Zatvori

Indirekt ekskurzija 2017

5.0 / 5

Indirekt ekskurzija 2017

500
5

Piše: Dušan Majkić

Jedna prava „Indie“ ekskurzija!

Dobro je poznato da se u glavi ozbiljnog poznavaoca muzike uvek vrzma ono pitanje kako da na najlepši način spoji zvuk sa odgovarajućom slikom. Ove godine, zvučne kockice sam sklopio u Istri.  Tačnije na petom muzičkom festivalu „Indirekt“ koji mi i posle nekoliko nedelja donosi miris borova i mora, iskrenog druženja i nove, sveže muzike. Da, u pitanju je jedna vrsta muzičke ekskurzije.Razglednica u koju staju najlepše tehnikolor fotografije, inspirativni murali, rakija u velikoj flaši za kiselu vodu, ultra šarmantno krstarenje kombijem bez klime i odgovarajući, sunčani, saundtrek.A da, zaboravio sam na ukulele!

 

 

Ne verujem nešto u vremenske prognoze, ali je početak našeg puta krenuo veoma razdragano i raspoloženo – idealnom letnjom temperaturom.Tako je bilo sve vreme dok smo svaki sat putovanja pretvarali u novu zabavu. Đole i Bole (neraskidivi tandem), devojke iz sastava Sofie from Seattle, momci koji čine duo Ti i ja. Bila je tu i imaginarna Marija a poneli smo i zloglasni „A.T.A. Karnet“. Zaista treba napomenuti kako nije bilo većeg zadržavanja na graničnim prelazima (što je jako važno za kombi bez klime), a overa gore pomenutog dokumenta prošla je bezbolno i iskusno (Ilija Duni – stari drumski vuk). Zapravo, krenuli smo tog istog dana (01.06.) kada je bilo i planirano otvaranje festivala Indirekt u Umagu, tako da je posada iz Beograda stigla direktno na tonsku probu posle nekih desetak sati drumskog filma. Naravno, onda je svako u toj užurbanoj situaciji bio i roudi i organizatori motivator… Mala pauza do koncerta Sofie from Seattle omogućila nam je da vidimo i smeštaj (a i lokaciju glavne bine) koji je bio udaljen nekih 5-6 kilometara od Umaga (Bole je tačno izmerio minutažu za sve pešake koji žele da se odvaže na ovo pešačenje). Muškom delu ekipe je pripao, sad već, čuveni Bungalov Z4, dok su devojke odsele u drugom delu tog melanholično/šumovitog kampa „Veli Jože“ u Savudriji. Pozdravili smo se sa ekipom organizatora,sreli sa drugim delom srpske posade (slikarka Marija Šević i novinar Radio Bruškina Bojan Lalović),u dahu saznali kako je Veli Jože bio pravi pravcati div iz davnina, a sa Vedranom i Striborom  sam se, u roku od jednog minuta, dogovorio kako ćemo obavezno odigrati fudbalsku utakmicu veterana. Slalom kroz kuhinju, provara ćevapa pa brzo nazad u Umag! Niko nije išao peške.

 

 

Veče je bilo prelepo.Pravo morsko, što se posebno dopalo ekipi koja dolazi iz zemlje bez mora.A sva ta moja impresija perfektno je bila prelivena najfinijim zvucima pesama koje je interpretirao sastav Sofie from Seattle. Vesela lica, uredno poređana na zgodnim tribinama idejno su odgovarala „ženskom“ vajbu sa nevidljive ulične bine. Krhka kombinacija popa i svakakvih „Noir“ upliva izlazila jekroz mikrofone i gitarska pojačala podvučena sanjivim četvoroglasom kog čine Ivana, Milica, Đurđa i Aleksandra (Marija). To malo parče Umaga je, zapravo, bila njihovaidealna scenografija. E, onda se crno vino još bolje uklopilo u veselje i pokazalo nam put do punkta br 2 (bar Buoni Amici) na kojem je nastaviljeno druženje i festivalski program. U tom prelepom mestu, čija je bašta nameštena tik do mora, otkrio sam nekoliko vrhunskih „Craft“ piva. U pitanju je bio IPA duo: Barba i Nova runda (i jako lepe čaše). Novih runda je bilo svakako.Veselo društvo (i dalje pišem u tom duhu letnjih ekskurzija), a posebno ženski deo ekipe, uživao je u nastupu zagrebačke minimal tehno/guitar pop ambijentalne grupe NT Wave w Fen. To je još jedan moćan muzički duo čiji je zvučni zid sastavljen od lupova i jasno usinhronovanih pedala kog poletno nosi glas pevačice Fen. Njihov je nastup kulminirao u pravu malu ali žestoku žurku iskonskih ritmova plesne atmosfere  i tako obojio prvo festivalsko veče, a svima nama predstavio sjajni putokaz ka drugom danu.

