve vreme mi je na pameti bilo da bi bilo pravedno da baš iz Afrike, kolevke čovečanstva, krene pokret obnove osnovnih ljudskih vrednosti koje, u savremenom materijalistički ustrojenom svetu, ubrzano nestaju. Da baš iz Afrike krene pokret ponovnog uspostavljanja veze sa prirodom koju je čovek, sluđen tehnološkim napretkom, skoro potpuno zapostavio. Familija Kuti, iako u poprilično neprijateljskom okruženju čak i u svojoj zemlji, već čitav vek radi na tome. Želimo joj da uspe!

 

 

Svirka je trajala puna dva sata i više, sa dva bisa od kojih onaj drugi, čini se, nije bio planiran. Naime, svetla su se upalila, počela je muzika sa razglasa, deo publike je počeo da napušta baštu SKC-a, izgledalo je da je koncert gotov. Međutim, veći deo publike je ostao na svojim mestima, aplaudirao i tražio još! Opšte oduševljenje je nastalo kada su muzičari, opet kao na početku, po sekcijama, počeli da izlaze na pozornicu. Kod Femi Kutija i The Positive Force bis ne može da traje kratko – samo da uđu i izađu treba im desetak minuta, tako da su publici pružili još dodatnih dvadesetak minuta uživanja. Dobar provod koji su mi Femi Kuti i njegov bend priuštili uverio me je da nije loše ponekad izaći iz fioke u koju čovek sam sebe stavi – koliko sam bio van svog standardnog koncertnog okruženja govori podatak da sam među dve hiljade ljudi koji su bili prisutni sreo jednog jedinog poznanika (pozdrav za Bojana Š.). Dakle, prijateljima sa koncerata amerikane i garažnog roka koje najčešće pohađam, poručujem da ponekad, čisto radi osveženja, odu i na neku drugačiju svirku. Da su te večeri bili u bašti SKC-a ne bi pogrešili!

 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Jedan od najzanimljivijih muzičara iz velike afričke države Gane, King Ayisoba će sa svoj

Osećanja slikana rečima Zbirka priča „Besani“ Gorana Stojičića (Ammonit

Piše: Dušan Majkić Jedna prava „Indie“ ekskurzija! Dobro je poznato da se u glav

Ostavi komentar