Da se ne lažemo: Kada neko poživi 97 godina, a bavi se filmom i živi u zemlji kao što je Italija, onda je to umetnost!

Franko Zefireli možda nije dočekao svoj stoti rođendan, ali njegovi filmovi ostali su zacementirani u istoriji filmske umetnosti.

Velikan italijanske, evropske i svetske kinematografije umro je u subotu u svom domu u Rimu. Ovu vest sa natpisom „Ciao, Maestro“ potvrdila je i njegova fondacija, precizirajući da je Zefireli „umro nakon duže i teške bolesti“. Uz njegovu samrtnu postelju bili su, osim porodičnog lekara i sveštenika, sve vreme njegovi usvojeni sinovi Pipo i Lučijano.

Poslednjih nekoliko godina slavni reditelj proveo je u kolicima.

Zefireli je rođen u Firenci 12. februara 1923. i celog života je ostao vezan za svoj rodni grad, o čemu najbolje govori njegov dokumentarac „Per Firenze“, u kom je na potresan i emotivan način oslikao poplavu koja je te godine pogodila njegov rodni grad i uništila mnogobrojna umetnička dela i omiljene destinacije u gradu.

Interesantno je da je taj dokumentarac, u kom je kao narator učestvovao Ričard Barton, zaradio 20 miliona dolara u to vreme, a kompletan iznos Zefireli je poklonio za obnovu grada.

Učenik Lukina Viskontija, inspirisan engleskim klasicima, Zefireli je stekao svetsku slavu upravo na estetski savršenim ostvarenjima:

Filmove „Ukroćena goropad“ (1967, sa Elizabet Tejlor i Ričardom Bartonom), „Romeo i Julija“ (1968, nominovan za Oskara), „Hamlet (1992, sa Melom Gibsonom i Glen Klouz) i danas izučavaju studenti na filmskim akademijama širom sveta.

Zefireli se u svojim poznim godinama uključio i u politiku u kojoj je kao senator predstavljao stranku Silivija Berluskonija Forca Italia od 1994 do 2001.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share