 

 

02.06.

Mora da sam puno hvalio smeštaj kada mi se isti obio o glavu.Zapravo, za moje prvo nespavanje u hladu borova i mirisa tople lamperije bio je zadužen hrkački orkestar otkrivenih (možda su bili i pokriveni) talenata. Ona situacija kada ni slušalice ne pomažu u agoniji muške kakofonije. Da sad ne imenujem horo(r)vođe, tog jutra sam čvrsto odlučio kako moram realizovati čuvenu rokadu „Z3 za Z4“ mada mi nije bio poznat takav događaj i ishod u modernom sportu. Na sreću, sve je bilo sređeno zahvaljujući pravim kontaktima, tako da sam se dokopao novog ležaja na sprat kao kralj Artur svetog grala. Čak mi je i moj donji cimer, Bojan Lalić, potvrdio kako nema izlete u hrkačke tonove! E, pošto sam sredio duševni mir, ostatak dana je prošao u očekivanom druženju, upoznavanju terena i proverom morske obale. More je bilo idealno, a o njemu ću pisati malko kasnije. Vreme smo iskoristili i da posetimo najšarmantniji kafić u Istri, pravi mali barski raj pod imenom „YoYo“. Malo rakije od lešnika, malo odgovarajuće muzike, osmeha i gostoprimstva drage gazdarice Tanje obrnulo je onaj logo kafane u našoj glavi tako da smo u Veli Jože stigli sa uzvisima „oH oH“! Bina je bila upakovana kao poklon i čekala je da na nju kroče neka mlada i zanimljiva iimena. Zaboravih reći. Najsjajnija stvar je u tome što je cela atmosfera festivala Indirekt bilaneverovatno ugodna, tako da je večernji muzički program predstavljao pravu krunu sunčanih dana i pocrvenele kože. Negde oko 20h otvoren je program zvucima pesama mladog slovenačkog kantautora Jakoba Kobala, prvoborca indiefolk pravca. Iako ima bend, Jakob se ovoga puta predstavio samo u kombinaciji sa bubnjem i upravo ga je to, nekako, ogolilo na bini. Dručačije je kada iza i pord sebe imaš i ostale muzičare. Ovako se mladi Kobal slabo razumeo dok je stidljivo, između pesama, pokušavao da ostvari kontakt preko četvrtog zida.Polučasovni nastup je protekao veoma melodično i u tom „down“ ritmu akustične gitare. Sledeća se na stejdž popela mlada italijanka koja nastupa pod imenom Giungla. Upoznao sam se sa ovim lepim glasom zahvaljujući prošlogodišnjem singlu „Sand“, ali moram priznati da su me ostale kompozicije pomalo udaljile od prvobitnog entuzijazma. Dakle, u pitanju je bila mešavina pop-noise skica propraćenih ritam mašinom dok me glas, ovog puta, sve vreme podsećao na onog nesrećnika sa plačnom intonacijom iz grupe Placebo. Sve u svemu, bilo mi je malo zamorno biti u toj podražavajućoj atmosferi tako da sam ostatak svirke iskoristio kao bi uživao u razno-raznoj ponudi domaće radinosti u okviru štanda koji se nalazio nasuprot bine.A onda je došlo pravo iznenađenje večeri. Savršeni dreampop