Kako su se samo moje dečje oči širile dok sam, čitajući Vašar u Topoli, kao gradsko dete koje je imalo zemlje koliko u saksijama na terasi, zamišljao kako izgleda taj kalambur koji je opisao čovek iz naroda, pesnik svih generacija, Dobrica Erić…

Njegovi stihovi o vašaru bili su veći nego najlepša slikovnica koju sam kao mališan od pet godina do tada video u svom malom životu. Svaka reč, svako slovo, bili su potez četkicom na velikom platnu u mojoj dečjoj, maštovitoj glavi:

Zvoni, zvoni
zvono na voli:
Hej svi na vašar
u Topoli!

Buljuci naroda, kola i stoke
čim sunce prhne
sa rodnih grana,
povrvi svetina
sa svih strana.
Drumom, kroz polja
i kroz potoke-
buljuci naroda,
kola i stoke.

Neko vozi
bostana kola,
neko vodi konja il’ vola.
Pastiri gone
stada ovaca,
grnčari puna
kola lonaca.

Osmeh, rika, skika,
jeka i dreka,
kulja u varoš
šarena reka…
Vašar
tako je na drumovima.
A u Topoli:
Šta ti duša
želi i voli!

Trepere zastave,
riču goveda.
Prodavci limunade
i suncokreta:
-Navali narode
U red, u red!
Ladno ko led,
slatko ko med!

Brda bostana,
jezera vina.
Tezge prepune
svih poslastica,
igrački, nakita
što divno sija,
i bezbroj drugih drangulija….

Debeli krčmar
pred šatorom stenje:
-Hladno pivo,
Vruće pečenje!

Ljudi jedu,
piju, prolaze
i mast im curi
niz obraze.

Volovi, konji,
krave, telad.
Trgovci sa trbusima
kao burencad.
Rika i vriska,
bleka i dreka.
Preplavi varoš
šarena reka.

Danas smo ostali i bez njega. Dobrica Erić je umro nakon duge i teške bolesti u 83. godini. Ovu vest potvrdili su mnogi pesnici na društvenim mrežama.

Dete sa sela, odrastao u Donjoj Crnući kod Gornjeg Milanovca gde je rođen 1936 godine, Dobrica je znao da opiše pravu sliku srpskog sela.

U našoj književnosti ostaće zapamćen po više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija i slikovnica, a jedan je od retkih pisaca koji je mogao da se pohvali milionskih tiražom svojih dela.

Njegove zbirke pesama prevedene su na najveće svetske jezike, a dugi niz godina bio je neizostavni gost raznih TV emisija.

Prvu knjigu pesama, „Svet u suncokretu“ objavio je davne 1959. godine.

Način na koji je govorio svoje stihove najbolje je svedočio o njegovom vedrom i velikom duhu.

TEKST: A. Bećić 
FOTO: D. Kadić / Kurir

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share