Zašto baš Butterflysugar_pole kao umetničko ime?

– To je interesantno. Došlo je od ideje iz pesme “Butterfly“ od Crazy Town, a s obzirom da je leptir usko povezan sa nazivima elemenata u sportu kojim se bavim nekako se nametnulo kao uklapajuće. Pole je tu na kraju da zaokruži priču jer ništa bez šipke!

Pomenula si sport kojim se baviš, koliko si dugo u pole dance-u i dokle si danas dogurala?

– Pole dance-om ili pole sportom se bavim ukupno 4 godine. U početku neredovno, zbog manjka vremena a i zbog toga što tada još uvek nisam odlučila da mu se u celosti posvetim uz to sam imala i višak kilograma. Međutim od početka 2017. sam odlučila da budem redovna i da smršam. Ali ne zbog boljeg izgleda, nego da bih mogla lakše da savladam elemente koji su mi tad bili kompleksni. Ko počne da se bavi ovim sportom, cilj mu postane neki omiljeni element, i da što spretnije izvodi tranzicije, a izgled dođe sam po sebi. To je ono što vas prvo natera da se zaljubite, što najpre radite nešto korisno i lepo za sebe jer se bavite sportom na jedan zanimljiv način kroz elemente plesa, gimnastike, joge, baleta a uz to vas nagradi i lepo i izvajano telo. Moj napredak je ubrzo bio vidljiv i 2017. sam dobila poziv da budem trener u klubu gde treniram, prošla obuku i već s proleća 2018. sam počela i sama da držim treninge i upustila se u jednu novu perspektivu pole sporta u kojoj i danas uživam.

Kakav je posao biti trener ovakvog sporta?

– Najlepši! Smatram da je za svakog čoveka najvažnije da se bavi onim što voli, jer tad ne radi već uživa. Sam trenerski poziv akrobatskog sporta je vrlo zahtevan uz vrlo temeljnu obuku i konstantno nadograđivanje, jer traži od vas da budete ne samo trener i objasnite kako se nešto izvodi već i u neku ruku psiholog i fizičar. Ljudski strah je neverovatna stvar, ali ako počnete od nule napredak je zagarantovan, i ovim sportom bukvalno može da se bavi svako, jer je program prilagođen tako da se postepeno napreduje i osvešćuje telo, tako da i sami vrlo brzo postanete prijatno iznenađeni svojim napretkom. Mogu slobodno reći da kroz devojke koje treniram učim i ja sama i svaki put saznam nešto novo.

Trenutno radiš u Pole dance Akademiji, svakako jednoj od najboljih škola u Beogradu, jel ima slobodnih mesta?

– Radimo punom parom, idemo u korak sa vremenom, pratimo svetsku pole dance scenu, imamo profesionalne trenere, među kojima i moja malenkost, konstantno se usavršavamo i ovde i u inostranstvu, pa se može reći da se svrstavamo među najbolje u Beogradu. Mesto se može obezbediti zakazivanjem, a slobodnih mesta uvek ima jer su termini zaista fleksibilni, sala je velika, poseduje čak 17 šipki, hoopove i celokupnu opremu za vežbanje ovakvog tipa tako da se svaka devojka može u potpunosti posvetiti i uživati u svom treniranju.

 

previous arrow
next arrow
PlayPause
Slider

 

Imala si i nekoliko nastupa… Da li te hvata trema ili je to sve rutina?

– U početku bude trema, posle zaista postane rutina, ali uvek postoji ona pozitivna trema, iščekivanja izlaska na scenu. Učestvovala sam na prvom amaterskom internacionalnom takmičenju u pole dance-u kod nas u Beogradu 2015. godine i osvojila prvo mesto u kategoriji početnika. Imala sam baš veliku tremu, najpre jer sam ja tad trenirala svega nešto više od pola godine. Nakon toga ove godine dogodio se i nastup u Dorćol Platzu, na prvom Pole dance & Aerial festivalu, i Evropsko takmičenje u Grčkoj u kategoriji parovi gde smo moja partnerka i ja osvojile 5. mesto. Ono što me trenutno vodi je širenje svesti o ovom sportu u našoj zemlji i nešto dalje, a svakako i sopstveni napredak i radujem se budućim izlascima na scenu.

Ranije si bila pomalo u gothic fazonu… Kako danas gledaš na to?

– Ko kaže da više nisam u tom fazonu (smeh)? Inače, nikad se nisam deklarisala tako da pripadam samo jednoj preferenciji. Od kad znam za sebe, umetnost me oduvek privlačila. Kao dete zainteresovala sam se za slikarstvo, prozu, vajarstvo, pevanje i ples. Od toliko raznolikih interesovanja, još zanimljivijre biva kad se oprobate u stilskoj raznolikosti. Doduše celokupna horor tematika, mračna muzika i uopšte ta kultura i subkultura je ono čemu najviše naginjem. Muzički ukus, kao i stil, je nešto što se nadograđuje kao što se i nadograđujemo mi kao ljudi, a svestranost i raznolikost je odlika umetnika.

Izuzetno si fleksibilna, verovatno je za to zaslužna gimnastika, imaš li neki savet za početnike?

– Sigurno je zaslužna gimnastika jer sam rano počela da treniram, ali kad bih vam rekla da ja ni upola nisam bila ovako fleksibilna kao dete, mislim da sam pola saveta već rekla. Posvećenost i upornost. Nisam jedini primer, u svetu i kod nas postoji dosta primera gde se može vrlo precizno napredovati u fleksibilnosti, bez obzira na godine i prethodno iskustvo u bavljenju kontorzijama. Što se vremenskog progresa tiče, to je već individualno. Jer zavisi pre svega od osvešćenosti komunikacije između tela i uma i konstantnog balansa između ta dva. To je prvi korak, nakon toga, tu je kvalitetan trener koji će vas uvesti korak po korak u vaš sopstveni progres u fleksibilnosti.

Pomenula si izraze koji se mogu povezati sa jogom, da li je to slično?

– Kontorzije konkretno nisu isto što i joga, jer dele drugačiji cilj. U kontorzijama je cilj, povećanje snage i amplitude mišića a u jogi spiritualno prosvećenje. Doduše iako imaju različite ciljeve, jedna se bavi sportskom i biološkom stranom čoveka, druga se bavi duhovnom i psihološkom, složićete se, ne mogu se u potpunosti baš razdvojiti. Sve to je ono što nas čini čovekom kao celinom. Dok se savijate, nemate baš mnogo prostora o razmišljanju šta ćete sutra kuvati za ručak već vas tera da budete prisutni sad i ovde, što je i dobar trening uma, tako da se iz tog razloga posle istezanja svi uvek osećamo tako preporođeno.

Imaš neku ideju za sledeći photoshooting?

– Sve što podrazumeva fuziju horor i mračne tematike, emocionalne ekspresije, body art-a, šipke, prirode i kontorzija. Dogodi se da mi sine neka neobična ideja, a kada se to pomeša sa zamislima fotografa može da nastane pravo remek delo. Ne bih mogla konkretno da se opredelim za jednu ideju jer već ih sad imam na pretek, polako, jedno po jedno pa ćemo videti.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

0 Shares
Share
Tweet
Pin
Share
Share