Trebalo mi je dve godine da pročitam tih petstotinak strana, ne zato što je knjiga dosadna već zato što je to knjiga enciklopedijskog tipa – ne mora se pratiti redosled iz knjige, ne mora se čitati u kontinuitetu, ne mora se pročitati ono što vas ne zanima. Ipak sam pročitao sve po redu pa mogu da iznesem utiske. Antoan de Kon je, budući novinar i autor TV emisija o rokenrolu, većinu tih ličnosti o kojima piše lično upoznao. Tu leži najveća vrednost ove knjige. Jeste da su poznanstva uglavnom površna i profesionalna, ali retko ko je imao priliku da prozbori po koju sa Dylanom, Springsteenom, Jaggerom… i svim ostalim rokerima koji bi vam mogli pasti na pamet.
Bio je de Kon prilično otvoren kada je pričao o svojim utiscima sa tih susreta. Dylan odsutan, Jagger nadobudan, Bono antipatičan, Nina Hagen bezobrazna, ali zato Springsteen srdačan, McCartney veseo i spontan… sami dalje otkrivajte kakav je ko od vaših idola. Sviđa mi se što de Kon jasno odvaja autora od dela – simpatije za čoveka i simpatije za njegovo delo se ne poklapaju uvek. Što se tiče Antoanovog muzičkog ukusa, skoro je identičan mojem. Dakle, ljubitelji U2, Pink Floyda, Genesisa neće biti oduševljeni ovom knjigom. Ima dosta duhovitih i bizarnih pričica. Recimo priča Little Richarda o „obdarenosti“ Buddy Hollyja, ili ona o fanu iz publike koji je „poklopio“ Bono Voxa na koncertu u Škotskoj. Zanimljivo štivo za svakog ljubitelja rokenrola!
Priredio: Srđan Strajnić