pasaži i opet idealan duo!Molly dolaze iz Austrije, a gitarski oblak buke pluta na zamršenim bitovima bubnjara koji je rođeni mađioničarna svom instrumentu.Zvuk je bio bespekoran.Brzo sam se uklopio u te melanholične retro vetrove upakovane u novo ruho i dugačke neprekidne noćne zvuke jedne mlade ali veoma nadarene generacije. Imao sam utisak da je to isto uradio i veliki broj ekipe sa kojima delim veoma dobro poznavanje muzičkih visina.  E, onda je neko spomenuo Wi Fi i tu mi se gubi svaki trag u narednih pola sata. Dan i po bez interneta (mobile data isključen još par dana pred put) bio je za svaku pohvalu, ali avaj. Ta avantura me koštala da propustim nastup još jednog austrijskog benda pod imenom Mile me deaf. Na kraju mi je Bojan rekao kako su članovi benda bili obučeni u belo i kako ga je ceo taj trip vratio na početak trećeg milenijuma. Žao mi je posle bilo što sam od svega sa bine čuo ono: „Thank You, good night!“.Elem, još jednom sam se prijatno iznenadio i prepustio odličnoj svirci. U pitanju su bili saborci iz klana „Z4“, garažni elektro pop jarani iz Sarajeva pod imenom Grozny corp. Meni su bili odlični. Ipak, cela zvučna slika na neki način nije bila upotpunjena jer su pesme bile pod konstantnim pritiskom i tenzijom usled čestih zvučnih problema na bini. Da je, sa druge strane, bio ponovljen zvuk koji je bend postigao na tonskoj probi, Grozny bi zasijali u punom svetlu gde bi mnogi shvatili šta znači svirati i stvarati aktuelnu i kvalitetnu muziku. Ostao je bio još jedan nastup za kraj festivalske noći.Das Univerzitas iz Zagreba su dočekani kao neka parodijska retro pop zajebancija na koju ja, iskreno, nisam otkinuo. Već sam bio zadovoljan prethodnim bendovima a i lepom druženju. I nespavanje je odradilo svoje u kombinaciji sa suncem. Ok, jedna pesma, druga pesma, treća i po i to je to. Nekome je bilo zabavno, a po meni se sve blago raspadalo na bini. Može to i bolje da se uvežba, možda bude smešnije. Sad je na scenu nastupio momenat prevarenog očekivanja broj 2. Zamislite prijatno veče uz vino (rakiju), gitare i Ex Yu hitove! Da da, i to je moguće. Nazvanični „Dijaspora“ stejdž bio je otvoren do kasno u noć dok se ekipa oko njega (veliki drevni sto) polako okupljala oko njega tražeći nezaboravne klasike. Nije bilo nikakvog parodiranja.Eto, sve je počelo kao interna šala u famoznoj sobi Z4, ali je na vreme prepoznat potencijal vintage bisera (Vesna Zmijanac i Dino Merlin u Laibach fazonu…) koji je prezentovan na dostojastvenom after partiju „ispredkuće“. Zaspao sam prisećajući se iskrenog smeha i melodija glasova ljudi koji sa na pravi način prihvatili šalu. Sve će se to ponoviti u kombiju na putu kući.

