Malo je knjigau našoj književnosti koje predstavljaju romanesknu priču o istorijskim događajima, a to je upravo nešto što bi mnogi želeli dačitaju.Pisci mlađe generacije bave se takvim stvaranjem uvodeći mistična ili mitološka bića u priču pa tako dobijamo vrlo popularnu epsku fantastiku koja je na našim prostorima vezana za naše junake, vitezove, kraljeve..
Međutim postoje domaći stvaraoci kojisu se, poput Viktora Igoa, Tolstoja ili Malufa, bavili opisivanjem istorijskih događaja bez primesa fantastike. Jedan od njih je Andra Gavrilović, nepravedno zapostavljen i zaboravljen realistički pisac koji u romanu Prve žrtve(a on istina ne daje asocijaciju na sadržinu) opisuje viteški život, ljubavne situacije, kraće rečeno poslednje dane braće Mrnjavčevića: Uglješe, Vukašina i Gojka. Reizdanje ove knjige realizovao je beogradski Portalibris u sklopu edicije Otrgnuto od zaborava.
Ove istorijske ličnosti, velmože iz vremena pred sam Kosovski boj opevani su u narodnim pesmama. Za njih se vezuju različite legende, istorijske proizvoljnosti, a posebno su važni i kao preci Marka Kraljevića, najpoznatijeg srpskog junaka.
Andra Gavrilović je uspeo da u svom romanu pomiri istorijsko, legendarno, fikcionalno, uveo je čak i neke nove ličnosti iz naroda kakve su mogle dapostoje u ono doba, a koje čitaocu razjašnjavaju situaciju, prkazuju duh vremena, način života i tako dalje.
Niko ne povezuje Ugješu i Jefimiju…
Pitali ste se kakav je bio Ugjješa Mrnjavčević? Prikazan je kao junak ali i kao nežni muž kroz snažnu emotivnu vezu s asvojom ženom Ljubom, kasnije monahinjom Jefimijom, pa dobijamo i neke informacije o, uslovno rečeno, njihovom privatnom životu. Prikazan je i običaj da su žene pri odlascima muškaraca u pohode ponekad odlazile svojim roditeljima, osobito u slučajevima kada su i oni sami velmože kao što je bilo u slučaju Ljube(dakle nije bila sramota se udata žena skloni u roditeljski dom).
Da li je Vukašin bio zli zavodnik, a Vidosava kuja?
Vidosava, žena Vukašina Mrnjavčevića koja je prema pesmiizdala Vukašina je ovde verna , dobra žena koja je pritom družbenica mlade Mare, Ljubine sestre, neveste trećeg brata Gojka. Ona je teši ženskim savetima o životu i bodri je. Činjenica je da istorija retko pamti kakva je bila nečija žena, pa čak i ako je bila životna saputnica velikog junaka ili gospodara. Zato je neverovatno primamljivo da ih upoznamo na ovaj način.
Vukašin o kome pesma mnogo govori, koji je otac Marka Kraljevića i samim tim važan lik u našoj stvarnoj i legendarnoj istoriji ovde je samo ovlaš prikazan ka posvećeni brat i hrabar junak.
Treći brat – u ljubavi nesrećan Gojko
Gojka Mrnjavčevića poznajemo iz pesme Zidanje Skadra, posebno se tu pocrtava žrtva mlade Gojkovice, ali Andra Gavrilović ne dopušta ni da dođe do Gojkove ženidbe.Ipak, opisuje nežnu jubav mlade Mare koja za njim pati, plače, anijednu reč o svojoj ljubavi ne sme da mu kaže zbog patrijahalnih pravila.Neobično je i da se bračne veze (ili u Gojkovom slučaju naznaka budućeg braka) sklopljene i radi vojnih i vladarskih ciljeva, ovde prkazuju kao prave nežne ljubavi, ljudske veze u kojima supružnici razgovaraju, dele probleme, strepnje, raduju se malim životnim lepotama.
Šta se ustvari desilo na Marici
Najintrigantnije u ovoj knjizi je prikaz Maričke bitke. Opet, kao ni za privatni život istorija ne može reći kako je bitka tekla.Obično znamo samo njen ishod.Ali Gavrilović prikazuje koloritne detalje, emocije vitezova, a pre svega hrabro ponašanje Mrnjavčevića.
Uglješa ne dopušta da ga vojska telsnim zidom brani već sam istupa u prve redove pred Turke. O Vukašinu se ne zna, samo mu nakon boja pronalaze mač i simbolično planiraju da ga predaju Marku. Gojko biva zarobljen, a onda se ubija nožem u srce da ga Turci ne bi ponizili mučenjem.
Najintrigantnije od svega – zašto je ovaj vrhunski epsko-istorijski roman zaboravljen? Zašto je nekome smetalo da doznamo kakvi su (možda) bila braća Mrnjavčević?Zašto ovakvo delo nije u lektiri? Zašto čitamo stane pisce istorijskih romana, a svoje bacamo u zaborav?
Izgleda da je ova knjiga imala prvo izdanje u Srpskoj književnoj zadruzi 1893., potom 1926. u knjižarnici Tome Jovanovića i Vujića, i više nikada. Portalibrisovo reizdanje predstavlja povratak sjajnog srpskog istorijskog pisca na književnu scenu.
