Zašto uvek navijam protiv Barselone kada za Mesija mislim da je najbolji igrač na svetu iako mu je frizura poput člana benda Kajdžagugu, a tetovaže mu stoje kao što bi stajale, božemeoprosti, Ljiljani Smajlović? Zašto ne navijam za njih bez obzira na to što se igraju kao da je u pitanju mali fudbal, bez kojeg ne mogu da živim čitav život? Zato što uvek navijam za slabije (ako ne računam Zvezdu i Junajted, mada su oni u poslednje vreme slabiji od bilo koga). Dakle, koji god se tim nalazi na terenu protiv Barse, uz njega sam. Čak i kada je u pitanju Siti, sa sve ovim našim, koji trčkara kao Bekenbauer (da ne grešim dušu, u poslednje vreme i nije loš). I šta me još, i ko, nervira kod Katalonaca. Na primer, Suarez. Ne sporim mu kvalitet, ali ne mogu da ga smislim. On bi trebalo da dobije žuti karton pre početka svake utakmice. Preventivno. Nejmar, možda trenutno najveći svetski dribler (što bi rekao Mihajlovski: „Može da okrene protivničkog igrača na površini veličine kocke leda koja stane u čašu viskija”), ali i on je veliki folirant kao prethodno pomenuti kanibal. S druge strane su, jedan od najomiljenijih, De Brujne (dečko može da igra na svakom mestu, verovatno i da brani) i Aguero, Maradonin zet. Dovoljno je.

Posle nekoliko neprespavanih noći zbog onog sanduka sa oružjem iz šume, ali ipak dovoljno koncentrisan, smestio sam se ispred laptopa (jer faking Arenu nemam) u očekivanju spektakla, koji sam i dobio. Nisam baš očekivao 0:1, sa, do tada, 72% Barsinog poseda lopte, ali preokret je zato bio slađi. Ne pamtim kada sam gledao bolju igru ekipe koja igra protiv plavo-crvenih (mada su večeras imali komplet opreme za gostovanje, sa sve ciklama štucnama), i bez obzira što sam znao da jedino može da ih pobedi tim koji vodi Pep, ipak, pritisak koji su pravili (mada tek od primljenog gola) bio je spektakularan, kao i brze kontre, koje su se smenjivale, čak brže i od prelazaka Maje Gojković iz stranke u stranku. Kako god, Građani su pobedili sličnim oružjem protivnika (opet „oružje”). Kažem „sličnim”, jer Gvardiola nije blesav da insistira na svom autentičnom stilu. Niti ima fond igrača koji mu je potreban za to, a pri tom je i u Engleskoj. Modifikovana tika-taka za ostrvske pivopije. Sve u svemu, večeras mi je bilo drago što sam toliko bolestan… od fudbala i za – fudbalom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share