Zatvori

Nežni Dalibor @ Muzej Jugoslavije, Beograd, 28.07.2018

Nežni Dalibor @ Muzej Jugoslavije, Beograd, 28.07.2018

Još jedan od letnjih programa sa besplatnim ulazom – SubBeerni Centar organizuje jedan takav na Adi, gde smo mogli da gledamo Obojeni program i Artan Lili a čeka nas za koji dan Nikola Vranjković, dok ovaj ovde, pod nazivom Leto u muzeju organizuje Muzej Jugoslavije u saradnji sa opštinom Savski Venac. Do sada su na stepenicama ispred muzeja nastupali VIS Limunada u maju i književni festival Krokodil u junu. Posle Nežnog Dalibora u julu, održaće se i veče ex-Yufanka sa nekoliko didžejeva u avgustu. Kad još tome dodamo BeerFest koji takođe ima besplatan ulaz, možemo reći da je Beograd ovog leta pravi raj za rokenrol publiku. Ni muzičari se ne žale, jer su oni plaćeni od strane organizatora koji te troškove pokrivaju iz budžeta ili od sponzora. Dakle, i vuk sit i ovce na broju!

Elem, jedina varijabila koja je mogla da pokvari zabavu, a to je vreme, je bila, kao što i treba, na strani Nežnog Dalibora. Divno letnje veče, sa temperaturom taman kako treba, izmamilo je na koncert (hajde da pogađam) oko 300-400, možda i celih 500 Beograđana i njihovih gostiju iz svih republika i pokrajna naše  Jugoslavije pa i šire…Izvinite, malo sam se zaneo, nesvesno počeh da koristim fraze iz socijalističke štampe Titovog vremena – valjda me inspirisalo mesto bremenito istorijom. Naime, Muzej Jugoslavije se u Titovo vreme zvao Muzej „25.maj“, kasnije, posle njegove smrti, „Memorijalni centar Josip Broz Tito“ da bi tek u novije vreme dobio sadašnje ime. Mesto koje toliko asocira na vreme socijalizma je pravo mesto za svirku „Nežnog Dalibora“, koji je, sudeći po tekstovima pesama, potpuno na strani radničke klase. 

Ako je beskompromisnost odlika svakog pravog revolucionara, onda je Ivica Marković taj! Od prvog do poslednjeg takta, i on i svi ostali članovi benda davali su sve od sebe. Bilo je vrlo glasno, ali se zvuk, zbog otvorenog prostora rasipao, što nas je na trenutke sprečavalo da razumemo tekstove koji su vrlo bitan sastojak pesama Nežnog Dalibora, ali, ko šiša tekstove, proučavaćemo ih kod kuće, živa svirka je mesto gde se treba osloboditi viška energije. Kad to tako prilježno rade oni na sceni, publika se lako zarazi – deo publike sa leve strane, gledajući sa bine, je sve vreme skakao i pevao. Rok koji svira Nežni Dalibor je žestok, iako će verovatno i ljubitelji melodije pronaći dosta toga za sebe. Ljubitelji gitare hoće sigurno. Skoro svaka pesma ima na kraju taj „slobodni deo“ u kome Ivica Marković daje sebi oduška. Pedale rade kao lude, feedback i svi mogući efekti se mogu čuti, s tim da nikad ne prelaze u puko egzibicionisanje – uvek su u funkciji pesme. Uglavnom su u pitanju brze pesme sa pulsirajućim ritmom koji se mora pomenuti – to pulsiranje je jedna od važnih karakteristika njihove muzike – daje joj nekakvu unutrašnju tenziju koja se razrešava onim pomenutim Markovićevim soliranjem na kraju većine pesama. Moj favorit, koga sam dočekao na kraju regularnog dela nastupa, pesma U slojevima, je nešto drugačija. Suptilne melodije pevanja, obmotana moćnim gitarama, saopštava nam razmišljanja Ivice Markovića koja su i meni vrlo bliska. Pesma je u svojoj suštini egzistencijalistička iako iz poslednjih strofama provejava određeni pesimizam. Kako god, ona je jedno od retkih remek dela srpskog rokenrola dvadeset prvog veka. Drago mi je da sam je čuo uživo. 

Da zaključim – odličan nastup Nežnog Dalibora sa koga je retko ko otišao nezadovoljan. Ako volite rokenrol a ukaže vam se prilika da odete na njihov koncert – nemojte je propustiti. 

Srđan Strajnić

 

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

NAVIGATORZ FRESH!! Singles January-March 2017 - Novi NAVIGATORZ odabir samo za vas! https:/

NAVIGATORZ FRESH - SINGLES Summer 2016 -  Navigatorz plejlista za leto 2016. https://www.youtube

Ljubičice bela ala si mi plava k’o zelena trava...parafraza ove stare pesmice možda najbolje ilu

Ostavi komentar