Zatvori

Goran Stojičić i Danil Harms

Goran Stojičić i Danil Harms

PIŠE: Aleksandar Bećić 

Ja, zapravo, zavidim Goranu Stojičiću. Ne na knjizi: Takve knjige bih se, da sam je napisao – užasnuo, zato što bi me zaista obuzela panika kad god bih pomislio kakvu obavezu tek sad imam pred čitaocima. A Goran Stojičić je ima: Prvo je napisao jedno remek delo (u vidu zbirke priča Besani), a onda i drugo remek delo u vidu netom predstavljenog romana Slučaj Danil Harms. 

Zavidim Goranu Stojičiću što je na Dan zaljubljenih (ili na dan Sv. Trifuna, kako vam drago) u Podgorici, a dan pre toga, dok smo se smrzavali i trpeli vetar u Srbiji, on gledao more iz Budve. Zavidim mu što je u prilici da se i na današnji dan voli sa svojim čitaocima. Zavidim mu što njegove promocije nikad nisu dosadne i uvek imaju nešto drugo, nešto novo, nešto neočekivano.

Ako ne računam (a nadam se da mi divni ljudi iz biblioteke u Lapovu neće zameriti) pretpremijernu promociju Stojičićevog drugog romana, Goran je do danas u Srbiji imao samo jednu veliku, uzbudljivu, ludu promociju punu ljubavi, pohvala i dobrih vibracija. Onu održanu u beogradskom klubu Polet.

I ne: Nemojte da se pitate kako je bilo na toj promociji jer će svaki (ali baš svaki) novinar da u tom slučaju uleti u onaj prokleti kliše „u prepunoj sali…“ i da situaciju opisuje dobro poznatim frazama. Ipak, mora se reći, pa makar bila i fraza: Bilo je nezaboravno. I mnogo ste pogrešili što niste došli na tu i takvu promociju.

Ne samo da ste bili u prilici da nabavite novu „must-have“ knjigu u izdanju kuće Ammonite Books, nego ste mogli i da dobijete autorov potpis i da čujete tog nenormalno normalnog čoveka koji je (a verujte mi, znam) 15 dana pred Sajam knjiga živeo u uverenju da će po drugi put objaviti knjigu priča, i da će ta knjiga priča nositi ime Slučaj Danil Harms.

A onda ga je otela Kreativnost lično (a možda i duh Danila Harmsa, ko će ga znati) i Goran je, spletom neviđenih životnih okolnosti zbirku priča u jednom mukotrpnom procesu pretvorio u knjigu. U roman. U romančinu na kom mu zavidim. I koga se plašim. Jer strašno je breme napisati ovu i ovakvu knjigu. Punu nadrealnosti i apsurdizma. Strašno je breme doživeti da ti čitalac (nebitno da li ga poznaješ ili ne) na društvenim mrežama napiše „Ja bih zaista živeo u tvom romanu“.

Slučaj Danil Harms je knjiga koju je (baš kao i Besane) grafički oblikovao Slavimir Stojanović Futro. On joj je dodao poseban život. Drugu, novu dimenziju. On je napravio roman u romanu svojim ilustracijama na način kako samo on to ume.

Neću vam, dragi čitatelji i čitateljke, prepričavati šta su o romanu zbog kog zavidim Goranu Stojičiću pričali mnogo mudriji, a meni dragi ljudi, čijim sam prijateljstvom nagrađen: Karlo Astrahan, Vlada Arsić ili Miomir Petrović. Neću vam prepričati ni šta je o ovoj knjizi rekao Dule Hedi Nedeljković, dobro poznati pisac kroz čija usta reč „bravo“ izrazito teško izlazi.

Samo ću vam reći da, ako kojim slučajem opet čujete da Goran Stojičić ima promociju svog romana, obavezno je posetite. Tek onda ćete shvatiti koliko je teško napisati ozbiljnu knjigu.

Slučaj Danil Harms je knjiga koju ćete čitati mnogo puta. To je knjiga od koje nećete moći da se tako lako odvojite. To je knjiga koju ćete nerado (ako i uopšte) pozajmljivati. To je knjiga koju ćete poželeti da poklonite, ali ćete se onda pitati da li oni kojima želite da poklonite Slučaj Danil Harms zapravo zaslužuju roman čiji je prvi tiraž već rasprodat.

Zavidim Goranu Stojičiću. I jedva čekam da otkrijem u koji još nenapisani svet ima nameru da nas odvede. Gorane! Ti si na potezu. 

 

NAPOMENA: Fotografije su preuzete sa Goranovog FB profila. Izvini, Stojičiću, telefon mi je crkao 🙁

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

SINOPSIS KRIMI-TRILERA Mesto dešavanja, Srbija. Vreme, današnjica. Radnja romana „Otpadnici

…Seks, špijunaža, tajne organizacije - Beograd, Prag, Kairo... osvežavajući novi pristup savre

Godina koju smo ostavili iza nas, 2018. u Ammonite Books-u se završila radno: U trenutku do

Ostavi komentar