Zatvori
  • Početna
  • Muzika
  • Ventolin, On Tour, The Mothership Orchestra @ 15 godina Ammonite Recordsa @ Dorćol Platz, Beograd, 25.02.2017

Ventolin, On Tour, The Mothership Orchestra @ 15 godina Ammonite Recordsa @ Dorćol Platz, Beograd, 25.02.2017

Ventolin, On Tour, The Mothership Orchestra @ 15 godina Ammonite Recordsa @ Dorćol Platz, Beograd, 25.02.2017

762
5

Velika je stvar doživeti petnaest godina u nezavisnom izdavaštvu kao što je to pošlo za rukom Dejanu Boškoviću, osnivaču i vlasniku Ammonite Recordsa. Popularni Bole možda nije osoba sa čijim se političkim stavovima uvek slažem, ali svakako jeste neko čijem se entuzijazmu i posvećenosti divim. Svako ko je pokušao da se u ovoj zemlji bavi promovisanjem alternativne (pa i oficijelne) kulture zna kakav je to Sizifov posao. Ulaganje svojih sredstava se podrazumeva a njihovo vraćanje je uvek na dugom štapu. Pomoći niotkuda a prepreke niču kao pečurke posle kiše. No, petnaestogodišnje iskustvo u organizovanju koncerata svakako mu je pomoglo da organizuje ovu proslavu. Mesto je, kako sam kaže, odabrao da bi svojoj publici omogućio najbolji mogući zvuk a izvođače je odabrao iz kataloga svoje izdavačke kuće. Iako su izdanja Ammonite Recordsa žanrovski raznovrsna (pomenimo na primer Hornsman Coyote-a ili Pressing) Bošković se ovoga puta opredelio za “Amerikana” line-up. Iako reč “Amerikana” u poslednje vreme u muzičkim krugovima beogradskim postaje nešto poput psovke i nije preporučljiva njena upotreba, ne nalazim adekvatniju reč kojom bih preciznije žanrovski odredio ove tri grupe.

Ventolin je svojom svirkom odmah objasnio zašto se to zove Amerikana. Kao da se dogodilo ono što se na žalost nikad neće dogoditi – kao da se na stejdžu Dorćol Placa materijalizovao Neil Young i njegovi Crazy Horse. Nekoliko ljudi mi je tokom njihove svirke prišlo sa istovetnim rečima na usnama: „ovi k’o Crazy Horse!“. Da, zaista. Prašili su Marinović, Potkonjak i prijatelji žestoko, malo pevanja, mnogo više svirke, svaka pesma se pretvarala u jamming koji je mogao trajati večno i nikom to ne bi smetalo. Dve gitare, bas i bubnjevi, to je sve što je potrebno za dobar rock.

Posle kraće pauze, na scenu su izašli On Tour, tu je ponovo Vlada Marinović, ali sada ne više kao razbarušeni roker, već sa kosom pokupljenom u rep, kao zalizani folker. Levo krilo je kao i uvek držao Marko, centrom je dominirala Ika, desno krilo već pomenuti Vlada. Klasičan On Tour repertoar meni, i da ga čujem sto puta, ne može da dosadi, pa tako nije ni ovoga puta. Nije bilo nijedne obrade što samo pokazuje da su njihove pesme dovoljno jake da im obrade nisu ni potrebne. Po mom skromnom mišljenju, bar pola njihovog repertoara izvedenog ove večeri je čak i bolje od većine tih obrada. Za mene je najveća tajna zašto On Tour iz tog svog kruga fanatično odanog sledbeništva nikako da iskorači ka većoj, odavno zasluženoj, popularnosti. Možda zato što oni to podsvesno i ne žele.

Prošla je ponoć kad je na scenu izašao požeško-beogradski bend The Mothership Orchestra, jer sve je u staru kasnilo sat vremena, pa se Lazar Šijak pomalo zabrinuo da li će iko ostati u sali do kraja njihovog nastupa. Briga mu nije bila opravdana. Ko je otišao – otišao, oni koji su ostali bili su omađijani njihovim kao i uvek izuzetnim nastupom. Manje je Lazar komunicirao sa publikom, svestan da je već prilično kasno, ali to i nije bilo neophodno – njihova muzika komunicira sa publikom na neverbalnom, više intuitivnom nivou – čovek se jednostavno oseća lepo dok je sluša. Mene lično osvaja kombinacija up-tempo numera i sete koja izbija iz svake odsvirane note. U tih sat veremena uglavnom su izvodili pesme sa njihovog albuma Song For You koji je izdat davne 2010 godine ali Lazar mi je posle koncerta rekao da imaju spreman materijal za novi album, treba samo stvoriti uslove za snimanje. Bošković će tu morati, kao i uvek, da pomogne. Jedva čekamo!

Da rezimiramo: lepo je proslavljena godišnjica Ammonite Recordsa, mogla su se kupiti njihova izdanja (i knjige i ploče), muzika je bila izuzetno dobra kao i zvuk, šteta je samo što publike nije bilo više. Teško je reći kolika je bila poseta jer su ljudi dolazili i odlazili, ali recimo da je u trenutku najveće popunjenosti bilo 150, možda i malo više ljudi. Jedina mala primedba koju bih mogao da uputim na ovaj događaj odnosi se na pomenuto kašnjenje u startu koje je dovelo do toga da kraj bude prilično kasno. Sve se završilo u jedan sat posle ponoći pa su oni bez sopstvenog prevoza bili u problemu. Ali, to se lako može ispraviti na koncertu povodom dvadesetogodišnjice Ammonite Recordsa. Živi bili pa videli!

Srdjan Strajnić

PROČITAJ I OVO

SLIČNI ČLANCI

Subota veče u Beogradu pruža brojne mogućnosti za provod. Stotinjak duša je odabralo da je prove

Na ovogodišnjim Beogradskim muzičkim svečanostima od 11. do 20. oktobra biće održano osam konce

Kada je u pitanju Balkanbeat, niko nije bitniji nego Robert Šoko, rodonačelnik žanra. Šoko je be

Ostavi komentar