U četvrtak 15. avgusta navršava se sedamdeset godina od smrti Rastka Petrovića.

Izdavačka kuća Portalibris u okviru svoje edicije Otrgnuto od zaborava obeležava ovaj značajan datum srpske književnosti izdavanjem celokupnih dela ovog velikog pisca u devet knjiga.

Čitaoci sada na jednom mestu mogu pronaći sva Rastkova dela – romane Burleska Gospodina Peruna Boga Groma, Sa silama nemerljivim i Ljudi govore (u jednoj knjizi), Dan šesti, knjige poezije Otkrovenje i Poezija, putopisnu prozu Putopisi i Afrika, esejističke i kritičke radove u knjizi Eseji i članci, diplomatsku i privatnu prepisku u Diplomatskim spisima.

Višestruka je potreba za ponovnim objavljivanjem celokupnih dela Rastka Petrovića.

Jedan od najznačajnijih pisaca XX veka danas je u velikoj meri marginalizovan i zaboravljen.

Široj čitalačkoj publici verovatno je poznatiji kao brat Nadežda Petrović nego kao avangardni pisac koji je u srpsku književnost uneo nove, moderne tendencije kako na formalnom tako i na sadržinskom planu.

Međutim, zapostavljenost pisca i želja da doprinesemo većem interesovanju za njegov opus, nije i jedini razlog zbog koga se javila potreba za ovakvim izdanjem.

Sva dela Rastka Petrovića međusobno su višestruko povezana, svako pojedinačno njegovo ostvarenje moguće je na odgovarajući način razumeti samo u okviru ostalih njegovih knjiga.

Rastko Petrović (1898–1949) jedan je od najznačajnijih srpskih avangardnih pisaca, a njegov književni opus, svojom obimnošću i raznovrsnošću, predstavlja gotovo jedinstven slučaj u našoj književnosti.

Ne samo što se oprobao u velikom broju književnih vrsta – od lirske i lirsko-epske poezije, preko priča i romana, drama, do putopisne i esejističke proze – već je u okviru jednog književnog dela upotrebljavao najrazličitije žanrove i stilove. U njegovim pesmama uočavaju se prozni elementi, u prozi su česti stihovi, u svoja dela unosio je nefikcionalnu građu: dokumenta i citate.

Dela Rastka Petrovića uvek prevazilaze jednostavnije žanrovske odrednice, pa ih i nije lako klasifikovati.

Bio je jedan od najobrazovanijih i najdarovitijih pisaca svoje generacije.

Odlično je poznavao i sprsku, prvenstveno narodnu, i svetsku književnost, a posebno moderne tendencije evropske umetnosti, tako da je njegovo stvaralaštvo relevantno i u širim, a ne samo nacionalnim okvirima.

Odlike evropskih avangardnih tekstova prvih decenija XX veka ostvarene su i Petrovićevom stvaralaštvu. Na planu forme to je svakako upotreba različitih žanrova i stilova, razbijena i fragmentarna struktura, asocijativno povezivanje delova teksta, fleksibilnost prostornog i vremenskog kretanja.

Međutim, ono što odlikuje Petrovićevo delo nije samo formalna, odnosno strukturna inovativnost već i sadržinska. Unoseći u srpsku književnost nove teme, novo poimanje života i sveta autentično za period između dva rata, novo shvatanje funkcije umetnosti, Rastko Petrović nam se javlja kao jedan od najoriginalnijih srpskih pisaca.

Rastko Petrović se oduševljavao starijim, izvornim oblicima umetničkog i duhovnog izraza, a njih je pronalazio kako u našoj narodnoj književnosti tako i u primitivnom stvaralaštvu afričkih i američkih domorodaca. U svoja dela unosiće raznolike žanrove usmene tradicije: obredne pesme, razbrajalice, bajalice, legende, predanja. Ova vrsta pesništva nastala je na verovanju da se prirodne i natprirodne sile mogu savladati magijom reči. Čini se da je upravo verovanje u neograničene mogućnosti jezika ono što je Rastka Petrovića najviše zanimalo.

