Ljubičice – Rad na zemlji (Lampshade Media, 2017)

Ljubičice bela ala si mi plava k’o zelena trava…parafraza ove stare pesmice možda najbolje ilustruje svu raznovrsnost i sposobnost prilagođavanja Ljubičica. Nije ni čudo imajući u vidu da se radi o akademskim muzičarima koji se mogu uverljivo ubaciti u bilo koji žanr ili stil. Setimo se njihovog prvog albuma Ljubičice & Co. Iz 2014-te i uvodne pesme, neodoljivog retro rokenrola „Imam novi bend“ koji mi, moram priznati, ostaje njihova omiljena pesma. Setimo se i svih ostalih žanrova zastupljenih na toj ploči, od etno napeva do francuskih šansona, od doo-wop balada do svadbarskih poskočica. Komotno se taj album mogao zvati „Sto lica Ljubičica!“ Kad još dodamo singl iz 2015-te „O majmunu i zmiji“, veselu letnju pesmu, sa nezaboravnim stihom koji najbolje opisuje uspešne nastupe domaćih rokera „…nije bilo mnogo para, al’ je bilo dosta ljudi…“ i saradnju sa Danielom Kovačom to jest Jesenjim Orkestrom u jednoj od najboljih pesama 2016-te, „Godine u vetru“ i na celom istoimenom albumu, i sa Sajsi MC na singlu iz 2017-te „Bombonica“, dobićete bolji uvid u muzički dijapazon koji Ljubičice pokrivaju. Ali ne potpuni uvid – morate preslušati i njihovo najkompleksnije delo do sada, instrumentalni mikro-album „That Ordinary Day“ (2014) inspirisan romanom „Taj neobičan dan“ izdatim 2012-te.  Međutim, pitanje za milion dolara je: koje je pravo lice benda „Ljubičice“? Da li nam to otkriva njihov novi EP „Rad na zemlji“?

Počinje spektakularno – minijaturom „Back in the Game“ kojom dominira izuzetan vokal Petra Stevanovića. Dobar početak, šteta što se nije razvila u pesmu uobičajene dužine. „Sledeća, „Prepoznaj u sebi“ je u približno istom raspoloženju, čak mirnijem, otpevana bez ironije u glasu. Imajući u vidu kako klizi kao po loju, ona nam možda odaje tajnu kakva je to muzika koja stvarno leži na srcu grupi Ljubičice. Ali, treća pesma sa Ep-ja, „Lovina“ nas vraća u potragu za hitom a vraća i ironijski način pevanja. Tema koju izvode duvači je simpatična, kao i finale pesme, ali moram priznati da ne bih mnogo patio da je pesma izostavljena sa Ep-ja. To se nikako ne bi moglo reći za sledeću „Veliko hvala (i zdravo)“ koja je najvažnija pesma albuma. Otvoreno politička, sa jasnim asocijacijama u video klipu (režija Milan Igla Subotić) koji je objavljen uporedo sa Ep-jem (fantomke, silueta koja neodoljivo podseća na „velikog i dragog vođu“, čak i inicijali AV da ne bude nikakve zabune) ne ostavlja mesta sumnji protiv koga je usmerena. To je hrabar potez za grupu koja teži mejnstrimu. Kapa dole! Jer, ti na koje je kritika usmerena, pokazalo se, nisu baš bezopasni. Obratite pažnju na tekst koji na neparolaški i nepolitikantski način kritikuje političare uopšte, a kada se pogleda i video vidi se da je oštrica kritike, sasvim opravdano i razumljivo, usmerena pre svega na one koji su na vlasti. Pesma je interesantna i muzički. Ubiće me fanovi grupe Queen, ali moram Ljubičice da poredim baš sa tom grupom! Po strukturi, ova pesma je, bar meni, veoma slična čuvenoj „Bohemian Rhapsody“. Sastoji se od nekoliko celina koje sklapaju u jednu – ima i horskog pevanja, ima i pevanja u visokim registrima, ima i gitara. Ovde mi po prvi put ne smeta ironija u glasu, naprotiv, ovoga puta je upotrebljena baš kako treba – tekst koji govori o pregalaštvu i žrtvovanju političara za nas obične građane, tek tom ironijom u glasu dobija prizvuk finog podsmeha a to su, verujem, autori i želeli. Finale EP-ja je verzija pesme koja ga i otvara, „Back in the Game“, maestralno izvedena od strane gudačkog kvarteta Evenos. Ponavljam da mi je žao što od odličneminijature nije napravljeno nešto više. Ni jedna od ove dve verzije nije duža od minut i po – baš šteta!

Na kraju da probam da odgovorim na pitanje sa početka teksta. Sada, posle nekoliko objavljenih ploča je jasno da je pravo lice benda Ljubičice baš to što ima sto lica. I da to ne treba da menjaju, jer čak i da hoće, ne bi im pošlo za rukom. Jednostavno, Ljubičice uživaju u toj raznovrsnosti a na nama slušaocima je da odaberemo ono što nam odgovara od tog izobilja koje nam nude. Retko kome će se svideti svaka njihova pesma ili njihov album u celosti, ali će čak i najveći namćori naći nešto za sebe. Sa takvim poretkom stvari ćemo morati da se pomirimo i mi slušaoci iLjubičice!

Srdjan Strajnić