Zatvori

Ready Player One

Ready Player One

PIŠE: Vladimir Krakov

Kreativno posustali Holivud, koji već deceniju unazad uglavnom snima nastavke i obrade svojih najuspešnijih franšiza (kakvo je poniženje sadržano u činjenici da jedno filmsko umetničko delo za kapitaliste predstavlja isto što i lanac robnih kuća ili restorana brze hrane!) pronašao je snage i svežine da proizvede jedan prvoklasni i punokrvni naučnofantastični film.

U vreme kada su gotovo sve najbolje priče sa filmskog platna emigrirale na LED ekrane kompjutera, televizora, pametnih telefona i ostalih digitalnih drangulija, i pretvorile se u TV serijale ili kompjuterske igre, vrhovni čarobnjak Spielberg ponudio nam je priču koja spaja dva naoko nespojiva sveta – kompjuterske igre i film.

Sam po sebi taj spoj nije ništa novo: počevši od dela poput The Illustrated Man (1969), Westworld (1973), Tron (1982), Wargames (1983), nepravedno potcenjenog Gamer (2009) ili beskrajno zabavnog Diznijevog crtaća Wreck It, Ralph (2012), filmski autori naslućuju da bi nešto moglo poći po zlu sa kompjuterskim igrama.

„Ready Player One“ uvodi nas pet koraka dalje, u svet u kojem su kompjuterske igre postale praktično jedina delatnost kojom se ljudi bave, svetu koji se još daleko drastičnije nego današnji raslojio na ogromnu većinu siromašnih i šačicu prebogatih, koji su moćniji i od države, imaju svoju vojsku, policiju i armije programera.

Siromašni dečak koji živi u naselju kontejnera za građevinske radnike postaje predvodnik digitalne revolucije koja pokreće milione potlačenih digitalnih proletera da krenu u borbu protiv korporacija za kontrolu nad internetom.

Još jedna arhetipska borba virtualnog Davida i Golijata odvija se u sajbersvemiru, ali se odatle prenosi i u stvarni svet. U sumornom stvarnom svetu bliske sutrašnjice korporacije imaju moć da drže svoje sopstvene zatvore za one koji nisu platili račune, u kojima uhapšenom sleduje prinudni rad na građenju virtualnih svetova za buduće kompjuterske igre.

„Ready Player One“ ima sa svih strana koherentnu, snažnu i veliku priču smeštenu u budućnosti – što uvek predstavlja kritiku trendova koji su prisutni u današnjem svetu.

Odatle i zbunjuje nota subverzivnosti ovog filma koji je potpisao – kalif sveta zabave lično, autor mnogih „franšiza“ koje su se rasprostrle od omota slatkiša i školskih pribora do kompjuterskih igara.

No i pored sumnje u iskrenost Spilbergovih namera, ovaj film je vrhunski režiran, uzbudljiv akcioni film koji aktivira sve emocije gledaoca, i verovatno je jedan od najboljih filmova snimljenih ove godine.

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Suspiria, album sa 25 numera rađenih za rimejk istoimenog horora iz 1977. pojaviće se 26. oktobra

... Iznenađujuće, Ridley Scott je snimio štreberski film. Celi niz visokobudžetnih Sci-Fi filmov

Piše: Vladimir Skočajić Skoča Kada sam prvi put gledao „Noć na Zemlji“ nisam imao pojma

Ostavi komentar