Roman Burleska Gospodina Peruna Boga Groma (1921) prva je Petrovićeva objavljena knjiga. Roman je izgrađen na preplitanju različitih stilova i žanrova, proze i poezije, fikcije i dokumenata, tako da se u kritici on najčešće opisuje kao enciklopedijska tvorevina. Reč je zapravo o težnji da se u okviru jednog dela obuhvati sve što je ikada izgovoreno ili napisano. Burleska u svoja četiri dela obuhvata, prvo, veoma veliki vremenski raspon, od paganskog do savremenog doba, a, potom, i najraznovrsnije teme, pa se tu pripoveda o Starim Slovenima i njihovim bogovima, hrišćanskom paklu, praslovenskom junaku Neboru Devolcu i njegovim potomcima.

Otkrovenje (1922) je prva objavljena zbirka poezije Rastka Petrovića. Velika tema čitavog Petrovićevog stvaralaštva – telesnost, posebno je naglašena u njegovoj poeziji. Subjekat je obuzet onim što se dešava u njegovom telu, fiziološkim procesima i reakcijama. Biološki aspekt čovekovog postojanja, ono telesno, čulno, nagonsko, postavlja se iznad psihološkog i duhovnog. Tajna rođenja čini tematski stožer ne samo Rastkove poezije nego i čitavog njegovog književnog dela. U prenatalnom stanju je sadržana istina, otkrovenje do koga pesnik želi da dopre. To je stanje koje se prepoznaje kao ono u kome je čovek oslobođen patnje i bola, pa pesnik više ne želi da otkrije tajnu smrti, već tajnu rođenja.

Godine 1927. Rastko Petrović objavljuje svoj drugi roman Sa silama nemerljivim. Tematski ovaj roman stoji u bliskoj vezi sa romanom Dan šesti, predstavljajući zapravo njegov uvod ili prvi deo. Glavni junak Dana šestog, Stevan Papa-Katić, sin je glavnog junaka Sa silama nemerljivim, Irca. I ostali ključni likovi ovog romana, Marica, Irčev prijatelj Stevan, stari Papa-Katić, imaće svoju ulogu u Danu šestom. Ovaj roman donosi promišljanja o svrhovitosti življenja, o mogućnostima čovekovog ostvarenja. U njemu se dešavaju stvari koje su predodređene, junaci ne odlučuju o svojoj sudbini i ne mogu da je promene, jer na njih deluju sile nemerljive.

Ljudi govore (1931) treći je roman Rastka Petrovića. Za razliku od prethodnih Petrovićevih knjiga ovaj kratki roman brzo je našao svoju publiku i do danas ostaje najčitanije i najomiljenije njegovo delo. Iako izuzetno složene strukture, pravi avangardni i autopoetički eksperiment, ono je veoma čitljivo, što mu je, uostalom, i obezbedilo brojnu čitalačku publiku. Roman je zasnovan na enciklopedičnosti, tom osnovnom Petrovićevom književnom modelu i stvaralačkom idealu. Tu težnju on će sam ovako izložiti: Čuti kao daleki i bliski šum, kao brujanje, sve ono što govore, što su govorili i što će govoriti ljudi svih vremena i čovečanstva, moći pročitati sve što su zapisale ljudske ruke (esej Misao, 1931). Ljudi govore su sastavljeni od dijaloga i kratkih replika i zapravo predstavljaju enciklopediju govornih žanrova. Ljudi govore se može odrediti i kao putopis, taj omiljeni Petrovićev žanr. To je priča koju priča putnik o stanovnicima jednog malog ostrva, koje posećuje u dva navrata. U samoj osnovi roman skoro neprimetno u liku mladog ribara Pipa donosi duboku tragiku i osujećenost ljudskog postojanja. Roman se završava rođenjem deteta, što je još jedna od osnovnih Petrovićevih tematskih preokupacija.

