Zatvori

Goran Stojičić: Ljubav kao suština svega

Goran Stojičić: Ljubav kao suština svega

Pisac, autor zbirke pripovedaka ‘Besani’, u intimnoj abecedi otkriva zašto još koristi reč ortak u svakodnevnom govoru, kako je san nekada značajniji od jave i zbog čega se pojedine zvezde mogu videti danju

a A kao početak, početak bilo čega. Nije važno ni da li je azbuka ili abeceda. Da li je broj 1, da li je A – nekako je isto. Početak.

b “Besani”, knjiga koju sam napisao i koja mi je promenila život, toliko da je i sam naslov postao moj novi nadimak.

c Cvijićeva ulica, mesto gde sam rođen, gde sam prohodao, šutnuo loptu prvi put, naučio da vozim bicikl. Moja prva sećanja potiču iz te ulice.

č Čitanje. Knjiga, rukopisa koji stižu u izdavačku kuću u kojoj radim, onoga što pišem. Čitanje ljudi, njihovih tajnih znakova, izraza lica. Čitanje svega što oči ugledaju.

ć Ćao, uobičajeni pozdrav koji se upotrebljava u najrazličitijim okolnostima. Kada se sretnu prijatelji, rodbina ili oni koji se jako vole; kada se razilaze nakratko, na duže ili – zauvek.

d Danil Harms, ruski pisac kojem sam posvetio svoju novu knjigu i koji je umnogome uticao na stil kojim pišem. Njegove “Slučajeve” otkrio sam u srednjoj školi, a evo ga uskoro u mojim Slučajevima.

dž Džuboks. Sećam ga se kao jednog od neobičnijih aparata iz detinjstva. Ubaciš novac, izabereš singl ploču, gledaš je kako putuje do mesta gde je čeka igla, a onda svi u lokalu slušaju tvoj izbor.

đ Đeram pijaca, mesto gde počinje moje kulinarstvo. Volim da kuvam. Poznajem prodavce sa svake tezge i zanimljivo mi je da pričam s njima.

e Eh, koliko sam puta u sebi to izgovorio nakon nekog sećanja koje je drugim izborom iz prošlosti moglo da izgleda sasvim drugačije.

f Film. Sedma umetnost koja mi je značajna kao i književnost. Mislim da sam više scenarista, reditelj i montažer svojih rečenica nego pisac, i da su mi pojedini filmovi bili veća inspiracija od knjiga.

g Gurman. Mogao bih da kažem da se tako osećam, iako ne izgledam kao neko koga bi nazvali na taj način. Hrana mi je veoma značajna u životu i uživam u njoj.

h Hedonizam. Težim ka potpunom zadovoljstvu koje je samo po sebi svrha. Da li ću ikada stići tamo? Ne verujem, ali makar težim.

i Istraživanje. Volim da istražujem najrazličitije stvari u svim mogućim pravcima. Ponekad iz čiste radoznalosti, a najradije kada pišem.

j Ja. Pokušavam da se klonim osoba koje skoro svaku svoju rečenicu započinju ovom ličnom zamenicom.

k Korektnost, jedna od ljudskih karakteristika koja je najviše devalvirala. Moguće je da će se za stotinak godina izgubiti i kao reč.

l Licemerje, dvoličnost, lažna ljubaznost. Ljudi koji obmanjuju, glumataju, prikriveno se prikazuju kao pošteni i iskreni. Mnogo ih je. Ne volim da su mi u blizini.

lj Ljubav kao suština svega. Nepresušna tema o kojoj pišem, koju živim, za koju bih i život dao. Sad, ovog trenutka.

m Muzika. Bez nje ne mogu. Gotovo da ne postoje situacije u kojima je ne slušam. Rekao bih, od rođenja.

n Nadahnuće. Neophodno je za rađanje umetničkog dela. Lako je imati mentalnu stvaralačku snagu kada je i ljubav tu. Nekome je potrebna melanholija. Meni ne.

nj Njen, da, biti njen, samo njen. Ništa mi više ne treba.

o Ortak, i dalje koristim tu reč. Za mene je ona nešto veće od prijatelja.

p Potaman. Stavljam dlanove pod tvoje tabane dok hodaš, da čistim koracima stigneš tamo gde te čekam, tamo gde ništa ukaljano nije. Budan sam noćima dok spavaš, čuvam stražu i ne dam spokojnim snovima da im se nešto desi. Hoću te nasmejanu i dok ne znaš za sebe. Ja ne spavam nikada, moj odmor si ti. Hranim te odabranim obrocima i brinem o svakom zalogaju. Želim te besmrtnu zbog besmrtnosti naše. Kupam te svojim suzama, isplakanim od sreće, i operem svaku poru na koži, da možeš da nas dišeš. Šijem ti odeću, znam svaku tvoju meru, u nanometar. I tom milijarditom delu tebe, ne dam ništa da ga žulja, ili da mu nešto bude veliko. Potaman. Sve potaman. A ja? Ja uživam u svojim lakim i jednostavnim obavezama. Zato sam i rođen.

r Razumevanje sebe, najbližih, ali i bilo kog. Suština.

s San. Nekada je značajniji od jave.

š Šlif, neophodno je imati ga.

t Tastatura. U neprestanom sam dodiru s njom.

u Umetnost, magija za stimulisanje čula, duha i uma.

v “Volim te kao što zelena boja voli plavu i žutu”, napisao sam u jednoj od svojih priča. Eto to, baš to.

z Zvezde su vidljive samo noću, ali ako pronađete svoju, pravu, moći ćete da je gledate i tokom dana.

ž Život (sa velikim “Ž”). Mislim da je najbolje da završim samo sa ovom jednom reči.

NAPOMENA: Intevju novinarke Tanje Nikolić, sa fotografijama Dalibora Danilovića i Jakova Simovića objavljujemo uz dozvolu menadžmenta magazina Gloria u integralnom obliku, bez izmena. 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Ostavi komentar