 

 

03.06.

Moja “spavačka” rokada se isplatia.Dostojasntveni odmor, (slušalice kao bekap) došao je u pravi čas. Dakle, treći oficijelni festivalski dan Indirekta počeo se odmotavati po najboljem morskom receptu. Doručak, kupanje i sumiranje utisaka sa ekipom u vezi sa večeri iza nas. Letnji dani su dovoljno dugački pa da se u njima realizuje više ideja.Iskoristili smo tajming kako bi malo, klasično turistički, obišli Umag.U sklopu festivala, mnogi umetnici potpisuju gradske zidove najrazličitijim muralima.Poput nekakvih inspektora/delegata smo obišli radove i bili oduševljeni motivima mladih slikarki Marije Šević i Tee Jurišić. Povratak u DIVni kompleks “Veli Jože” najavio je i dugoočekivanu fudbalsku utakmicu ekipa koju su činili muzičari, organizatori i simpatizeri najvažnije sporedne stvari na svetu. Toplota betonskog igrališta u startu je najavila da ćemo odigrati jednu “Italijanku” bez puno taktiziranja.Tako je i bilo. Srce je ostalo na terenu, mi smo se fenomenalno osvežili i zaključili da je rezultat 6:6 jedini pravi i logični kraj ove rekreacije. Dobro, imali smo i podršku sa nevidljivih tribina (Vlada Kuzman). Kako se dan smirivao, tako se prostor oko bine zagrevao. Drugo festivalsko veče otvorio je krhki glas mlađanog gosta iz Banja Luke koji nastupa pod umetničkim imenom Sir Croissant. On, zapravo, nije ni bio na bini nego se intimno približio publici tako da smo uz šarmantne i vešto odsvirane pesme slušali na istoj talasnoj dužini. U pitanju je klasičan akustičarski pristup obojen folkerskim pasažima i šarmantnim tesktovima o svakodnevnom životu jednog prosečnog  šesnaestogodišnjaga. Veoma lep glas i vešto sviranje gitare sigurno će omogućiti da se za ime Sir Croissant što dalje i češće čuje.A onda je usledilo nešto potpuno drugačije na bini. Austrijski dvojac Cari Cari efektno je zagrejao publiku svojim garažno/soničnim ritmom. Pesme su pulsirale u brzom ritmu, sa ponekim opijajućim brejkom. Stefani (bubnjevi) i Aleksandar (vokal i gitara) su svoj muzički život obogatili brojnim putovanjima (Engleska, Nemačka, Australija…), a sve je to vešto objašnjeno kroz jedan retro rokenrol zvuk za nove generacije. Treba napomenuti da se i jedna njihova numera našla u sjajnoj američkoj verziji serije “Shameless”.Na nešto sličnom tragu je bila i ekipa iz Italije koja nastupa pod imenomHis Clancyness.Ipak, bogatiji zvuk od austrijanaca odveo nas je u još alternativnijem smeru. Grupa je bila jako dobro uvežbana ali po meni je to sve malko bilo jedno – te isto. U svakom slučaju, koncert vredan pažnje i energije. Onda je doša popularni moment za “Wi Fi”, a kola su se slomila na slovenačkom elektro bendu Torul. Taktika mi je i ovog puta išla na ruku jer me je pomenuti synthpop/darkwave bend smorio svojim bledim kopiranjem svega i svačega na tragu elektronske muzike iz osamdesetih i devedesetih. Još plus pevanje alla Depeche Mode (koje inače ne podnosim), bilo je znak da slobodno surfujem po besplatnom netu dok čekam sledeće izvođače. E, i onda se desio najbolji koncert na ovogodišnjem Indirektu!Ne zato što sam bio deo ekipe, moćni duo TI je zaista ulepšao toplo veče i precizno, poletno i razdragano iskoristio svoj školski čas predviđen za nastup.Posebno je bilo dobro gledati i slušati horsko pevanje muškog dela publike koji je ispred bine napravio neverovatnu atmosferu. Uvežbane pesme/plesni hitovi dokaz su kako je sastav TI napravio veliki iskorak u svojoj karijeri. Trajče i Ilija se odlično slušaju na bini bez suvišnih tonova, a odabrani set je kulminirao na kraju kada smo svi obećali jedni drugima kako ćemo se ponovo videti! Posle tog fenomenalnog nastupa, drugo festivalsko veče je zatvorio veoma raspoloženi bend iz Rusije pod imenom Human Tetris. Svega se tu našlo zanimljivog.Taj “plesni” spoj koji se čuo tokom seta sastav TI samo je bio nakalemljen indie/postpunk/newwave melodijama.Već tada sam doneo zaključak kako je ovogodišnji program zaista iskristalizovao jednu novu mladost željnu najfinijih emocija i verodostojnih pesama. Žurka je nastavljena u vidu DJ seta, a neko je otišao na kasno/rano kupanje.

 

 

Stoga, nije ni čudo što je pakovanje kofera, provera dokumenata i kupovina potrebnih stvari za povratak kući ovoga puta prošla u “light” modu. Svi smo bili zadovoljni i veoma oplemenjeni festivalom “Indirekt2017”, što je potvrdila i atmosfera u raspevanom kombiju.Ukulele su zakon! To bi bilo sve.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Roman Aleksandre Cimpl je delo koje vas posle prvih nekoliko stranica usisa među svoje korice i ne

Potpuno novi Chippendales šou i vreli plesači ponovo će pregrejati Dvoranu Doma Sindikata 21. mar

Na krevetu, u crnim dokolenicama, nogu nežno svijenih prema oblim guzovima, mesnatih kolena s toplo

Ostavi komentar