Zatvori

On Tour – Don’t It Make You Want To Go Home

On Tour – Don’t It Make You Want To Go Home

370
5

Piše: Srđan Strajnić

Uputstvo: prvo pročitati recenziju Dragane Erjavšek OVDE, ovo ispod su samo moje dodatne napomene vezane za ovaj album.

Treći album dragog mi benda nastavlja putem koji su utabala prva dva. Tradicionalni žanr kakav je folk traži tradicionalni pristup. Nije ovo indie-folk, niti folk rok, to je čist folk. I muzički i tematski. To je ono što je najbolje u muzici grupe On Tour. Poštovanje postulata žanra koji su odabrali da izvode. Za to je u „On Touru“ najzaslužniji V.Marinović koji je često (nepravedno?) u senci Ivane Smolović koja svojim magičnim vokalom ukrade svu pažnju prvih slušanja. Često se čuju primedbe na njegovo pevanje, od ljudi koji očigledno nisu dovoljno upućeni u tradicionalne muzičke žanrove nastale na tlu Amerike. Ti žanrovi ne traže, bar ne kao „conditio sine qua non“, Pavarottija i Bocellija – njihove vokalne kvalitete nemaju ni predvodnici kakvi su Johnny Cash, JJ Cale i Townes Van Zandt, niti ih ima more drugih izvođača nevelikog raspona glasa – jer raspon glasa nije ono što je u tim žanrovima najbitnije. Mnogo je bitnije opušteno otpevati neku pesmu, i preneti slušaocima „feeling“ koji ona nosi, imajući u vidu da i poruke koje tekstovi nose umeju da budu stereotipne i paternalističke. Dobar primer je Marinovićeva pesma (potvrdio je autorstvo u Neonskoj dugi Žikice Simića, uz napomenu da On Tour potpisuje sve pesme zajednički) „Back Road“. U njoj Marinović barata sa nekoliko klasičnih sastojaka pesama ovog žanra – benzin, brza vožnja, postavljanje pitanja o smislu života, stariji čovek kao nosilac mudrosti prošlih generacija…i to barata vrlo vešto, praveći od starih sastojaka sasvim novo jelo, sasvim specifičnog ukusa, njegov specijalitet. Pevanje je primereno – da je drugačije ne bi valjalo – odiše iskustvom, spokojem dostignute zrelosti i tonom kome priznajemo autoritet da nas podučava. Ika i Vlada su se tako nekako podelili – Ika je zadužena za emocije, Vlada za naraciju. U našoj tradiciji se te Ikine zovu narodne lirske, a Vladine narodne epske pesme. Đavo će ga znati kako se zovu u Americi! (možda ballads & storytelling?)

Pričati o Ikinom pevanju je kao kucati na otvorena vrata, pa ću to ovoga puta preskočiti, ali moram se osvrnuti na doprinos Marka Ćebića ovoj ploči. On boji celokupan zvuk svojom mandolom. To je instrument koji je u istom odnosu sa mandolinom kao što je violina prema violi a koji se ređe koristi u ovom žanru (ako izuzmemo bluegrass). U „On Touru“ podela sviračkih zaduženja je takva da svo troje sviraju usnu harmoniku, da se Marinović uglavnom bavi ritmom (bio je samo jedan solo na električnoj gitari na celoj ploči, u „Safe Way Home“, ako se ne varam), Ika se takođe povremeno maša perkusija, dok je Ćebić taj koji je zadužen za solo deonice, što na mandoli, što na lap-steel gitari. Dakle, on je zaslužan za taj nostalgično-melanholični zvuk po kome se „On Tour“ razlikuje, ne samo na našoj sceni, gde i nema ozbiljnijeg takmaca, imajući u vidu da su ostali protagonisti te takozvane srbijana/americana scene otišli nekim drugim putevima, već i na globalnom planu. Pročitali ste u uvodu da je ovo moj najozbiljniji kandidat za regionalni album godine kome je jedina uslovno rečeno mana to što (bar za sada) nijedna pesma, po mom osećaju, nije dostigla „Down By The Sea“ moj favorit sa drugog albuma.

Još samo da prozborim neku o naslovu ploče i završiću. „Don’t It Make You Want To Go Home“ je pesma Joe Southa iz 1969 (napisao još „Games People Play“, „Walk A Mile In My Shoes“, „Rose Garden“, „Hush“…). Jedna od najboljih iz podžanra „Povratak kući“ koji je vrlo zastupljen u countryju/folku. Setimo se klasika Charlie Richa „Feel Like Going Home“, „Green Green Grass Of Home“ Claude „Curly“ Putmana Juniora, „Childhood Memories“Iris DeMent ili „Hickory Wind“ Gram Parsonsa. Ima ih još dosta, i sve one govore ne samo o prostom povratku kući (to bi bilo previše banalno) već o spiritualnom povratku. Povratku u doba čednosti – nevinosti, u doba detinjstva, u doba bezbrižnog života. Nostalgija u najčistijoj formi. Mislim da je On Tour, kada je davao ovakav naslov svom albumu, imao u vidu slična razmišljanja. Ceo album ima nostalgični prizvuk, a pesma Safe Way Home je direktan doprinos tom žanru.

Odličan album su snimili On Tour. Ne jedamput, ne dva puta, nego, evo, već treći put. Njihova ostvarenja su ujednačenog, visokog kvaliteta i tek kada nas na ovom ili onom albumu „pogodi“ neka izvanredna pesma, možemo pokušati da ih rangiramo, što je, dakako, vrlo subjektivan čin. Visokog su kvaliteta ne samo u regionalnoj konkurenciji (koje skoro da i nema), već i u poređenju sa izvođačima iz zemalja iz kojih ova muzika potiče. Zato se ne mojte čuditi kada na mojoj listi najboljih albuma country/folk žanra 2017-te vidite i ploču „Don’t It Make You Want To Go Home“. Mislim da ona to svojim kvalitetom apsolutno zaslužila.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Ljubičice bela ala si mi plava k’o zelena trava...parafraza ove stare pesmice možda najbolje ilu

(The) Lesser Men imaju novi album “Bedrooms”. Koji počinje pesmom “Badrooms”. Počinje sanj

Beogradski bend Fetish Beat obradovao je ljubitelje svoje muzike sa novom spotom za numeru "Poslednj

Ostavi komentar