Danas je drugi dan septembra 2018. Tačno 45 godina otkako je tiho, u Oksfordu, umro Džon Ronald Ruel Tolkin. 

Naravno, svi za njega znamo zahvaljujući njegovoj trilogiji Gospodar prstenova. Nešto manji broj nas poznaje neke druge naslove koje je ovaj profesor anglosaksonskog i engleskog jezika na Oksfordu napisao.

A tek mali broj zna da je Tolkina 1961. godine njegov prijatelj, takođe profesor na Oksfordu i kasnije Kembridžu, Klajv Stejpl Luis (autor Letopisa Narnije), predložio za Nobelovu nagradu za književnost. 

Prema mišljenju članova žirija Nobelovog komiteta, Tolkinova proza i „njegov način pripovedanja nisu na najvišem nivou“, kako je to precizirao Anders Osterling, pa je taj predlog odbijen.

Ostalo je istorija za našu književnost: Nobelovu nagradu za roman Na Drini ćuprija te, 1961. godine dobio je naš Ivo Andrić.

BLISTAVI UM FILOLOGA 

Tolkin je rođen u Blumfontejnu (danas Južnoafrička Republika), ali je kao mali prešao u Englesku, i odrastao u maloj sredini, koja je danas sastavni deo Birmingema.

Izgradio je ozbiljnu naučnu karijeru (najpre na univerzitetu u Lidsu, a potom na Oksfordu, gde je proveo gotovo ceo radni vek). Bio je priznati leksikograf, koji je između ostalog radio na Oksfordskom rečniku engleskog jezika. Jedan od pojmova koje je on uvrstio u rečnik bila je reč „morž“ (walrus).

Tolkin je bio istinska otvorena enciklopedija. Govorio je, čitao i razumeo veliki broj evropskih jezika: od velškog i gelskog, do romanskih (francuski, španski, italijanski), germanskih (rani nemački, holandski, stari saksonski), baltičkih, pa i slovenskih (znao je ruski, litvanski i srpski, koji je čitao sa razumevanjem). Najviše je voleo finski, koji je naučio kako bi u originalu pročitao Kalevalu, finski ep.

Kao filolog, stvorio je 15 veštačkih jezika, uključujući vilovnjačke jezike kveniju i sindarin, koje je koristio u svojim delima epske fantastike o Srednjoj zemlji.

Market univerzitet u Milvokiju (Viskonsin, SAD) čuva originalne rukopise Hobita i Gospodara prstenova, dok Oksford čuva Silmarilion, kao i Tolkinove naučne radove, uključujući i najbolji prevod epa Beovulf, koji je nedavno otkriven, ali je već postao obavezna literatura među studentima engleskog jezika i književnosti na ovom svetski poznatom i priznatom univerzitetu.

PISAO IZ LJUBAVI 

Interesantno je da Tolkin nije očekivao da će postati poznat kao pisac. Zapravo, spisateljsku karijeru je počeo pisanjem priča za decu koje je slao poštom, o Božiću.

Te priče su kasnije skupljene u knjigu Pisma od Božić Bate.

Knjigu Hobit napisao je za svoju decu, a izdao je 1937. na nagovor bivšeg studenta. Knjiga je postala hit i među odraslima, a jedna od najjačih engleskih izdavačkih kuća u to doba, Allen & Unwin traži od Tolkina da napiše nastavak.

To dovodi do nastanka trilogije (ili je preciznije reći – trotomnog romana) Gospodar prstenova koji je izdat 1954. i 1955. godine.

Tolkinu je trebalo deset godina da napiše sagu o Srednjoj zemlji i pitanje je da li bi to uspeo da nije bilo podrške prijatelja iz književnog kružoka The Inklings, čiji je bio član.

Iako je Tolkin želeo da ispriča još jednu priču za mlade, Gospodar prstenova, koji je do danas izuzetno popularan kao knjiga (a i kao filmski serijal), ubrzo je postao poznat kao mračno, ozbiljno delo, sa opisima dublje i veće istorije Srednje zemlje. Veličina i sjaj Srednje zemlje pokazaće se tek u Silmarilionu, knjizi posthumno skupljenih rukopisa, objedinjenih od strane Tolkinovog sina Kristofera, koji je priredio i Istoriju Srednje zemlje u 14 knjiga.

NO DA SE VRATIMO ANDRIĆU

Legendarni roman našeg Nobelovca nikad nije došao do Holivuda. Da, i danas se prodaje širom sveta, ali Holivudu nije bio primamljiv.

Hobit i Gospodar prstenova bili su neprihvatljivi Nobelovom komitetu, ali su itekako bili prihvatljivi Holivudu.

To najbolje zna novozelandski reditelj Piter Džekson, koji je 2001, 2002, i 2003 snimao Gospodara prstenova, da bi Hobita takođe razložio u tri filma: Neočekivano putovanje (2012), Šmaugova pustošenja (2013) i Bitka pet armija (2014).

Ukupan prihod ovih šest filmova je oko 5.5 milijardi dolara. Interesantno, ovi filmovi još uvek zarađuju novac. 

Baš kao što ga zarađuju i Tolkinove knjige.

I Andrićeve, uistinu.

Doduše, nije sve u novcu. Nešto je i u Nobelu. Nedosanjanom snu Dž. R. R. Tolkina. Dosanjanom snu I. Andrića.

 

Aleksandar Bećić

Jedan komentar o “Tolkin – čovek kog je pobedio Ivo Andrić

  1. TOLKIN JE BIo UNIVERZITETNI PROFESOR, IMPRESIVNI INTELEKTUALAC I POLIGLOTA, PA – IPAK, gOspodar prstenova je „trilogija“ dečije literature, Ne može se uzeti za ozbiljno u konkurenciji sa (recimo) literarnim opusom istoriskih romana Ive Andrića!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

111 Shares
Share111
Tweet
Pin
Share
Share