Na stolu u dnevnom boravku nemarno bačene spavale su iskorišćene karte za koncert 2 Cellos. Seo je za sto, otpio gutljaj kafe i progovorio:

„Matori, sećaš li se kako si mi pričao da si ti gledao pre 10 godina koncert Rolling Stones-a na Kalemegdanu?“

„Pre 11 godina. Na Ušću“, ispravio ga je otac ispijajući svoju kafu, uz dim cigarete. „Sećam se. Što?“

„Pitam… Zato što ću ja sigurno prepričavati svojim klincima da sam gledao koncert 2 Cellos u Beogradu.“

„Polako: Prvo završi škole, nađi posao, pa pravi klince, a onda, kad porastu – ti im pričaj.“

Nasmejali su se obojica.

„Neću da čekam da porastu. Ima da im puštam snimke tih manijaka od malih nogu: Dok još budu u majčinom stomaku.“

Otac se ponovo nasmejao:

„To mi najavljuješ da ću postati deda?“

„Ma ne, bre! Nisam još našao ni onu koja će da ih nosi u stomaku.“

„A Marija?“

Njegov sin se trznuo:

„Matori, imamo tek po 20 godina, kakvi te, bre, unuci spopali…“

Zaćutali su. Na njegovom smartfonu već je bio uključen YouTube. Gledao je snimke sa koncerta:

https://www.youtube.com/watch?v=GUpTslQeya8

Snimak: Youtube Kanal Gorana Popovića

„Koji sam ja kreten…“, rekao je nezadovoljno. „Nisam snimio nijednu numeru sa koncerta.“

„Tako ti je kad si zaboravan, pa ostaviš telefon u kolima“, odgovorio mu je otac. „Sad ti niko neće verovati da si bio na koncertu. Pa ni tvoji klinci jednog dana. Nemaš ni selfi sa devojkom.“

„Dobro, bre, hoćete li vas dvojica da ućutite pokušavam da odgledam vesti, a vi brbljate o koncertu“, čuo se nervozan glas njegove majke, povišenog tona.

„Kevo, gubiš vreme. Ovo je prava vest, veruj mi“, odgovorio joj je.

Na mobilnom telefonu čitao je kako su Luka Šulić i Stjepan Hauser, poznatiji kao 2 Cellos, u pratnji svog bubnjara, Dušana Kranjca, oborili s nogu posetioce na Kalemegdanu prethodne večeri.

Tražio je fotografije, tekstove, a onda nizom klipova nevirao svog ženskog roditelja.

Nije ni primetio da je njegov otac na svom mobilnom telefonu radio isto to: Tražio vesti i klipove s koncerta, ali od prethodne večeri, kada je u Areni nastupao Brajan Feri. U jednom trenutku, s usana mu se otelo „Eh, kad se samo setim kako sam ti majku zaveo uz Roxy Music…“

On je podigao pogled i zbunjeno odgovorio:

„Kakav Roxy Music, matori? 2 Cellos!“

Ispred televizora se ponovo čulo negodovanje majke.

„Aman, vesti! Pustite me da vidim!“

Njih dvojica su se grohotom nasmejali.

Nekih 15 kilometara od ove porodice, jedna mama je sa ljubavlju slušala svog devetogodišnjeg sina kako širom otvorenih očiju prepričava šta je sinoć doživeo.

U centru grada stariji par vodio je svoje unuke na poslednji ovogodišnji sladoled i objašnjavao im zašto treba slušati ozbiljnu muziku, pa čak i na način na koji je sviraju Luka i Stjepan.

U jednom malom gradu nadomak prestonice, sredovečni knjiški moljac ljutio se na sebe što nije otišao da na vreme podigne karte koje mu je ostavio prijatelj iz organizacije.

Ceo Beograd je pričao o koncertu. I o kulturi kao izlazu iz ružnog života.

Jedan komentar o “2 Cellos: Priča o jednom koncertu

  1. Imao sam dve izveštačice sa koncerta. Kažu da je bilo fantastično. Pomenuo si, nažalost, koncert Stonesa, koji sam propustio uz stravično glupo opravdanje – sad kad su došli jednom, verovatno će doći još neki put. Hoće, ali u beč…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share