Vladimir Tabašević, pisac koji se bez svoje želje našao u sred medijske halabuke oko Ninove nagrade predstavio je svoj roman „Zabluda Svetog Sebastijana“, koji je proglašen najboljim po mišljenju žirija našeg najstarijeg nedeljnika. 

Pred prepunom salom SKC o ovom delu su osim samog Vladimira govorili književna kritičarka i članica Ninovog žirija Tamara Krstić, urednica Jasmina Radojičić i književni kritičar i član Ninovog žirija Marjan Čakarević.

Činjenica je da je svojim prvim romanom „Tiho teče Misisipi“ Tabašević 2015. ušao u uži izbor za Ninovu nagradu. Korak dalje napravio je sledeće, 2016. godine romanom „Pa kao“, koji ga je ponovo doveo do najužeg izbora.

Zato Tabašević slobodno može da kaže da je treći roman potvrdio onu staru narodnu „treća sreća“.

„Umesto da nastavim da se bavim knjževnošću, što je prirodno stanje i ambicija pisca, ušao sam u poziciju samopromovisanja kroz davanje intervjua i učestvovanje u medijskim sadržajima. Odnos prema vlastitoj književnosti zapravo se menja u tim okolnostima“, odgovorio je Tabašević na pitanje kako je Ninova nagrada uticala na njegov život.

Članica Ninovog žirija Tamara Krstić je istakla kako je velika privilegija i čast za nekoga ko je književni kritičar da bude deo jedne tako velike nagrade, ali je to pre svega velika odgovornost.

„Romani Vladimira Tabaševića čine jednu vrstu eksperimenta, ali i jednu vrstu uzbuđenja nad čitanjem teksta, jer nimalo slučajno Vladimir dolazi iz sveta pesništva, koji ima potpuno drugačiji pogled na svet, na život i na samu egzistenciju“, smatra Tamara. 

Po njenom mišljenju, „Zabluda Svetog Sebastijana“ je najradikalnije autorovo ispisivanje jedne priče, gotovo opsesivne teme i motiva, u poređenju sa njegovim prethodnim radovima.

„Vladimirovi junaci su marginalizovani i dolaze iz narušene osnovne ćelije društva – porodice, gde se u osnovi gradi identitet jednog bića. „Zabluda Svetog Sebastijana“ jeste posveta majci koja je nekad bila tu, ali se ni u jednom trenutku zapravo ne oseća njeno prisustvo.“

Marjan Čakarević je istakao kako je konstantna i tematska linija u romanu ona koja od početka prati i opisuje život jednog dečaka.

„Roman karakteriše izrazito poetizovan jezik, koji ide od najjednostavnijih postupaka kao što su inverzije – pretumban red reči u rečenici, što nikada nije slučajno, preko metafora, slika i poređenja, pa sve do nekih složenijih postupaka. Od samog početka pisanja Vlade Tabaševića pa do ovog romana sam jezik je tema“, objasnio je Čakarević.

Tabaševićeva namera je da čitalac sam sebi priča priču dok čita njegov tekst.

„Priča može da se ispriča u pet reči. Živimo u vreme kad čitaoci očekuju da im neko ispriča priču kao da popiju čašu limunade. Verujem nasuprot tome da čitalac mora da sedne i da aktivno participira u nastajanju književnosti i da se bavi jezikom na kojem želi da čita književnost“, rekao je dobitnik Ninove nagrade.

 

Na kraju promocije, mnogobrojna publika imala je priliku da na svom primerku nagrađene knjige dobije potpis Vladimira Tabaševića.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share