Zatvori

Jergovićeva Selidba za kraj godine

Jergovićeva Selidba za kraj godine

Iz pera jednog od najboljih pisaca u regionu, Miljenka Jergovića, pred sam kraj ove godine čitaocima u ruke dolazi roman Selidba.

Jergović, novinar i pisac rodom iz Sarajeva, koji je izazvao pravu buru svojom prvom knjigom poezije Opservatorija Varšava za koju je svojevremeno (1988) dobio nagradu Goranovo proljeće, podjednako je dobar pesnik, pripovedač i romanopisac.

Nakon njegove druge zbirke pesama (Uči li neko noćas u ovom gradu japanski) svi su očekivali da će Jergović nastaviti da bude poeta. Međutim, iz njegovog pera krenule su da se nižu prozna dela: Kritičari smatraju da njegovom zbirkom priča Sarajevski Marlboro iz 1994. počinje trend tzv. stvarnosne proze. Zatim objavljuje još nekoliko zbirki priča (Mama LeoneInšallah MadonaInšallah) te desetak romana, među kojima su Dvori od oraha i Ruta Tannenbaum.

Njegova dela do danas su prevedena na dvadesetak jezika.

Koja je najbolja prilika za pospremanje, za bacanje nepotrebnih, nagomilanih stvari, za pronalaženje onih za koje smo smatrali da smo ih davno izgubili, za arhiviranje, za slaganje i preslaganje? Tako opsežan zadatak čovek si ne može davati često u životu. Najbolja je prilika za to selidba. No često selidbe znaju biti hektična pakovanja u kutije koje će ostati neotvorene. Retki su oni koji mogu da rade inventuru, sagledavaju stvari i polako o njima odlučuju.

Pred nama je upravo jedna takva knjiga, Selidba Miljenka Jergovića, u izdanju izdavačke knjige Booka. U već mitskom književnom mestu, na sarajevskom Sepetarevcu, u stanu svoga odrastanja, u kojemu mu je umrla majka, u koji se slila većina ostavštine Stublerovih i Rejcovih, autor prebira po dokumentima, po knjigama, po materijalnim i nematerijalnim ostacima, po istoriji jedne kuferaške porodice. Predmeti i dokumenti, novčanik, partijska knjižica, češagija, dedini pokušaji autobiografije i još mnogo toga pripovedaju priču ne samo jedne porodice već i jednog grada, detinjstva i odrastanja u kojoj autor ne štedi nikoga, a ponajmanje sebe i svoje bližnje.

Stan na Sepetarevcu iznova se pred nama materijalizuje sobu po sobu, sa svakim komadom nameštaja, ali, što je još važnije, i sa svim sudbinama ljudi koji su ga nastanjivali ili pohodili. Selidba nije samo knjiga, ona je mnogo više od toga, ona je istinski muzej, katalogizovan po najstrožim i najgenijalnijim pravilima struke, ali ne muzejske, nego spisateljske.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Ne brinite: Nismo počeli da se bavimo politikom. Prezime nije baš često, ali, Ivana Đila

Izdavačka kuća Booka upravo je objavila dva sjajna nova naslova iz pera mladih savremenih

Čovek koji već godinama diže talase ravne cunamiju u spisateljs

Ostavi komentar