Da li ste se nekad zapitali šta se u Srbiji događalo pre nego što je u XII veku vlast preuzeo i na županski tron seo Stefan Nemanja?

Istorija je bolja od svake fantastike. Kada se bavimo prošlošću često čitamo o događajima koji su po avanturističkom duhu u ravni sa „Igrom prestola“.

Kako iz iskustva znamo istorija ove prostore nije ostavljala na miru, pa je tako i period pre nego što je Nemanja postao vladar Raške bio veoma buran i zanimljiv.

Nekoliko ličnosti se izdvaja iz priče o tipičnim i, može se reći, prosečnim vladarima tog perioda. Jedna od njih je i Uroš koji je na vlast u Raškoj došao u drugoj deceniji XII veka.

Po tumačenjima nekih istoričara Uroš je bio blizak rođak, tačnije brat od strica, Zavide oca Stefana Nemanje. Sposobna ličnost koja se zanatu kako se vlada učila u samom Carigradu i čovek koji je ostavio dubok trag iako, nažalost, o vremenu u kojem je bio župan nema mnogo pisanih izvora.

Nesumnjivo je da je Rašku uveo u međunarodne odnose. Osnovana pretpostavka je da mu je majka bila ugarska (mađarska) plemkinja, ali je sigurno da je njegova ćerka Jelena postala ugarska kraljica Ilona, a sin Beloš palatin na mađarskom dvoru ili današnjim rečnikom premijer.

Uroš je uticao na prilike u Duklji, odakle su uostalom i došli njegovi preci, dok je sa Vizanticima vodio borbe oko potpune nezavisnosti svoje zemlje.

Da li je ostavio još nešto iza sebe u vidu zadužbine danas ne možemo da tvrdimo, ali nije nemoguće da se to i dogodilo.

Možda je baš neka od crkava koje su podigli Nemanja i njegovi potomci sazidana na temeljima hrama čiji je ktitor bio upravo Uroš.  

No, da se ne bavimo pretpostavkama. Pregnuće i delo raškog župana Uroša vredno je bar toliko da u XXI veku bude glavni junak romana „Uroševe hronike: gospodari i župani“ čiji je autor Vladimir Đurđić.

Roman je zamišljen kao početak serijala koji bi trebalo da se bavi periodom srpske istorije do dolaska Stefana Nemanje na tron. Priča prati mladog Uroša u Raškoj koji, iako golobradi mladić, počinje da shvata da će mu, uz pamet i mač, da bi bio uspešan vlastelin biti potrebno i mnogo sreće.

Ko voli da čita avanturističke romane koji se bave srednjim vekom možda baš u ovoj priči nađe nešto zanimljivo i poučno jer, kako autor kaže, jedna od ideja dok je pisao je bila da se čitaoci dobro zabave i ponešto saznaju. Ističe da ukoliko je kod publike probudio želju da otkrije nešto više o ličnostima koje opisuje u knjizi onda je postigao željeni cilj.  

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

73 Shares
Share73
Tweet
Pin
Share
Share