Film „Dnevnik Dijane Budisavljević“, apsolutni pobednik Festivala u Puli podigao je mnogo prašine. Čuj, prašine. Podigao je cunami kritika i pljuvanja na Balkanu. Film o ženi koja je spasavala srpsku decu ustaške kame. Smrti.

I gle paradoksalnog iznenađenja: kritike su jake i u Hrvatskoj i u Srbiji (iako u Srbiji poslovično – film kritikuju oni koji ga nisu ni videli).

U Hrvatskoj po filmu pljuju pripadnici ekstremne desnice (što je eufemizam za fašiste i ustaše) tvrdnjama da „nikakvog pokolja i spašavanja srpske dece iz logora smrti nije bilo“ i da je „nedopustivo prekrajanje istorije“, jer Nezavisna Država Hrvatska „nije bila zločinačka“, a ustaše su „pomagale ostavljenim mališanima“. 

U Srbiji po filmu poslovično pljuju vaskoliki „zaštitnici“ pravoslavlja, tvrdnjom da „Dijana nije spasavala nikakvu decu već ih pokrštavala u katolike, lišavala ih pravoslavlja, te zbog toga bolje da su ta deca ginula od ustaškog noža“. Ali u pravoj veri???

Malo ljudi zna da je film „Dnevnik Dijane Budisavljević“ nastao po knjizi Vilhelma Kuesa „Dijanina lista“ koju je u Srbiji objavio Samizdat B92 zahvaljujući prevodu Dušice Milojković.

Interesantno je da je Samizdat ovu knjigu objavio još 2017. a da je tek sada, zbog filma koji je oborio Pulu na kolena, dospela u centar pažnje. 

Knjiga Vilhelma Kuesa Dijanina lista priča istinitu priču o izuzetnoj Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata sprovela jednu od najvećih humanitarnih akcija ne samo na tlu podeljene i okupirane Jugoslavije nego i u Evropi pod okupacijom ili dominacijom nacističke Nemačke.

Akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora u svom punom obimu otpočela je posle operacije nemačkih i snaga NDH u Bosanskoj Krajini i na Kozari, u junu i julu 1942.

Posle užasnih pokolja tokom same operacije, desetine hiljada osoba svih uzrasta je deportovano u Jasenovac, najveći ustaški koncentracioni logor.

Veliki broj zatočenika je odmah ubijen, dok je jedan broj muškaraca i žena upućen u logore u Nemačkoj ili Norveškoj, direktno ili preko logora na Beogradskom sajmištu.

Od žena su pre deportovanja oduzeta deca, čak iako se radilo o sasvim malim bebama. Tako se početkom leta 1942. u ustaškim logorima u Jasenovcu, Staroj Gradiški i okolini našlo više hiljada srpske dece odvojene od roditelja, među kojom je ubrzo nastao pomor od gladi i bolesti.

Velika grupa dece je usmrćena otrovnim gasom u logoru Stara Gradiška. Potpuno uništenje ovih malih zatočenika sprečila je akcija koju je vodila Dijana Budisavljević, tada već sa širokim krugom saradnika.

Odmah nakon rata pripadnici OZNA-e od Dijane Budisavljević oduzimaju kompletnu brižljivo vođenu kartoteku s fotografijama, te joj zabranjuju dalji rad.

Vilhelm Kues je uspeo verno da dočara ono što je bilo osnovno: atmosferu masovnih progona i smrti. Njegova knjiga ima izuzetan značaj za upoznavanje široke javnosti s jednim tako važnim humanitarnim poduhvatom kakav je spasavanje srpske dece iz ustaških logora.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

25 Shares
Share25
Tweet
Pin
Share
Share