Knjiga priča Besani Gorana Stojičića odavno je postala kultno štivo u Srbiji. Sada je ovom autoru desilo nešto nezapamćeno u istoriji novije srpske književnosti: Kompletan prvi tiraž njegovog dugo očekivanog romana Slučaj Danil Harms, koji uskoro objavljuje Ammonite Books, rezervisan je (i faktički prodat) od strane najvećeg lanca knjižara u Srbiji (Delfi) i distributera izdanja Ammonite Books-a.

Roman Slučaj Danil Harms, koji je grafički uobličio Slavimir Stojanović Futro, naš najbolji grafički dizajner, Stojičićevi čitaoci s nestrpljenjem iščekuju već više od godinu dana. Ovo ostvarenje naišlo je još u rukopisu na izuzetne kritike:

„Prozna celina Gorana Stojičića „Slučaj Danil Harms” ne navodi slučajno svojim naslovom čitaoca na široko polje apsurdizma, prisutnog u svetskoj literaturi još od početka prošlog veka, ali književnim sladokuscima omogućava nešto drugačije poimanje apsurda i apsurdističkog od uobičajenog…

…Svakako je reč o literarnim vinjetama, apsurdnim skaskama iz svakodnevnog poimanja ljubavi i povremeno metafizičkog pogleda na ljubav. Ipak ono što ovu proznu celinu naizgled labavo povezanih priča čini posebnom je intimizam. Naime, u Stojičićevoj prozi reč je o zavirivanju iza paravana ljubavnih, bračnih i preljubničkih parova. 

Taj paravan – nekada daleko prisutniji element u enterijerima, pokretni zid od lakog materijala, ugodnog i često senzualno toniranog dizajna kojim se pregrađuje pogled posetilaca između javne sfere našeg doma i one duboko intimne, koju zadržavamo samo za sebe i eventualno voljenu osobu – pisac namerno preskače. Tako nam omogućava da zavirimo s one strane realnog i pojavnog, u fine pore čulnog. U našem, kao i životima njegovih literarnih junaka. 

Stojičićevu proznu celinu treba, stoga, čitati vrhovima prstiju, dodirivati jagodicama pre nego se upustiti u evokativni niz koji nudi klasično konstruisano literarno delo. Čulno i senzibilno pisati o svakodnevnom, uostalom, pričati o ljubavi na Balkanu, samo po sebi predstavlja ozbiljan poduhvat! Stojičić se ne prvi put hvata u koštac s tim. U jednom mačističkom okruženju odjednom se pojavljuje odsev senzibilnog, erotskog, senzitivnog bez prethodne najave. Pomalo drsko.

Povezujući fantastičko i oniričko Stojičić kao pripovedač dodatno komplikuje stvar darujući svojoj literaturi čulnost, opipljivost, intimnost, fine niti kojima plete svoju mrežu – a svaki je vešt pripovedač pauk koji svog čitaoca zavodi svilenim nitima – i iskustvo čitanja pretvara u snoviđenje, u nekakvu vrstu delirijuma ispunjenog miljom, nežnošću, nostalgijom. Otuda ne treba da nas čudi osećanje izvesne melanholije koje nas obujmljuje jer se, čitajući Stojičićevu prozu vraćamo u periode nevinosti, čistote, sećamo se sebe kakvi smo bili, dodira kakve smo pružali i primali, sećamo se prošaptavanja mnogih nesmotrenih reči, shvatamo koliko smo se udaljili ne samo od svog voljenog bića već od sebe samih. Ali ne, ova proza nas ne baca u očajanje zbog toga: ona nas nežno, prijateljski, s puno razumevanja obaveštava da je moguće da se vratimo svom pravom, osnovnom biću“, napisao je između ostalog u svojoj recenziji romana Slučaj Danil Harms – Miomir Petrović, jedan od vodećih srpskih pisaca. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

719 Shares
Share719
Tweet
Pin
Share
Share