Ispovedna ili autobiografska proza (kako god želite da je nazovete) čest je književni žanr za koji se opredeljuju autori koji pišu svoju prvu knjigu.
Većina misli da je poželjno imati intrigantnu ili makar iole zanimljivu priču. Još ako se sve to napiše koliko-toliko pismeno i korektno, uspeh bi mogao da bude zagarantovan.
Nije baš tako i nije dovoljno samo to.
Stvar je veoma komplikovana, ali može da bude isto toliko i jednostavna, posebno, ako se zovete Sanja Trifunović Hiblović.
Zagrli sebe i svoj život je roman koji osvaja!
Pisan jednostavno – o dešavanjima koja to nisu, na lokacijama smeštenim u nekoliko država, o životu koji je malo ko doživeo, neobičnim i retkim odnosima između likova (kada ste npr. čitali o divnim ljudima koji rade u cirkusu, a da to nije bila fikcija?).
Rađanje, život i smrt… ljubav… Sanja za opise osećanja koristi boje koje nemaju imena, koje do nje nisu ni postojale.
Fantastično je kakvom su lakoćom opisane teške teme i koliko toga curi između redova, ide preko prstiju koje drže knjigu i uliva se u vaš krvotok, kroz mesta za koja niste ni znali da postoje.
Zapravo, tu su, možda samo da bi primile Sanjina osećanja.
Roman „Zagrli sebe i svoj život“ je sve samo ne pravolinijsko ispovedanje papiru.
Sveobuhvatna emotivna, duboko psihološko-socijalna porodična saga kroz koju Sanja provodi osmogodišnju devojčicu bogata je dinamičnim dešavanjima, ozbiljnim preispitivanjima, ukrštajući strahove, nade strepnje, želje, mogućnosti i neobične sudbine ljudi koje najpre dete a potom devojka te zrela žena upoznaje na svom putu.
Pitko, čitljivo i jednostavno Sanja svojim likovima pravi jednu jasnu, realnu i prepunu iskrenih osećanja sliku i time čitaoce spontano uvodi kao „saučesnike“ jer načinom pripovedanja budi duboku emociju, saosećanje…
Sanja se odrekla prava svakog pisca da „sakrije“ istinu u metafore. Njeni likovi i događaji su stvarni, doživljeni.
Preživljene traume, napuštanja, rastanci, bol, umiranja Sanja je ispisala bez ogorčenja, dajući sveprisutnom mraku svetlost svojim vedrim duhom a samim tim ulivajući nadu onako kako su se ulivale reke ljudi i njihovih sudbina u ogromnu dubrovačku kuću na rivi u kojoj je rasla.
Prepuno topline i ljubavi za porodicu, sa izuzetnom privrženošću ljudima potapajući mastilo u srce pa u život Sanja nam daje mnoge odgovore o životu, o načinima borbe za sebe, o odlasku pa povratku onom nekom ko nas nikada ne napušta sebi.
Goran Stojičić – Pavica Veljović