Dan šesti je nastao tokom tridesetih godina XX veka u Americi, ali je prvi put objavljen tek 1961. To je jedan od najboljih srpskih romana koji govori o prvom svetskom ratu. Roman se kompoziciono sastoji iz dva dela: prvi prati put sedamnaestogodišnjeg Stevana Papa-Katića preko Albanije, dok drugi govori o njegovom životu dvadeset godina kasnije u Americi. Prateći veliki broj likova, njihove sudbine tokom rata i albanske golgote, približavajući perspektivu pripovedača perspektivi likova, defabularizacijom i fragmentarnošću strukture, sa jedne, i njenim asocijativnim povezivanjem, sa druge strane, Rastko Petrović stvara moderno delo koje ima centralno mesto u istorijskom razvoju srpskog romana.

Petrović je voleo da putuje, da istražuje nepoznate predele, upoznaje strane zemlje i ljude, njihove kulture. Čini se da za njega živeti znači putovati, a stvarati neprestano istraživati.

Stalna promena sredine, pejzaža, doživljaja njegova je životna potreba i velika inspiracija, pa se tema putovanja i puta pojavljuje kao osnovna čitavog njegovog književnog stvaralaštva.

Petrovićevo zanimanje za vanevropske kulture, primitivne, odnosno autentične oblike življenja, mišljenja i stvaranja odvešće ga i u divljine Afrike.

Svoje doživljaje sa ovog putovanja opisaće u putopisu Afrika (1931). U vreme kada Rastko odlazi u Afriku, to je potpuno nepoznata, neistražena i veoma opasna zemlja. To putovanje je rizik bez premca, opasnosti vrebaju na sve strane – pisac se susreće sa divljim zverima, ljudožderima, rizikuje da se razboli od malarije i gube ili otruje lošom vodom i hranom.

Međutim, čini se da sve to Rastka Petrovića ne brine mnogo, jer je on Afrikom oduševljen. Pisaće o domorodačkom načinu života, o njihovim kućama, odeći, hrani, plemenskom uređenju, odnosima muškaraca i žena, verovanjima, strahovima, ritualima, obredima, fetišima. Sve ovo nam Petrović prenosi bez imalo kritike i mi vidimo njegovu simpatiju, ljubav i razumevanje za ove ljude. On će predstaviti i nesreću toga sveta, bedu i siromaštvo, bolesti, i, naročito, poguban uticaj belačke civilizacije.

Afrika nije i jedini putopis koji je Rastko Petrović napisao. Po različitim časopisima on je ostavio veliki broj opisa svojih putovanja po Makedoniji, Dalmaciji, Srbiji, Španiji, Turskoj, Libiji i Italiji. Izdavačka kuća Portalibris sabrala je sve ove Petrovićeve putničke zapise u jednu knjigu – Putopisi. Pored intimnog putničkog iskustva Putopisi donose i zanimljive priče o ljudima, običajima, mestima i predelima, kulturnim spomenicima i umetničkim delima. Sam narativni ton i doživljaj autora kroz ova mesta je promenljiv i varira od duboko emocionalnog i patriotskog, preko šaljivog, ponegde ironičnog do posve kritičkog.

Književni doprinos Rastka Petrovića svakako se ne iscrpljuje do sada pomenutim njegovim delima. Tokom svog života Petrović će sarađivati sa velikim brojem domaćih i stranih časopisa, pišući eseje najraznovrsnijih sadržina – likovne kritike i prikaze slikarskih izložbi, kulturne i istorijske rasprave, autopoetičke tekstove. Izdavačka kuća Portalibris prikupila je eseje Rastka Petrovića u knjizi Eseji i članci.

Rastko Petrović bio je karijerni diplomata i tokom svoje duge diplomatske karijere sastavio je brojne izveštaje, telegrame, pisma, koja je iz Rima, Vašingtona i Čikaga slao svojoj vladi u Beograd. Ta diplomatska prepiska danas predstavljaju važan izvor informacija za proučavanje istorijsko-političkih prilika kod nas i u svetu između dva rata. Izdavačka kuća Portalibris u knjizi Diplomatski spisi donosi ove Petrovićeve izveštaje, ali i drugi, privatni deo njegove prepiske, pisma koja je slao Milanu i Milici Rakić, kroz koja možemo da intimnije upoznamo ovog velikog srpskog pisca.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

54 Shares
Share54
Tweet
Pin
Share
Share