Zatvori

IN MEMORIAM – GRANT HART

5.0 / 5

IN MEMORIAM – GRANT HART

225
5

(ili „Uspomene matorog smederevskog pankera i prilozi za istoriju slušanja alternativnog roka u Srbiji“)

Negde početkom devedesetih, svojim reskim melodičnim zvukom i čudnim imenom, privukao me je bend Hüsker Dü (dadaistički nazvan po izvesnoj norveškoj društvenoj igri). Zvučalo je kao nekakav HC, ali ne onaj agresivni razbijački, nego emotivniji, a opet dovoljno bučan i destruktivan, taman za nas melanholične alternativce zaluđenike (u prevodu – pičkice). Bend se tad već raspao, a Grant Hart je uveliko prašio solo i s grupom Nova Mob, dok je drugi stub benda, Bob Moud, takođe nastupao pod svojim imenom ili kao lider nešto popularnijeg benda The Sugar.

Jedan od njihovih prvih EP-jeva Metal Circus nabavio sam od drugara Gileta, koji je sa svojom mnogobrojnom ekipom činio da Smederevo devedesetih bude bukvalno jedna od svetskih prestonica Straight/Edge i HC pokreta. Ubrzo me je Peca (još jedan legendarni smederevski panker i fanzinaš) povezao sa Sašom, dobrim čovekom iz Gnjilana, koji je posedovao pravo blago – kompletnu diskografiju benda Hüsker Dü, kao i volju da mi sve to snimi na kasete i pošalje poštom, kako se već komuniciralo u to pradavno fanzinaško doba. Kultna emisija na Radio Smederevu „Kradljivci zelenog yogurta“, koju sam godinama uređivao, od tog momenta nije mogla da prođe bez nekog od antihitova benda iz Minesote.

Za grupu sam prvi put čuo u legendarnoj TV emisiji „Garažni geto“ na Trećem kanalu (spotovi su se obavezno snimali na VHS) preko njihove frenetične obrade pionira „rikenbeker“ psihodelije, grupe The Byrds i pesme „Eight miles high“, čitao sam ponešto o njima u nezaobilaznom časopisu „Ritam“, a po koja pesma je mogla da se uhvati i preko Radija Studio B (emisija „U skvotu“) i Radio Politike („Još jedna kultna emisija“), B92 tada još nije dobacivao do Smedereva, a nešto ređe su ih puštali i na MTV-ju u emisijama „Alternative Nation“ i „120 Minutes“. Prvi EP-jevi su uglavnom zvučali previše HC za moj melanholično-vedri ukus, ali su mi zato New Day Rising, Flip Your Wig, Candy Apple Grey i ostale bravure bili više nego potaman.

Godine 1995. Grant Hart nastupa solo u Beogradu, što je bilo neverovatno, jer u to vreme, osim ludaka iz grupe The Prodigy koji su razvalili Halu sportova i KLF koji su palili pare na Trgu, apsolutno niko nije dolazio u Srbiju ni pod pretnjom batinama. I s obzirom da nisam uspeo da nađem društvo za odlazak na koncert, stavljam Hüsker Dü bedž kupljen ranije ispred SKC-a, sam sedam na bus iz Smedereva, i uz pomoć mape nalazim taj KST. Međutim, tamo me na ulazu dočekuju pet nabildovanih skinsa iz obezbeđenja uz podrugljivu informaciju da su karte odavno rasprodate i da nema šanse da se uđe. Uspem da nađem Zlatka koji je u to vreme bio glavni organizator koncerata u KST-u i kome sam iz entuzijazma reklamirao stotine dešavanja preko radija i organizovao prevoz na njih iz Smedereva. Ozari se kad me vide, jer sam uz mog drugara Miloša u Smederevu organizovao i mnoge koncerte domaćih alternativnih grupa kojima je Zlatko bio menadžer, ali kad ga upitah da me nekako ubaci na koncert, samo je nadmeno odmahnuo rukom i okrenuo mi leđa. Na kraju ipak (polu)trijumfalno uspem da uđem tako što sam rmpalijama na ulazu platio trostruku cenu karte, što mu dođe kao danas nekih 5000 dinara, a što mi je za tadašnju nemaštinu bilo nešto poput 250 evra, zbog čega sam posle koncerta bio primoran da pola noći stopiram i idem pešice do Smedereva preko sablasnog Boleča i Grocke.
I kreće prva pesma, morbidno-vesela „She Floated Away“, na 3K kasnije videh da su zumirali moj „Mirko i Slavko“ kačket koji sam oduševljeno njihao zrakom (i koji sam nakon dvadeset godina nošenja, od prvog osnovne, izgubio početkom 2000-tih jednog pijanog četvrtka u „Dolaru“). Sledili su nešto manje popularni Grantovi solo komadi, ali i najveći hitovi Hüsker Dü: „Diane“, „Green Eyes“, „Girl Who Lives on Heaven Hill“ (vrsta viskija), „I don’t Wanna Know if You are Lonely“, „Sorry Somehow“ i druge, koje su na odlično ozvučenoj akustari zvučale svemirski, što je pomalo čudilo, jer je Hart ipak bio bubnjar, a ne gitarista. To me je osokolilo da i sam do današnjih dana nastavim da lupam po tih šest žica koje su u mom slučaju retko zvučale tako puno i bistro.

Uključim jutros „Daška i Mlađu“ (internet radijski jutarnji program koji je 80% fenomenalan, genijalno duhovit, informativan i lekovit kao da sam ga ja pravio 🙂 sve dok u preostalih 20% jutra stari pankeri, levičari i antifašisti ne mutiraju u liberale, građane i sašajankovljeve svedoke, kada mi dođe da bacim kompjuter kroz prozor da se razbije u tisuću komada) i kažu juče preminuo Grant Hart, malo od kancera, a malo i od gudre, eh…

Iako se u komercijalnom i u smislu najšire popularnosti nikada nisu uzdigli iz senke kultnog benda, mora se priznati da su Hüskeri uz Dead Kennedys, The Pixies, The Smiths i Sonic Youth definitivno najbitnija grupa osamdesetih, koja je presudno uticala na kompletnu gitarsku scenu poslednjih trideset godina, a naročito na naš glavni porok iz tinejdžerskih dana, alternativu devedesetih.

Ivan Tobić

 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Ovogodišnji Balkan Tube Fest održava se 24. i 25. juna u Sava Centru u Beogradu. BTF –  Balk

22 - 29. oktobar 2017. godine Najznačajnija i najprestižnija književna manifestacija u jugoist

17. septembar, Kombank arena. Na najnovijoj turneji, Stingu se pridružuje tročlani bend koj

Ostavi komentar