Iako znamo da zvuči kao floskula, istina je: Delfi café u beogradskom SKC-u bio je premali da primi sve koji su želeli da prisustvuju promociji romana Podvizi i stradanja grofa od Takova pisca i urednika u Laguni Dejana Mihailovića.

PODRŠKA PISACA

Ivan Ivanji, Filip David, Ivana Dimić, Dragan Velikić, Vuk Drašković, samo su neke od javnih ličnosti sa spisateljske i kulturne scene koji su u četvrtak došli da prisustvuju predstavljanju novog dela čoveka koji je inače zadužen da bira dobre naslove za Lagunu.

O romansiranoj biografiji kralja Milana Obrenovića, pored autora, govorili su Ljubica Arsić, književnica, i Vladeta Janković, profesor univerziteta.

O MODERNOM SRPSKOM VLADARU

Dejan Mihailović u svom romanu „Podvizi i stradanja Grofa od Takova“ prikazuje romansirani portret jednog znamenitog i kontroverznog vladara, razvejava predrasude o njegovoj ličnosti i epohi nudeći čitaocu splet zabavnih, necenzurisanih, često i dramatičnih epizoda iz jednog burnog života, od dolaska na presto posle ubistva kneza Mihaila 1868. do smrti u Beču 1901. godine.

Kralj Milan je u ovoj knjizi zamišljen kao prvi moderan srpski vladar. Dejan Mihailović je baš njega izabrao kao glavni lik svog romana jer smatra da je on paradigma vladara koji je uveo Srbiju u Evropu, među napredne države, da bi se nedugo nakon njegove vladavine zemlja po ko zna koji put vratila 20, 30 godina unazad.

VRAĆENO DOSTOJANSTVO ŽANRU

„O kralju Milanu vladaju mnoge predrasude, kao o bonvivanu, ženskarošu, nekome koga ne drži mesto, ja sam želeo da nađem druge činjenice o njemu, da uđem u psihologiju onog vremena i da pokušam da osvetlim njegov ljudski lik“, kazao je Mihailović.

Profesor Vladeta Janković smatra da ova knjiga vraća dostojanstvo žanru romansiranih biografija.

„Ovaj roman je zanatski nadmoćno napisan. Ozbiljan posao je uložen u utvrđivanje istorijskih podataka, načina života i  govora tog vremena. To je priča o našem mentalitetu, političkom mentalitetu, kuda vodi srpski radikalizam, kakve groteskne oblike on ima. Ta nadmoć u operisanju građom je ono što po meni odlikuje ovaj roman“.

Mihailović nije planirao da piše roman o kralju Milanu.

„Napisao sam nekoliko epizoda iz Milanovog života, počelo je sa pričama, njih šest-sedam, ali jednu od tih priča je pročitao moj davnašnji kolega koji više nije među nama, Milan Komnenić, koji mi je tada rekao da obavezno treba da napišem roman. Stalno sam o tome razmišljao i nisam mislio da ću uspeti ovo da izvedem do kraja“.

Ljubica Arsić kaže da je pomalo strepela od čitanja romana, ne samo zato što joj je autor prijatelj, već i što pisac nije istoričar.

„Pisac mora vešto da uobliči istorijske trenutke sa umetničkim delovima, i smatram da je Mihailoviću to i te kako pošlo za rukom. On je uspeo da se izbori sa gomilom istorijskih podataka, interpretirajući ih na svoj način“, rekla je Arsićeva.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share