Svako ko je ikad organizovao i najmanji događaj, dobro zna da po starom, dobrom, Marfijevom zakonu, nešto uvek krene po zlu. Tek ponekad, retko, desi se da sve „štima“. I to dugo pamtite. E, baš takvo veče je bilo u ponedeljak, u Čačku, na nastupu posvećenom „Amerikana“ zvuku u okviru festivala Karusel.

Organizator je rešio da preventivno, zbog najave RHMZ i „žutog“ alarma koji najavljuje moguće snažne pljuskove s grmljavinom izmesti koncert iz dvorišta umetničkog paviljona Nadežda Petrović u veliku salu Doma kulture.

To je donelo komfor i veći broj publike, a sjajno ozvučeni muzičari zvučali su gotovo studijski.

Veče je otvorio Ice Cream Man, Mića Luković, bluz muzičar koji se pre tri godine predstavio publici albumom „Souls Walk“. One-man-band muzičar svojski se potrudio da pokaže svo svoje znanje, inventivnost i kreativnost u pristupu bluzu i kantri muzici.

Nakon njega, na scenu je izašao beogradski bend On Tour koji je svojom kombinacijom kantrija, folk roka i akustičnog zvuka izazvao dobru reakciju kod publike okupljene na ovoj večeri Karusela.

Ivana Smolović, Marko Ćebić i Vladimir Marinović dominirali su suvereno scenom svojim dobro uvežbanim nastupom i „usviranim“ numerama, uglavnom sa poslednjeg albuma Don’t It Make You Want to Go Home koji su izdali za Ammonite Records i Stone House Records krajem 2017.

Nakon prilično nežnog, gotovo sanjarskog nastupa, na scenu izlazi Dušan Dukat Strajnić, sa svojim bendom Stray Dogg koji je nedavno angažovao novog bubnjara (autor teksta se izvinjava na tužnoj činjenici da se nije raspitao za ime istog, koji naprosto razara udaraljke i pokazuje publici šta znači kad se kaže da neko svira bubnjeve).

Nastup Stray Dogg-a je bio, za samog autora teksta, vrhunac večeri po zvuku koji je slušao, dobro uvežbanim numerama, izmenama u ritmu i nadasve dobroj glasovnoj tehnici frontmena benda.

Veče je zatvoreno nastupom ariljskog benda Baobab, koji je 2017. oduševio indi muzičku scenu svojim trećim studijskim albumom Naše vreme.

Iako su svojevremeno govorili kako sviraju muziku koja je mešavina klasičnog popa i omaža Nilu Jangu, ipak njihovo muziciranje opisuje najbolje rečenica da oni sviraju – ono što vole. I to se dobro oseti na sceni.

FOTO: Aleksandar Alempijević 
TEKST i VIDEO: Aleksandar Bećić 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

135 Shares
Share135
Tweet
Pin
Share
Share