Kraljević Marko konačno je prikazan na način koji je dostupan školarcima! Za to je zaslužna Laguna i naravno, pre svega, autorka Aleksandra Mihajlović, koja je napisala knjigu „Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem“.
Ovo nije samo knjiga o najvećem srpskom junaku, već je mnogo više od toga: ona traži da se mladi čitalac upozna i sa istorijskim okolnostima, i sa narodnim predanjem, ali i da upotrebi svoju kreativnost, razmisli, docrta, dopiše, reši i zabavi se učeći o Marku Kraljeviću i njegovom dobu na originalan način.
Osim autorke, na promociji su govorili i Vanja Jekić, književna kritičarka, dr Katarina Mitrović, istoričarka, i Zoran Penevski, urednik knjige. U ulozi moderatorke bila je Anja Ivačković. Bilo je to vrlo zanimljivo i interaktivno veče, pa publika nije samo uživala slušajući priču o ovoj knjizi već je i aktivno učestvovala.
Istoričarka Katarina Mitrović je najpre govorila o Marku Kraljeviću kao istorijskoj ličnosti, a onda je istakla značaj ove knjige. „Ovakve knjige su vredne, jer su prilika da se deci ponudi da uče svoju istoriju. Samo pojedinci, zajednice i narodi koji su dobro utemeljeni u svojoj tradiciji imaju budućnost, imaju zrelost. Istinski kosmopolita ne može biti neko ko pre svega nije dobro utemeljen u svom identitetu“, objasnila je istoričarka.
Književna kritičarka Vanja Jekić pohvalila je formu knjige. „Uvodni deo je veoma važan, a ova knjiga nas u uvodu poziva na igru. Mislim da je to sjajan prvi susret mladih čitalaca sa svetom naše narodne tradicije. A onda ih dalje zavode razni zadaci koje treba da savladaju. Knjiga je pisana u drugom licu, što je retko u savremenoj književnosti za decu, a čitalac je i autor knjige, jer sve vreme treba nešto da dopisuje i zaključuje.“
Urednik knjige Zoran Penevski je rekao da je knjiga „Sofijine mudrolije s Markom Kraljevićem“ u potpunosti u skladu sa trendovima koji trenutno vladaju u oblasti dečje književnosti. „U ovoj knjizi postoji istorijski kontekst, postoji epika prevedena u prozu, postoji stilski način u kome se traži igra, čitanje s olovkom, gde čitalac može sam da dopunjava, docrtava i domišlja radnju, postoje kvizovi i još neke igrice, a na kraju ukrštenice. To je, dakle, jedna kompleksna interaktivnost, koja podstiče kreativnost čitalaca.“